6 проблема у понашању детета које не смете игнорисати

јул 07 21:52 2017

Сваком родитељу тешко пада када је његово дете непослушно и пре или касније суочава се одређеним проблемима у понашању детета. Доносимо 6 проблема које родитељи не би смели игнорисати и савете стручњака како их решити.

1. Прекида вас док причате

Зашто не би требало да игноришете проблем: Ваше дете може бити врло узбуђено око нечега што жели да вам исприча или постави вам неко питање. Но, допуштајући му да вас прекида у разговору, не учите га како да буде обзиран према другима или како да забави сам себе када сте ви заузети. „Као резултат тога, дете ће мислити да има право на пажњу других људи и неће бити у стању да толерише фрустрације”, каже психолог Џери Вукоф.

Како зауставити овакво понашање: Следећи пут када будете разговарали с неким телефоном или вам неко дође у посету, реците детету да треба да буде мирно и не прекида вас. Затим га окупирајте неком активношћу или га пустите да се игра неком посебном играчком којом се не игра често. Ако вас ваш малишан и даље вуче за рукав док покушавате да разговарате, покажите му столицу или степенице и реците му да мора тамо седети док не завршите. Након разговора, дајте му до знања да неће добити оно што тражи ако вас и даље буде прекидао.

2. Игра се прегрубо

Зашто не би требало да игноришете проблем: Знате да морате да ускочите ако ваше дете удари пријатеља у игри, али исто тако не би требало да игноришете ни суптилније агресивне радње, као што је гурање млађег брата или вређање и штипање пријатеља. „Ако не интервенишете, грубо понашање може постати навика до осме године. Такође, игнорисањем било каквог агресивног понашања, шаљете поруку детету да је повређивање људи прихватљиво понашање,”

Како зауставити овакво понашање: Суочите се с агресивним понашањем на лицу места. Повуците своје дете на страну и реците му: “То је заболело твог пријатеља. Како би се ти осећао да он то теби уради?” Дајте му до знања да, свака радња која боли другу особи, није допуштена. Пре следећег играња, подсетите га да се не игра грубо и помозите му да вежба шта може да каже ако се наљути. А, ако опет настави с таквим понашањем, прекините игру.

3. Прави се да вас не чује

Зашто не би требало да игноришете проблем: Рећи свем детету два, три, чак четири пута да учини нешто што не жели учинити, рецимо, да уђе у аутомобил или покупи своје играчке, шаље поруку да је у реду да вас занемари и да је дете главно, а не ви. “Подсећати дете на нешто опет и опет само га тренира да чека следећи подсетник, уместо да обрати пажњу када први пут кажете нешто”, каже психолог Кевин Леман, “Игнорисање је игра моћи и ако допуштате овакво понашање, дете ће највероватније постати пркосно и зависно о контроли.”

Како зауставити овакво понашање: Уместо разговора с дететом с друге стране собе, прошетајте до њега и реците му шта треба да учини. Нека вас гледа у очи док говорите и одговори вам: “У реду, мама.” Додиривање рамена, изговарање дететовог имена и искључивање телевизије такође може помоћи детету да обрати пажњу на вас. Ако вас и даље не слуша, уведите последице. Укините игрице тај дан, гледање цртаних филмова или договор за игру с пријатељем.

4. Ради ствари по свом

Зашто не би требало да игноришете проблем: Свакако је згодно и практично када ваше дете може само да узме чоколаду с полице или пусти цртани филм без ваше помоћи, али допуштајући му да има контролу над активностима које бисте ви требало да контролишете, не учи га да треба да следи правила. “То може бити слатко кад ваше двогодишње дете само узме кекс из чиније, али шта ће бити кад с 8 година оде сам код друга који живи пет улица даље, а да вас не пита за дозволу?”, каже др Вукоф.

Како зауставити овакво понашање: Успоставите мали број кућних правила и разговарајте с дететом о њима. Рецимо: “Мораш ме питати да ли можеш да добијеш слаткише јер је то правило.” Или, ако ваше дете само упали телевизију без допуштења, угасите је и реците му да вас прво пита за допуштење. Наглашавајући таква правила, помоћи ћете детету да их прихвати.

5. Има дрзак став

Зашто не би требало да игноришете проблем: Можда мислите да ваше дете неће колутати очима или вам охоло одговорити док не уђе у пубертет, али овакво дрско понашање често почиње када предшколци опонашају старију децу како би тестирали реакције родитеља. “Неки родитељи такво понашање игноришу, јер мисле да је то само пролазна фаза, али ако се не ухватите у коштац с овим проблемом, можете се наћи с безобразним школарцем који нема ни трунчице поштовања, тешко проналази пријатеље и не слаже се с учитељима и другим одраслим особама,” каже др Борба.

Како зауставити овакво понашање: Будите сигурни да је ваше дете свесно свог понашања. Реците му, на пример: “Чини ми се да ти се не свиђа то што говорим, кад преврћеш очима.” Идеја није да се ваше дете осећа лоше због тога како изгледа или звучи. Ако се понашање настави, можете одбити даљу комуникацију и једноставно отићи. Реците му: “Моје уши те не чују кад разговараш са мном на тај начин. Кад будеш спреман лепо да разговараш, ја ћу те слушати.”

6. Преувеличава истину

Зашто не би требало да игноришете проблем: Можда не изгледа као велика ствар ако ваше дете каже да је наместило свој кревет, а заправо је једва извукло покриваче. Или ако каже пријатељу да је посетило Дизниленд, а никад није било изван државе. Но, важно је да се суочите с било којом врстом неискрености. “Лагање може постати аутоматско, ако ваше дете учи да је то једноставан начин да изгледа боље, како би избегло да уради нешто што не жели или како би спречило невољу за нешто што је већ учинило”, каже др Вукоф.

Како зауставити овакво понашање: Када дете изокрене истину или слаже, седите с њим и реците му: “Било би забавно отићи у Дизниленд и можда можемо једном и отићи, али не би требао да говориш пријатељима да си био тамо ако то није истина.” Нека зна да, ако неће увек говорити истину, људи неће веровати у оно што он говори. Потражите његову мотивацију за лагање и побрините се да не постигне свој циљ. На пример, ако је дете рекло да је опрало зубе, а није, натерајте га да се врати и опере их. Такође, детету можете испричати причу која ће га научити да сагледа проблем споља према унутра.

Ана Шефчек

Извор: klokanica.24sata.hr

 

  1. јул 08, 07:41 #1 Mira Milosevic

    Verbalizam je prazna rec, u stilu :” Psi laju, a karavan prolazi” . Najnemoralniji je vaspitni model, jer detetu drzimo slovo, a pre toga smo ucinili sve da bude nemirno, neposlusno, agresivno, zahtevno, ustraseno i sve sto ide uz to.
    Zasto ovo isticem ? Jer primecujem da su skoro sve tehnike kojima se vaspitno deluje na dete, zapravo dresura deteta, koja ide spolja i koja ne daje rezultate, jer dete ostaje u uslovima autoritarnosti, u kojima rec ne moze da primi i da je zivi. Sta su to autoritarni modeli i sta je autoritarnost ? Sve sto na dete deluje spolja i krivi njegovu cistu izvornu emociju sa kojom je rodjeno. Savremena porodica koristi 5 vaspitnih, autoritarnih i pogubnih modela, kojima nesvesno zadaje pet ljutih rana svom cedu, pa i odraslima.
    Da ih pobrojimo; pozitivno Nagradjivanje, odnosno uslovljavanje,
    (cuvena sargarepa) , kazna kao blaga prinuda (oduzimanje obecanog ), teska verbalna rec i zabranjena batina. Ova dva modela su zvanicno prihvacena u paketu tranzicije, a napravila su dar – mar na citavoj planeti. Evo i zasto. Kada dete uslovljavate i nagradjujete za sve sto treba da uradi, naslojavate mu zdravu emociju radosti, koja se vremenom produkuje u pohlepu. Po zakonitosti uma, pohlepan je lenj, agresivan, zahtevan. Hoce da gospodari.
    Kada detetu oduzimate obecano, ili ga kaznjavate drugacije, naslojavate mu zdravu izvormu ljutnju, koja vremenom prelazi u bes, a kasnije i gnev.
    I jednom i drugom modelu, dodajmo uticaj ekrana, jer isti neguje pohlepu i uslovljava um, a naslojava strahove i agresiju. Dakle, zloupotreba medija je treci pogresan model, jer tv postaje virtuelna guvernanta, ako je ekran ukljucen, makar ga dete slusalo iz druge sobe. Detetov mozak nije po frekvenciji srodan talasima koje emituje ekran, pa ga do trece godine treba utemeljiti bez ekrana. a nadalje, strogo kontrolisano i selektivno gledanje.
    Cetvrti los vaspitni model je prezasticivanje deteta od rada, reda, istine, od zivota. Prezasticenom detetu, oduzimamo pravo da ostvari svoje potencijale, potrebe. Da stasa u zdravo, svesno i odgovorno bice. Prezasticivanjem atakujemo na zdravu emociju brige, naslojavamo je i krivimo, pa tako dobijemo neposlusno- lenjo dete, nadasve nesvesno. O uticaju ekrana na sposobnost da dete uci sa razumevanjem, da i ne govorim.
    Ako nam je dete u uslovima koje nude ova cetiri pogubna vaspitna modela, mozemo na glavi dubiti, nece nas cuti, nasa rec ce da ga smara i to ce da nam kaze, kada bude starije.
    Stoga je dresura recima jalova, dok se uzrocnici ne otklone, a uspostave cvrsta i jasna pravila., bez autoritarnosti.Tada i samo tada ce rec, znaciti human ljudski razgovor izmedju roditelja i deteta, izmedju supruznika, coveka sa covekom.
    Tek tada se otvara put povratka svojoj izvornoj prirodi, put duhovnog rasta, put spasenja.
    Prema tome, dragi roditelji, bolje je spreciti, nego leciti, ja dadoh sebi slobodu, jer prica nije jalova, vec utemeljena i naucno potkrepljena u delu Prof. Milice Novkovic.
    Nadam se ni da mi autori ovakvih clanaka nece zameriti. I moja i njihova namera je dobra, a na roditeljima je da biraju put.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Притисните овде да бисте одустали од одговора.

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.