Млада учитељица обраћа се родитељима с молбом да прекину бесмислену јурњаву та оценама. Без истинске заинтересованости за усвајање одређеног знања неће бити никаквог дугорочног успеха.
„Ићи ћеш у шетњу кад завршиш домаћи задатак“. „Имаш четири четворке на полугодишту! Нема више гледања филмова с другарима!“ Родитељи врло често, а да тога сами нису ни свесни, утерују своју децу у кавез. У том кавезу у свим предметима мора бити оцена пет, на школским и општинским такмичењима се мора побеђивати, на спортским освајати медаље, на родитељским састанцима бити истакнут као пример. Дете које је постигло резултат охрабрује се новим телефоном, скутером или излетом. Испада да је циљ детета бити добар за родитеље.
Не стварајте од свог детета средство за остварење својих циљева!
Још издалека сам видела разредну осмог разреда која је врло брзо и одлучно корачала према мени. Чак сам већ и знала с којим је питањем кренула према мени. Јер, историја се понавља.
– Ви опет намеравате да оном малом закључите четворку на полугодишту? Већ смо расправљали о томе!
– Ако дете не слуша оно што говорим, не ради на часовима, чак и не покушава, зашто сам дужна да дам оцену више? Ни четворку не треба да добије.
– Али он у свим другим предметима има саме петице. Само код вас четворку.
– Чула сам вас.
Детету је апсолутно свеједно каква ће знања стећи или о којем је предмету реч, пре свега му је неважно што о њему мисле његови колеге из разреда или учитељи. Њему је важно да његови родитељи у дневнику угледају ступац пун петица и пошаљу га на зимске празнике у Париз. А његови родитељи, чести посетиоци школе, прилазе сваком учитељу и траже додатне задатке само због те несрећне оцене.
Ја сам у начелу против оцењивања од један до пет. Но, можда ће моја четворка том дечаку барем послужити као мотивација за учење одређеног градива или подстакнути његове родитеље да се замисле над тим да без заинтересованости ништа не успева.
Дете би требало да буде заинтересовано за стицање знања, а не нових геџета
Какву врсту друштва желимо да створимо кад наша деца моле за оцене са сузама у очима? Ако кажњавате своје дете због тројке из контролног из физике, највероватније је да ће запалити све књиге из тог предмета одмах после матуре. А ви ћете онда говорити како школа не пружа знање, да је образовање данас на ниској разини, а учитељи нису у стању ничему да науче децу.
Пронађимо дефиницију глагола „учити“. Ако неко нешто учи, то значи да тај човек усваја, стиче неко знање, вештине у одређеном теоретском или практичном подручју људске активности. Није довољно знати да је угљен-моноксид безбојни отровни гас без мириса, морате се знати спасити од тровања или, још боље, спречити његов улазак у организам.
У школи се догађа непрекидан ток знања, али оно што дете извуче из свега, то је његова ствар.
Ако је дете заинтересовано за предмет, проучаваће га, не због оцене, него због знања. Оцена је само показатељ знања, а не циљ којем треба тежити.
Данас, када се ваше дете врати из школе, не питајте га коју је оцену добио, него што је ново научио.
Учите од детета, учите с дететом! Заинтересујте га за стицање знања. Престаните га корити за тројку, престаните сваки час контролисати његове оцене у електронском именику. Будите поносни када вам помогне да поставите рутер или пресели фикус на северни прозор јер му је тамо боље.
Извор: newtonew.com / Школски портал