10 мање познатих чињеница о даровитој деци

Погрешне перцепције о даровитој деци врло су честе па се тако често мисли и очекује да даровита деца бриљирају у школи, да се лепо понашају, да су природне вође, да су врло емоционално зрела. Но, то баш и није тако, а те заблуде су најчешће препрека да се даровитој деци осигура образовање и подршка која им је потребна да одрасту у срећне људе.

Young boy doing homework

1. Опште је познато да је даровитост урођена особина.

Иако неки верују да се даровитост може развити, опште је прихваћено да је даровитост присутна од рођења, тј. наслеђена особина. Шансе су врло високе да су један или оба родитеља даровитог детета, као и браћа и сестре, такође надарени. Процењује се да је око 2% становништва даровито, без обзира на расу, културу и социо-економски статус. То је особина које не дискриминише.

2. Даровита деца не бриљирају увек у школи.

Даровитост није гаранција успешности у школи нити касније у животу. Због разних разлога даровита деца неће увек имати одличне резултате на тестовима. Упркос томе што имају надпросечне когнитивне способности, ако образовне потребе даровитог детета нису испуњене на одговарајући начин, оно неће показати посебан успех у школи, па тако многа даровита деца имају лоше оцене и проблеме у школи.

3. Даровита деца могу имати и често имају потешкоће у учењу.

Као и свако друго дете, и даровито дете може имати потешкоће у учењу које се могу негативно одразити на успех у школи. Нажалост, потешкоће и проблеми даровите деце у сенци њихових когнитивних способности често пролазе незапажено.

4. Даровита деца се често неравномерно развијају.

Неравномерни развој, тј. неравнотежа или неуједначен раст у развоју особина, вештина и способности, врло је чест код даровите деце. Тако њихове интелектуалне способности могу бити годинама испред њихове емоционалне зрелости и социјалних вештина.

5. Даровита деца често су преосетљива.

То су разне врсте осетљивости на физичке и психичке надражаје. Екстремна раздражљивост због одређеног звука, јака емоционална реакција на тужну сцену у цртаћу или гађење према храни због њене текстуре добри су примери ових осетљивости.

6. Даровита деца често тешко проналазе пријатеље истомишљенике.

Даровита деца, са својим интелектуалним, емоционалним и развојним разликама, могу имати потешкоћа у проналажењу пријатеља, а њихови родитељи то често истичу као најболније искуство у одрастању своје деце.

7. Даровита деца се често осећају као да се не уклапају у друштво.

Обично брзо схвате да су у раскораку са својим узрастом, а осећај изопштености на крају може довести до емоционалне борбе и депресије.

8. Даровита деца су надарена и изван школе.

Даровитост није нешто што се понесе само у школу. Емоционални интензитети, неравномеран развој и друштвене борбе прате даровито дете и изван школе.

9. Даровитост није увек добитна комбинација.

Уз све поменуте факторе, лако је уочити да даровитост није увек добитна комбинација, а врло често није гаранција успеха ни у школи ни у животу.

10. Одгој даровитог детета није лак.

Живот с даровитим дететом није нимало лак и пред родитеље ставља увек нове изазове и препреке, а родитељи обично тешко проналазе потребну помоћ и подршку. Ипак, с даровитим дететом ни родитељ никад не престаје расти.

Ових 10 чињеница је ту како би родитељи лакше препознали даровитост код детета и како би му пружили потребну подршку јер свако дете треба да добије едукацију која најбоље одговара његовим потребама и уз коју може остварити свој пуни потенцијал.

Извор: Гиротондо