10 ствари које можете да урадите када желите да казните дете

мај 26 15:48 2018

Казна! Верујем да већина људи већ на сам помен те речи има неугодан осећај, можда и жива сећања. Отимање предмета, узимање играчака, терање у “ћошак” или “тајм-аут”, прекор, ружне речи, забране различитих активности, лагани ударци по гузи, шамари, ударци по рукама…

Шта је циљ казне? Помоћи детету да схвати шта је пожељно понашање, а шта није? Осигурати да нас дете разуме, израсте у самосталну и одговорну особу, научи да доноси одлуке и решава проблеме?

Како казна заиста делује?

Кроз казну, можда дете и схвати шта му родитељ допушта да ради, а шта не, јер страх од казне неко време може бити делотворан, али тешко да казна може помоћи детету у здравом одрастању. Казна нарушава дечји осећај самопоштовања и вредности и угрожава интегритет и достојанство детета. Њоме поручујемо детету да се његови осећаји и мисли не морају поштовати, да није добро и важно такво какво је.

Вођењем и одгајањем детета на начин који уважава и поштује обје стране, и дете и родитеља, можемо учинити много више! Постићи да нас дете чује, уважи наше захтеве и жеље. Подстакнути дете на пожељно понашање. Научити га како да решава сукобе и проблеме те доноси мудре одлуке.

Стога, пре него што одлучимо шта учинити у ситуацији када се наше жеље и потребе разликују од потреба и жеља детета, односно када се дете понаша другачије од оног што сматрамо пожељним или добрим, размислимо најпре! Удахнимо и “избројмо до десет”, бирајући алтернативе кажњавању деце!

1. Препознајте потребе детета

Утврдите које потребе се налазе у подлози дететовог понашања. Помозите му да их искаже и задовољи на примерен начин. Будите свесни да деца имају потребу за кретањем, истраживањем, самосталношћу те да су по природи знатижељна, нестрпљива, понекад немирна и захтевна, пуна енергије. Такође, и деца, као и одрасли, имају потребу за поштовањем, љубављу, осећајем личне вредности.

Осигурајте околину примерену детету и његовим развојним потребама и могућностима. Имајте реална очекивања од детета. Није реално да ће дете мирно седети сат времена док ви на пример пијете кафу или разговарате с неким.

2. Прихватите дететове емоције

Слушајте своје дете, сазнајте како се осећа и прихватите како пријатне, тако и непријатне емоције које доживљава. Све оне су потребне за здрав емоционални развој и саставни су део живота. Ако је дете фрустрирано, јако љуто, бесно, преплављено емоцијама; пустите да их изрази. Дете се тек тада може смирити. Будите уз њега, без критике и пожуривања. Пружите му утеху када за то буде спремно.

3. Пре него што реагујете, размислите о својим осећајима

Узмите предах и откријте због чега вам смета или вас љути понашање детета. Имајте на уму своје потребе, али пазите и на потребе детета. Будите свесни да дете није одговорно за ваше мисли и осећаје! Ако сте ви љути или се осећате беспомоћно, то је ваш осећај и ваша одговорност! Запитајте се да ли бисте волели да се неко други према вама понаша онако како сте ви одлучили да се понашате према детету.

4. Ако сте јако узнемирени, одмакните се из ситуације док поново не стекнете контролу

Тек тада одлучите шта ћете урадити. Обично имамо довољно времена да размислимо и одаберемо своју реакцију. Унапред можемо пазмислити како ћемо поступити у ситуацији за коју из искуства знамо да је могуће да се догоди. Размислите, често тражимо од детета да има самоконтролу, док је истовремено ми сами немамо.

5. Пружите детету информације и објасните због чега нешто тражите

Притом имајте на уму његов узраст и спознајне могућности. На пример, дете млађе од две и по до три године не може да разликује шта је добро, а шта лоше, узрок и последицу. Како бисте научили дете да слаже играчке, реците му да играчке слажемо како би касније могли поново да се игармо њима и како бисмо их лакше нашли.

Поделите с дететом како се осећате, односно како његово понашање утиче на вас. Реците му на пример “Уморим се када морам да склањам све играчке које извадиш из ормара.” или “Не свиђа ми се када морам више пута да те зовем да дођеш да ручаш. Волела бих да дођеш када те први пут позовем.”

6. Пронађите алтернативе, јасно реците и покажите детету какво понашање од њега очекујете

Уместо “Не трчи” реците му “Ходај полако.” Уместо “Баш си неваљао” реците “Желим да ме слушаш када ти говорим.” Када дете жели да извади још играчака из ормара, уз хрпу коју је већ извадило, немојте само рећи „не“, реците му шта може да уради, на пример “Можеш да извадиш друге играчке и играш се њима када поспремимо ове које су разбацане.” Понудите алтернативу “Можеш да се играш у соби, не овде за столом.”

7. Дајте детету избор и допустите му да учи из сопственог искуства

Подстакните га на самосталност. Нека само доноси одлуке у оквиру својих могућности. С чим ће се играти, колико ће јести, куда ће се кретати, коју одећу обући… Тако дете учи да буде одговорно према себи (и према другима), задовољава своју потребу за самосталношћу и стиче осећај властите вредности.

Дете врло брзо учи када му се допусти да учи из свог искуства. Ако се дете игра с неком играчком и из непажње је уништи, оно може увидети шта се догађа када се “ствари не чувају”. Ако не склони играчку, можда је други дан неће наћи. Ако се не наједе довољно, можда ће део дана бити гладно. Ако не обуче јакну, можда ће му бити хладно. Немојте тада “држати придике” детету, помозите му да стекне увид, да учи из искуства.

8. Припремите дете на ситуацију која га очекује

Ако идете, на пример, у продавницу или у госте, објасните детету како очекујете да се тамо понаша, шта и колико може купити у продавници, како ће вам рећи (ако је мало старије) када више не буде имало стрпљења да буде у гостима. Можете тачно испробати реченице које дете и ви можете користити, одиграти унапред разговор или ситуацију која вас очекује.

9. Одаберите ситуације у којима ћете инсистирати на правилима, али и оне у којима може бити изузетака

Бирајте ситуације у којима ћете говорити “не”. Размотрите која су вам правила изузетно важна, а која нису. Учините уступке, допустите понеки изузетак. Не мора све увек бити онако како сте планирали, можда дете може понекад да поједе слаткиш пре ручка, оде касније на спавања или прескочи прање зуба.

Међутим, када је у питању сигурност детета, будите одлучни и предузмите акцију. Држите дете чврсто за руку ако жели само да претрчи преко пута. Узмите га ако крене да се пење према отвореном прозору.

10. Будите пример свом детету и учите га од малена како се решавају сукоби и неспоразуми

Својим понашањем најбоље ћете показати детету како да тражи оно што жели, решава сукобе, доноси одлуке; поштујући при том себе и друге.

У ситуацији неслагања, питајте дете као би оно решило проблем. Разговарајте с дететом, о његовим потребама, жељама, мислима и осећајима. Поделите и своја размишљања и осећаје. Ако је нешто детету јако важно, а вама није толико, можда се можете договорити да ипак “буде по његовом”. Заједно пронађите решење проблема или сукоба које одговара обема странама. Било да се ради о поспремању играчака, одласку на спавање, храњењу или изласку напоље. Ипак, имајте на уму своју родитељску одговорност и да ћете за многе ствари, иако сте укључили дете, ви доносити одлуке.

Подсетник за крај

Не заборавите, ви креирате атмосферу у којој дете одраста. Унесите што више радости и смеха у ваш однос. Разговарајте, играјте се и дружите. Пронађите дете у себи и не доживљавајте све превише озбиљно!

Дете можемо усмеравати у његовом одрастању чувајући његов интегритет и достојанство, поштујући његове потребе, мисли и осећаје. Тако дете израста у самосталну, одговорну и задовољну особу. Особу која поштује и цени и себе и дуге.

Децу можемо одгајати без кажњавања!

Извор: Клоканица
  Categories:
  1. мај 26, 23:11 #1 Jelena

    Ne slazem se nikako! Koliko roditelji citaju danas knjige i clanke o vaspitanju deteta, toliko su nam deca nekulturna, nevaspitana, bezosecajna i nasilna! Citam i ja, naravno, ali uvidjam da nije sve to tako bas. Na ulici, u skoli, sve vise dece koja nasilno guraju svr pred sobom, besne i luduju isto tako kao kad su bili mali, jer su roditelji dozvoljavali da tako izrazavaju emocije, osecanja… kako su nas nasi roditelji naucili bontonu, a mi danas to decu ne znamo da naucimo.. toliko se edukujemo i… Nista! Danasnja deca ne znaju da postuju starije. Ma, mnogo primera ima, ne bih da navodim, skrecem s teme skroz. Ali nesto ne stima u danasnjem vaspitanju dece..

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.