8 речи на које малишани заиста реагују

јануар 19 18:44 2018

Зар не би било дивно кад би постојале магичне речи захваљујући којима би ваше дете из прве урадило оно што му кажете, кад би престало стално плакање, свађе с браћом и сестрама или пренемагања за столом. Иако звучи невероватно – није немогуће. У свету одраслих постоје речи на које готово сви реагују и које чине чуда у свету политике, рекламирања и продаје. Па зашто те моћне трикове не искористити и у комуникацији с малишанима?

Најважније је да пронађете праве речи које ће деловати на ваше дете и да вежбате њихову примену. Покушајте да их уклапате у реченице, тестирајте их у разним ситуацијама и одаберите оне које највише „леже“ вашем малишану. Након неког времена можете очекивати заиста квалитетне промене у начину на који разговарате с њим, али и у начину на који он регује на ваше захтеве.

1 КАДА
Реч „када“ употребљава се за нешто што ће се тек десити. Уколико детету кажете: „Када обујеш своје патике, идемо до паркића“, ви заправо говорите да ће морати самостално да се обује; или ако му саопштите: „Када ти променим пелене, читаћемо твоју омиљену причу“, значи да је време да се пелене мењају и да ће се то и десити.

На овај начин ви најављујете малишану шта га чека и припремате терен како би му прелазак на нову активност био што мање стресан. „Када“ може постати магична припремна реч не само за ближу већ и за нешто даљу будућност. Планове у вези с одвикавањем од пелена можете саопштити тако што ћете рећи: „Када почнеш да пишкиш у ношу, купићемо много занимљивих гаћица“.

2 ДА
Колико пута дневно детету упутите речи које почињу са „не“? Вероватно је одговор „веома често“, јер је лако упасти у зачарани не-круг. Уместо да стално одричете, покушајте да имате да-недељу током које ћете максимално избегавати употребљавање речи које почињу са „не“.

Уколико вас малишан пита може ли напоље, уместо да га одбијете, објасните му: „Да, моћи ћеш изаћи када се вратимо од баке/после ручка/након балета“ (или било које друге активности коју сте планирали за тај дан).

Слична је ситуација и кад ваше дете пожели нешто слатко пре ручка. Уместо да као из топа избаците „не може!“, покушајте да образложите: „Да, знам да волиш слаткише, али мораш сачекати да ручамо, па ћу ти дати да се засладиш“. Чак и кад не можете да кажете „да“, трудите се да останете у домену позитивне комуникације. Ако вас дете моли да остане још мало на игралишту – уместо „не“ – покушајте да му објасните или да га мотивишете на позитиван начин: „Знам да волиш да будеш на игралишту, али сада морамо ићи кући. Тамо ћеш моћи да наставиш да се играш својим омиљеним аутићима“.

Наравно, постоје ситуације у којима се „не“ не може избећи, па уколико ваш малишан покуша самостално да пређе улицу, јасно му ставите до знања да је то у категорији негативног. Контролисаном употребом, „не“ може постати веома моћно васпитно средство и ваше дете ће заиста почети да реагује на „не“.

3 И…
Замислите сцену где ви с одушевљењем износите предлог како бисте могли отићи на излет, а онда неко од укућана убаци „али“ и саопшти да му се више иде у биоскоп. Звучи прилично деморалишуће, зар не? Е па, тако се и ваше дете осећа када чује: „… али време је за спавање“, након што изнесе свој предлог како би се још мало поиграло.

Зато уместо „али“ уведите „и“. Чак ће и саопштење да ће за ручак бити сервирана боранија проћи далеко боље уколико уместо: „Знам да баш не волиш кувану боранију, али је мораш јести јер је здрава!“, кажете: “… и зато сам је данас спремала у рерни, по посебном рецепту, само за тебе“. На тај начин ћете показати малишану да поштујете његов укус и осећања, те је мања вероватноћа за расправу.

4 СЛУШАЈ
Када кажете „слушај“, ви саговорнику наговештавате да је следеће што ћете рећи веома важно. Ако у комуникацији са својим дететом ову реч будете користили умерено, она вам може постати добар уводник у активности које планирате. Након реченице: „Слушај, сада је време да се спрема соба“, ваш малишан ће знати да га чека сређивање собе и биће далеко спремнији да то и уради.

5 ХАЈДЕ
Док причамо или размишљамо, наш мозак ствара слике које су краткотрајне али веома живе, а иако их често нисмо свесни, ми на њих можемо интензивно реаговати. На пример, уколико неко спомене реч „лимун“, може нам се појачати лучење пљувачке. Чак и када нам неко каже да не мислимо на чоколадну торту, ми ћемо у глави створити слику торте или имати изражену жељу да је једемо.

На овај начин функционише и дечји мозак. Када сте у продавници и повишеним тоном га упозорите: „Немој дирати ту кутију! Срушићеш је!“, ви заправо дајете малишану идеју како би могао дирнути кутију, па чак и видети какву ће реакцију изазвати уколико је сруши. Зато је много боље решење да му предложите: „Хајде да оставимо кутију на миру!“. Трудите се да своје идеје саопштавате у позитивној форми, јер само позитивне слике могу довести до позитивних резултата.

6 ПОСТАЈЕШ
Ово је веома корисна реч, којом детету саопштавате како сте приметили његов напредак у понашању и одличан је начин да га стимулишете да настави с позитивним променама. Када кажете: „Постајеш много бржи у облачењу мајице!“, или: „Приметила сам да си постала расположенија откад идеш у вртић!“, то може веома подстицајно деловати на дете и усмерити га у правцу у коме желите да се мења.

7 СТАНИ
Свом речнику свакако би требало да додате и „стани“, пошто у комбинацији са захтевом или предлогом може бити добар начин да се прекине расправа или заустави негативно понашање. Уколико ваше дете у нападу беса крене да удари некога, можете рећи: „Стани! Ми користимо речи, а не руке када смо љути!“; или ако почне да се пренемаже пошто је време за сређивање собе: „Стани! Када своје лутке ставиш да спавају, моћи ћемо заједно спремити твоју омиљену воћну салату“.

Позивајући дете да стане и мало промисли, омогућавате му да евентуално увиди како постоји и бољи начин да одреагује на ваш предлог. Чак и ако не буде ефикасно у 100% ситуација, „стани“ ће знатно умањити јачину бурне реакције.

8 ЗАТО
Деца су далеко спремнија на сарадњу када им објасните зашто нешто треба да ураде. То не треба да буду дугачка објашњења, већ кратке и јасне реченице. Да бисте ово схватили, замислите себе како стојите у реду и неко вас пита може ли стати испред вас. Ваша инстинктивна реакција била би „не може!“.Међутим, када би вам та иста особа објаснила да је код куће чека мала беба или болесни члан породице, сигурно бисте променили мишљење.

Исто је и с вашим малишаном. Колико год да вам се жури, нађите минут да му објасните: „Брзо обуј ципеле! Идемо да се нађемо с тетком зато што жели да заједно идемо на кокице“. Притом водите рачуна о томе да деци објашњења буду привлачна, јер уколико идете у град да тетка себи пронађе хаљину или се креће у вртић зато што тамо мора да се иде, тешко да ће предлог бити прихваћен с одушевљењем. „Навуци рукавице зато што ћеш моћи да правиш боље грудве!“, или: „Спреми своју собу зато што ће ти требати места за плесање!“ – само су неки од могућих модела како детету можете објаснити шта треба да уради и зашто је то добро за њега.

И ЈЕДНА РЕЧ КОЈА ЋЕ ПРОМЕНИТИ НАЧИН НА КОЈИ ВИ РАЗМИШЉАТЕ

ПОНЕКАД
У нашој је природи да боље памтимо лоше ствари и примећујемо мане. Зато не чуди што ће идеја да ваш малишан „не жели ништа самостално да уради“ постојати чак и ако се више пута деси да дете покаже завидан степен самосталности. Стога уместо да користите реченице попут: „Волела бих да ти не морам увек помагати у обувању патика“, или: „Никада не желиш да једеш сам“, покушајте са: „Понекад ми је тешко да ти облачим мајицу. Хајде покушај сам“. Оног момента када „никад“ и „увек“ замените са „понекад“ – почећете да и на дечје понашање гледате с позитивније стране.

Извор: mamaibeba.com
  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.