5 стратегија да спречите недолично понашање детета

јул 31 14:25 2015

Све сте пробали, али не помаже. Ваше дете и даље уједа, виче, баца се на јавним местима. Нажалост, предњи кортекс двогодишњака није довољно развијен и још развија способност да контролише своје емоције и понашање. У пракси то значи – уједање, бацање хране, уништавање намештаја. Другим речима, понашају се као двогодишњаци.

Али пошто се мозак и даље развија, све до краја тинејџерских дана, деца свих узраста понекад немају рационалну контролу свог понашања. Понекад се чак и петнаестогодишњаци понашају као двогодишњаци!

На ту тему, недавно смо писали у тексту „Имате темпераментно дете? Ви сте срећан родитељ!” и објаснили зашто су темпераментна деца заправо благослов. Али смо остали дужни и пар да објаснимо шта радити кад тај темперамент достигне свој врхунац. Ево шта.

1. Комуницирајте.

Најбољи начин да успоставите и одржите добру комуникацију с дететом јесте да увек покушавате да ствари видите из његовог угла, што ће га мотивисати да развије самоконтролу. Кад деца „одлепе” и почну да уједају или бацају ствари, то је зато што се плаше да ће на неки начин бити повређени или се већ тако осећају. То узнемирење ствара раздор између вашег детета и вас, чак и ако сте иначе блиски. Али, мотивација детета да се лепо понаша, проистиче искључиво из његове природне потребе да вам удовољи и тога каква је ваша комуникација. Ово прво вам је природа подарила, а за друго ћете морати да се побринете сами. Дакле, чим видите да ваше дете прелази границе лепог понашања, покушајте да му се приближите и успоставите контакт:

„Мили, мени се чини да нам је сад најпре свима потребан један загрљај… дођи.”

Понекад је само то довољно да умири дете и преокрене ствари, нарочито ако након загрљаја следи…

2. Играјте се.

Деца развијају емоције кроз игру, тако да често можете спречити недолично понашање тако што ћете помоћи детету да све те осећаје које носи у себи избаци кроз голицање, кикотање и игру. Покушајте с трчањем, шугицама, бацањем плишаних играчака низ степенице. Гледајте, укључите, дивите се како прецизно баца. Деци су такве игре једноставно потребне како би правилно каналисали емоције и задовољили те импулсе које иначе задовољавају бацањем ствари. Покушајте да се заједно смејете и уживате.

 “Па ти си превише брз за мене! Како ти успева да увек победиш?!”

Правило које увек важи је – што више смеха, то мање недоличног понашања..

Дакле, кад ваше дете почне да прелази границе, ухватите га за руку и изведите напоље, или, ако не можете то, онда потрошите пет минута на јурњаву у кући. Дозволите му да избаци нагомилану енергију.

Осим ако ствари нису отишле предалеко и игра једноставно не може да реши проблем. У том случају…

3. Помозите детету да искаже емоције.

Кад је дете џангризаво или пркосно и игра не помаже у поправљању расположења, знајте да ваш малишан тражи вашу помоћ да се ослободи нагомиланих осећања која га гуше. Сва мала деца носе некакав „емотивни терет” који се пуни емоцијама које нису спремни да процесуирају већ их тако гурају у запећак. Међутим, тај терет се у неком моменту толико увећа, а осећања притискају и прете да искуљају. Деца тада одбијају да сарађују и подижу зидове око себе. Ако будете игнорисали ове сигнале и не будете помогли детету на прави начин да искаже осећања (подсећамо вас још једном, мала деца то не умеју сама) можете бити сигурни да ће емоције експлодирати, а то је оно што многи родитељи зову „напад беса”.

Али, проактивним деловањем овакве сцене можете спречити. Како? Створите сигурно окружење. Покажите разумевање (знамо да није увек једноставно). Приближите се детету и погледајте га у оћи. Ставите нешно своју руку на његову да бисте зауставили бацање ствари. Покушајте да границе поставите што лепшим речима:

 „Мили, мама ти неће дозволити да бациш играчку”
У најбољем случају, дете ће се расплакати. Али је вероватније да ће свој бес усмерити на вас. Ако сачувате разум и разумевање, и ако сте са својим дететом изградили добар однос раније, дете ће осетити да може да вам покаже своја осећања. А ви их прихватите и поделите.

Као и одрасли, и деца кад једном осете слободу и покажу осећања, осете невероватно олакшање.

Наравно да ово све не значи да треба да дозволите детету да вас вређа и говори ружно. Никако. Рећи ћете, рецимо:

„Ух! Чим ми се тако обраћаш, нешто баш није у реду! Кажи мами, у чему је проблем?”

Дубоко удахните и одуприте се потреби да почнете да вичете. Саслушајте своје дете. Касније ће вам вероватно сам доћи с извињењем. Ако то не уради, ви свакако помените да то није било у реду и да је у вашој кући правило да се ружне речи не говоре. За ово, наравно, морате увек бити пример. Ако ви псујете или вређате свог партнера, не мођете се љутити ако дете следи ваш пример. Немате то право.

4. На леп начин поставите границе.

Наравно, све ово не значи да темпераментној деци не треба постављати никакве границе. Наша је одговорност да усмеравамо и васпитавамо своју децу. Али, по природи ствари, сва људска биће имају потребу да се одупру контроли – нека више, нека мање. Ако је ваша потреба да вас дете беспоговорно слуша, оно ће касније тако да се понаша и кад одрасте – у браку, на послу. Дозвољаваће и тражити да буде контролисано.

Сва деца, ког год да су узраста, брже и лакше ће послушати ако уоче да покушавате да свет видите из њиховог угла и да их разумете.

“Храна није за бацање! Хоћеш ли да кажеш мами да ниси више гладан? Само тако реци: „Мама, ја сам завршио с ручком” и ја ћу ти помоћи да сиђеш. Ако желиш да бацаш, можемо да донесемо оне мекане лоптице?”
или
Знам, знам, јако је тешко сад оставити играчке и спремати се за кревет. Кладим се да, кад порастеш, нећеш никад спавати. Само ћеш се играти. Је л’ тако? Ипак, сад је време да се сви спремамо за спавање.”

5. Контролишите своје емоције.

Није изненађење да се деца понашају као деца – детињасто. Ако одреагујемо тако што ћемо и сами изгубити стрпљење и разум, само ћемо погоршати ствари. Само ако сте у стању да контролишете своје емоције, можете контролисати ситуацију. Осим тога, тако учите и дете да управља сопственим осећањима. А кад то науче, научиће да контролишу своје понашање, без потискивања емоција.

Ових пет алата даће вашем детету подршку неопходну да би се понашао најбоље што уме у већини ситуација. Наравно, ако сте родитељ двогодишњака, подразумева се да ће оловке, маркери и опасни предмети увек бити ван његовог домашаја. Чак и ако сва правила поштујете, биће вам потребни брзи рефлекси да ухватите чинију која је полетела на под.

Извор: Аhaparenting

  1. јул 31, 23:37 #1 Mara

    Sto volim psihologe i ovo moderno vaspitanje koje pali samo u knjizi! I kod dece koja su inace mirna, ali eto ponekad prohisterisu!
    Ocito nisu imali kontakt sa temperamentnim ili razmazenim ili nevaspitanim detetom.
    Film Parental guidance je primer sta moderno roditeljstvo pravi od dece. Na komican nacin prikazuje greake i starog i modernog vaspitanja…

    Одговорите на овај коментар
  2. мај 16, 09:22 #2 Gaga

    Ovo je vreme mode. Ništa nije IN ako nije novo, egzotično, visokotehnološko, došlo odnekud izvana… Kako je bzvz raditi nešto isto kao što su radili naši roditelji, i roditelji naših roditelja, i njihovi roditelji… To je tako staromodno, fuj…
    Šta zna priroda kako da stvori vodu za piće, hranu za svoje stanovnike, materijale za odevanje… Mi smo veći i pametniji od nje. Uništimo prvo vodu zagađivačima pa je onda isfiltrirajmo, dodajmo dezificijente, pa i fluor, jer, priroda nije baš najbolje stvarala naše zube, kvare se, ali fluor će to srediti (inače, šećer je zdrav, čista priroda), zatim, dodajmo hemiju u hranu, jer nije dobra kakvom ju je priroda stvorila, pa još je i obradimo na što višoj temperaturi, i ako može minimum dvaput da bude što mekša, nek se topi u ustima (da ne trošimo zube), pa dodajmo neki fensi hemijski začin… Pa kad nas od svega toga nešto zaboli, i tu smo pobedili prirodu, imamo mi brufen, a ako smo zbog svega navedenog napeti, tu je sedativ…
    Tako je i sa ovim fensi IN psihotarijama… Nije dobro da dete pati. Ne daj Bože da je čitav dan utučeno jer mu nije dozvoljeno da koristi TV. Ili zato jer nema fensi skupe patike (što je, uglavnom, posledica gledanja TV) kao njegov drugar, sin snobova (sno ili ro – bova, jer takvi i jesu robovi materijalizma)…

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.