7 реченица које НЕ СМЕТЕ да изговорите свом детету

Сваком родитељу понекад се деси да “експлодира” и свом детету упути речи због којих се касније каје. Ипак, када су деца у питању, морамо увек да имамо на уму да су њихова осећања танана и да не смемо да их повредимо. Ево најчешћих ситуација у којима се то дешава и како да се у њима правилно поставите.

Foto: Huffington post
1. “Остави ме на миру!”

Родитељ који не чезне са повременом паузом и одмором може да се уврсти у катергорију непостојећих! Највише је оних који су толико окупирани обавезама да понекад заборављају да треба да “напуне батерије” да им се не би догодило да “експлодирају”. Проблем настаје ако децу стално одбијате тиме што им говорите да сте заузети и да вам не досађују. Ако тако поступате, она ће временом схватити да нема сврхе да вам се обраћају. Уколико успоставите лош модел понашања још док су деца мала, велике су шансе да вам се она неће обраћати и поверавати ни када одрасту.

2. “Тако си трапав!”

Етикетирање деце заправо је “пречица до невоље” и оно, изнад свега, изазива контраефекат. Коментари типа: “Зашто си тако зла према Иви?”, или “Тако си трапав!” само ће повредити дете, а неће му разјаснити у чему је оно погрешило. Понекад деца чују и ваше разговоре са другим људима при чему их карактеришете као овакве или онакве. Будите уверени да они у то дубоко верују, па чак и онда када су потпуно сигурни да нека карактеристика није на месту.

3. “Немој да плачеш!”

Не можете поништавати ничије емоције, без обзира на то шта их је изазвало. Реченице типа “Немој да будеш тужна”, “Не буди беба” или “Хајде, хајде, не плаши се”, никако се не саветују.
Уместо да негирате дететова осећања, када су она сасвим очигледна, укажите му на њих и поразговарајте са њим о томе. Ако се дете нечега уплашило, реците му да сте се и ви нечега плашили када сте били мали. На тај начин, дете ће схватити да је изражавање страха нормална људска реакција, али да не мора да се исказује плачем и вриском.

4. “Зашто не можеш да будеш као твоја сестра?”

Ако имате обичај да упоређујете своје дете са другима, требало би да знате да то није примерено. Упоређивање са осталом децом неће донети жељене резултате. Ваше дете је личност за себе и као такво мора да буде прихваћено, са свим својим манама и врлинама. С друге стране, природна је потреба родитеља да трагају за узорима у другој деци. Ипак, не дозволите да ваше дете то чује или примети!

5. “Можеш ти то и боље!”

Изјаве попут ове могу да направе велику штету при формирању дететове личности. Уместо тога, помислите да је то можда најбоље што ваше дете тренутно може да уради. Учење је процес који подразумева и низ неуспелих покушаја и грешака. Да ли мислите да дете заиста може да зна да је бокал превише тежак да из њега оно може да сипа сок без просипања, уколико то претходно није пробало? Њему сигурно није тако изгледало. Ваша грдња у овом случају неће бити продуктивна.

6. “Престани или ћеш добити по гузи!”

Претњама, које су обично резултат фрустрације родитеља, ретко се постиже жељени ефекат. Ипак, често из маминих, или татиних, уста “излећу” претеће речи: “Уради као што сам ти рекла, или…”, “Ако то још једном урадиш, добићеш батине!” Проблем је у томе што ћете, пре или касније, морати и да реализујете ове претње јер ће, у противном, оне изгубити на свом значају. А ако их реализујете, онда признајете да сте немоћни да решите проблем мирним путем и прибегавате физичком кажњавању, што је, доказано је у пракси, потпуно неефикасан начин за промену дечјег понашања.

7. “Чекај само да тата дође кући!”

Овај препознатљив родитељски клише није само уобичајен облик претње, већ је он “разводњен” облик спровођења дисциплине. Да бисте постигли прави ефекат, морате да размотрите ситуацију у којој се нашло ваше дете. Одложене дисциплинске мере или “индиректно кажњавање” неће поправити понашање вашег детета. Док се други родитељ не врати кући, дете ће највероватније веч заборавити шта је то погрешно урадило. Пребацивање извршавања “казнених мера” на неког другог такође подрива ваш ауторитет.

Аутор:  Life Content