16 ствари које родитељи успешне деце раде другачије

мај 14 22:38 2018

Сваки добар родитељ жели да му дете буде поштеђено тешкоћа, да буде добар ђак и да се једнога дана бави послом који ће му пружати задовољство и осигурати добар живот.

Иако не постоји рецепт за васпитавање успешне деце, психолози указују на низ чинилаца који наговештавају успех. Није нимало изненађујуће што су они великим делом везани за родитеље, а “Бизнис инсајдер” открива шта је заједничко родитељима успешне деце:

Укључују децу у обављање кућних послова

“Ако дете не пере судове, онда то значи да то некa други ради уместо њега”, каже Џули Литкот Хејмс, бивши саветник за бруцоше на Универзитету Станфорд и аутор књиге под насловом “Како васпитавати одрасле”.

Она истиче да деца која не обављају кућне послове не могу да науче да посао мора да се заврши и да свако од нас треба да допринесе да би нам свима било боље.

Деца која су научила да раде у кући израстају у запослене који добро сарађују с колегама и постају саосећајнији, јер из личног искуства знају шта значи труд. “Обављајући кућне послове – изношење смећа, прање својих ствари и сл. – они схватају да морају да раде у животу да би били део тог живота”.

Уче децу социјалним вештинама

Научници Државног универзитета Пенсилваније посматрали су више од 700 деце из целе Америке од обданишта до 25. године живота и уочили значајну везу између њихових социјалних вештина у вртићу и успеха у одраслом добу.

Показало се да су социјално компетентна деца која су се дружила с вршњацима без наметања одређених захтева, помагала другима, умела да се уживе у осећања других и била способна да сама решавају сопствене проблеме, много чешће завршавала факултет и стицала сталан посао пре 25. године него деца са ограниченим социјалним способностима.

“Ово истраживање доказује да најбоље што можемо да урадимо да бисмо припремили децу за здраву будућност јесте да им помогнемо да развију социјалне и емоционалне вештине”, каже Кристин Шуберт, програмски директор Фондације “Роберт Вуд”, која је финансирања истраживање.

Имају велика очекивања

Анализирајући национално истраживање у коме је учествовале 6.600 деце рођене 2001. године, професор Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу Нил Халфон и његов тим установили су да на дечје постигнуће у огромној мери утичу родитељска очекивања.

“Родитељи који своје дете виде на факултету, успевају да га усмере ка том циљу, независно од примања и осталих ресурса”, каже он.

Закључак да би родитељи требало да гаје висока очекивања када је реч о успеху њихове деце уклапа се у још једно психолошко сазнање: Ефекат Пигмалиона, који значи “да особа остварује висока постигнућа зато што неко од ње то очекује”.

Углавном се добро слажу

Деца чији се родитељи често свађају, било да су у браку, или разведени, обично лошије пролазе од деце чији се родитељи слажу, открива анализа студија спроведена на Универзитету Илиониса.

Нека истраживања чак показују да су деца која расту у неконфликтној самохраној породици успешнија него деца која су расла у конфликтним породицама са оба родитеља.

Родитељске свађе које претходе разводу такође негативно утичу на децу, док сукоби после развода снажно утичу на прилагођавање деце.

Уколико дође до свађе, воде фер борбу пред дететом

Деца која су код куће била сведоци благог конфликта који подразумева подршку, компромис и позитивна осећања, лакше уче социјалне вештине, стичу самопоуздање и емоционалну сигурност, што позитивно утиче на однос између родитеља и деце, али и на њихов успех у школи, открива Е. Марк Камингс, развојни психолог Универзитета Нотр Дам.

“Када деца присуствују конфликту и виде да су га родитељи решили, постају срећнија него пре него што су га видела”, каже он. “Такви сукоби уверавају децу да родитељи могу да реше ствари.”

Деца примећују када се један родитељ повлачи да би избегао свађу, или прекид комуникације, а њихова емоционална реакција на то није позитивна.

“Наша истраживања су показала да су дугорочне последице повлачења једног од родитеља много штетније за прилагођавање деце него отворени сукоб”, објашњава он. Деца виде да нешто није у реду и узнемирена су због тога, али не схватају шта и зашто, што значи да се теже прилагођавају.

Хронични стрес због изложености овако деструктивном конфликту може да доведе до забринутости, анксиозности, гнева, агресивности, умора, проблема у учењу и слично.

Имају виши степен образовања

Истраживање психолога Сандре Танг са Универзитета Мичигена показало је да деца мајки које су завршиле средњу школу или факултет чешће стичу средњу или високу стручну спрему.

Студија спроведена међу 14.000 деце која су кренула у вртић између 1998. и 2007. године, показује да деца мајки које су се породиле као тинејџерке (са 18 година или раније) ређе завршавају средњу школи или похађају факултет.

Уче децу математику од малих ногу

Мета-анализа 35.000 предшколаца широм САД, Канаде и Енглеске открива да развој математичких способности од најмлађих дана може да значи огромну предност.

“Огроман значај раног стицања математичких вештина – познавање бројева, редоследа бројева и слично – један је од резултата студије”, каже коаутор и истраживач Северозападног универзитета Грег Данкан и додаје да су деца која су рано овладала математичким вештинама касније успешнија не само у математици, већ и у читању.

Граде однос са децом

Деца која су у прве три године живота искусила “сензибилну бригу” родитеља не само да остварују боље резултате у школи, већ имају и здравије везе и успешнија су у својим тридесетим, показује истраживање из 2014, које је обухватило 243 особе рођене у сиромаштву.

Родитељи који деци пружају “сензибилну бригу” брзо и на примерен начин реагују на сигнале које им дете шаље, стварајући сигурну базу која му омогућава да истражи свет.

Опуштенији су

Судећи према резултатима недавног истраживања, на основу броја сати које мајке проводе с децом у узрасту од три до 11 година не може да се изведе закључак о дечјем понашању, благостању или постигнућу. Штавише, претерана брижност родитеља, који се не одвајају од детета да би га константно контролисали може да има негативне последице.

“Ако је мајка под стресом, нарочито ако безуспешно покушава да усклади обавезе на послу с временом које ће посветити детету, то може лоше да утиче на дете”, каже један од аутора студије Кеи Номагучи.

Емоционална зараза – психолошки феномен који значи да се људи заразе осећањима других људи – објашњава зашто је то тако. Ако вам је пријатељ срећан, заразиће вас својом ведрином; ако је тужан, пренеће ту тугу и на вас. Према томе: ако је родитељ исцрпљен и фрустриран, такво емоционално стање може да се пренесе и на децу.

Дају предност труду у односу на избегавање неуспеха

Постигнуће детета зависи и од њихове представе о “пореклу успеха”.

Керол Двек, психолог са Универзитета Станфорд, током вишедеценијског рада открила је да деца (и одрасли) размишљају о успеху на два начина. Позната њујоршка блогерка Марија Попова, то формулише на следећи начин:

“Непроменљиви ментални склоп” полази од претпоставке да су наш карактер, интелигенција и креативне способности непроменљиве датости које не можемо да мењамо на смислен начин и да је успех потврда наше природне интелигенције. Тежња за успехом и избегавање неуспеха по сваку цену начин су да сачувамо свест о томе да смо паметни или способни.

“Ментални склоп раста”, с друге стране, заснован је на изазовима и неуспех не сматра доказом не-интелигенције, већ одскочном даском која учвршћује нашу посвећеност развоју и померању граница наших способности.

Та разлика је заснована на нашем поимању утицаја воље на наше способности, а то, опет, снажно утиче на децу. Ако им кажете да су добро урадили тест због урођене интелигенције, они ће развити “непроменљиви ментални склоп”. Ако мисле да су успели због уложеног труда, развиће “ментални склоп раста”.

Мајке су запослене

Одрастање с мајкама које раде ван куће на више начина позитивно утиче на децу, показује истраживање Економског факултета Универзитета Харвард. Ћерке запослених мајки дуже се образују, чешће раде на руководећим положајима и зарађују више новца – чак 23 одсто више од вршњакиња које су васпитавале домаћице.

Синови запослених мајки спремнији су да обављају кућне послове и чувају децу него њихови вршњаци чије мајке нису радиле.

Имају бољи социјално-економски статус

Тужна је истина да једна петина америчке деце расте у сиромаштву, што битно ограничава њихов потенцијал. Шон Рирдон, научник Универзитета Станфорд, каже да се јаз између богатих и сиромашних све више продубљује и да је међу децом рођеном 2001. за 30-40 одсто већи него међу децом рођеном 25 година раније.

Што су већа примања родитеља, то њихова деца остварују боље резултате на пријемним испитима на факултетима.

“Ауторитативни” су, а не “ауторитарни” и “попустљиви”

Студија Универзитета Калифорније у Берклију, први пут објављена 1960, указује на три основна начина васпитавања деце;

Попустљиво: родитељи се труде да не кажњавају децу и дају им претерану слободу у понашању

Ауторитарно: родитељи настоје да обликују и контролишу дете на основу утврђених правила понашања

Ауторитативно: родитељи се труде да усмеравају дете на рационалан начин

Идеално је ауторитативно понашање. Дете одмалена учи да поштује ауторитет, али га он не гуши.

Уче децу да буду истрајна

Истрајност је моћна карактерна особина која битно утиче на успех.

Склоност ка одржавању властитих интересовања и улагање напора у остваривање дугорочних циљева доводи се у везу са постигнућем у области образовања, високим просеком студената Ајви лиге и издржљивошћу кадета Војне академије Вестпоинт.

Суштина је у томе да научите децу да замишљају – и остварују – будућност какву желе.

Деци дају имена која не побуђују негативне асоцијације

Низ истраживања је показало колико име може утицати на успех у животу – од посла којим ћемо се бавити, па све до потрошачких навика.

Људи чија су имена честа и лако се изговарају, имају успешнију каријеру, показују истраживања.

Схватају значај здраве исхране

Успешни људи схватају да добре навике у исхрани могу да нам помогну да се концентришемо и будемо продуктивнији током дана.

Развијање навика у исхрани психофизички здраве деце захтева ангажовање родитеља. Да бисте помогли детету да научи да прихвата своје тело и стекне позитивну слику о њему, треба да му покажете да имате такав став према сопственом телу и телу других људи, али и да им дате пример када су у питању навике у исхрани.

Извор: Bussines insider / Блиц

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.