А мами сам одавно опростила оне варјаче

децембар 14 12:22 2014

Ових дана, када су новине препуне вести о пребијеним, силованим и убијеним женама, расправа о закону против физичког кажњавања деце добија епохалне размере, а доктора, психотерапеута, који се усудио да каже нешто супротно актуелном тренду политички коректног душебрижништва, бесомучно стављају на стуб срама, вређајући га на све могуће начине, што прилично говори не само о друштвеној клими ненавикнутој на дисонантност, него и о дубокој агресији оних који се боре против агресије.slike_vesti-intervju-mirjana bobic

Разлика између насиља над децом и физичког кажњавања, то јест онога што се у народу зове „батине“, то јест ћушка или шљепка по гузи, свакако да постоји, и тешко да се у томе не препознаје драстична разлика. Са друге стране, тешко ће и један закон успети да спречи родитеља да своје дете васпитава на „старински“ начин, осим ако ова халабука око новог закона све више изгледа као пројекција будућности у којој деца неће припадати родитељима, него држави.

Кад сам ја била мала, мама ме је била варјачом, тако да се увек испостављало да ме није тукла мама, него варјача. Искрено признајем да сам и ја моју ћерку кад је била мала, додуше ретко, ударила по гузи. Да ли ме то чини насилником и неодговорним родитељем? У сваком случају ме чини мањим фолирантом од оних који се ових дана јавно заклињу да своје дете никада нису ударили, и да је ударац по гузи недопустиви злочин.

Много је већи злочин говорити детету ружне речи, говорити му да је неспособно, глупо и да од њега никада ништа неће бити, много је већи злочин свађа родитеља пред децом, псовање, недоследност и недостатак моралних вредности. Батина није из раја изашла, али сигурно да из раја није изашао ни концепт да је деци све дозвољено. Деца морају да знају за границе, деца морају да се васпитају и мора да им се усади пристојно понашање.

Ако родитељ никада није прочитао ниједну причу своме детету, ако дозволи да му дете декламује марке телефона, а ниједну песму, то је дно. Ако родитељ подмићује учитеља, и допусти да му дете неписмено заврши основну, и да је полуписмено, то је много страшније него батине. Ако родитељ детету дозволи да по цео дан буљи у екран телевизора, компјутера, мобилног телефона, ако га води у играонице уместо у паркове, ако родитељ уписује своје дете у приватну основну школу, и трља руке што има и приватних гимназија, јер се тамо лакше пролази, то је катастрофа неупоредиво већа него било која „мамина варјача“.

Непоклањање пажње детету, немање времена за дете, незаинтересованост за било шта друго осим за оцене уписане у сведочанству, много је опасније него било која ћушка. Ако је родитељу његово дете увек у праву, и сви су други криви – то је катастрофа. Ако родитељ допусти да му дете заврши основну школу, а да нема појма ни о чему из историје или географије, и да се не каже „био сам кући“ него „био сам код куће“, ако родитељ иде и моли за оцену, то је горе него да га удари по гузи. Ако родитељ мува заједно са дететом за оцене, и тако учи своје дете да је у животу пречица једини начин, то је много већа трагедија и за дете и за родитеље и за друштво, јер се тако стварају покварењаци, муљатори и неспособни људи. Некада су на крају школске године родитељи мрко гледали своју децу због слабих оцена, данас, међутим, мрко гледају учитеље.

Много је опасније куповање љубави непрестаним поклонима, него било која строгоћа. Кад би родитељи имали петљу данас да науче своју децу да постоји „нема“ и „не може“, ствари би данас у овом друштву изгледале много боље. Када би се у основне школе увео предмет који се зове „Живот није шопинг“, ствари би можда изгледале другачије.

Када би ово друштво смогло снаге да објасни деци да није највећа вредност новац, и да момци са двадесет и кусур година не треба да изигравају пијане милијардере, и да девојке не треба да хрле у загрљај генерацији својих очева јер су богати и носе скупе сатове на рукама, и када би медији то ставили као пројекат од прворазредног значаја, ова расправа би имала смисла, и закон би онда можда требало донети, иако би био сувишан.

Насиље према деци је, наравно, језиво и недопустиво, али насиље према деци је само једна од фасета насиља које се непрестано промовише у медијима. Нејасно је како се најватренији заговорници овог закона нису побунили пред шокантном чињеницом да се у појединим европским земљама граница дечије доби за некажњиви секс са малолетником из године у годину све више спушта? Милион пута већи проблем је васпитно и емоционално запостављање деце. И, наравно, планетарна сексуализација деце.

Кључ ове теме дакле није у томе треба ли тући децу, него, како их васпитавати; ко их васпитава и шта су вредности којима их уче.

А мами сам одавно опростила оне варјаче.

Мирјана Бобић Мојсиловић

(Вечерње новости)

  Categories:
напишите коментар

126 коментара

  1. децембар 14, 12:30 #1 natasa

    i ja sam dobijala batine i ponekad udarim sina po guzi ali se s njim igram citam mu price svaki dan mu kazem da ga volim . a hiljade mame kazu da ne udaraju decu ali ne znaju ni kojen predmete imaju u skoli

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 16, 08:56 zoi

      ne samo da je dobijao po zadnjici nego sam i cupkala za kosu i stipala ali
      NIKAD MODRICU NISAM OSTAVILA
      te benigne i smesne batine nisam ni zapamtila ni zamerila svojim roditeljima,svi smo ih dobijali i posle prepricavali u drustvu uz smeh i salu
      zamerila sam prejake reci i nepoverenje
      a najstrasnije zlostavljanje i zanemarivanje je
      NEZAINTERESOVAN I HLADAN RODITELJ
      roditelj koji vas ne poznaje i koga ne zanima da vas upozna,
      roditelj koji vas odvede u jaslice sa 6 meseci a pri tom nije zaposlen,
      a ne majka koja ti spremi ,skuva ,opere te ,stavi ti cistu posteljinu,brine gde si ,skim si ,sta si jeo,brine da ne ozebes ,da se ne razbolis,kupuje ti vitamine ,uci te da budes covek.e,takvu jednu majku ce, sutra dan ,u nasoj drzavi,prijaviti za zloszavljanje neka nenormalna komsinica ,neki olos,koji je video da je lupila po guzi svog sina kome vec 10-ti put kaze -ne radi to povredices se-i kad nije mogla da mu dokaze dobio j e batine.tj,ono sto svi mi nazivamo batinama a nisu to.
      isto taj olos koji ce prijaviti jednu pravu majku
      zanemaruje svoju decu na mnogo tezi i gori nacin ,samo ih nikad ne sljepa po guzi ne cupka za zulufe i ne stipka ih kad nesto ruzno izgovore
      ali zato ih zaklucava kad ide u soping
      ili jednostavno ,prepusta babama i dedama
      ZASTO SE VISE NIKO NE BAVI SUSTINOM
      ZASTO I DOKLE CE OVA DEBILNA DRZAVA DONOSITI DEBILNE ZAKONE KOJI NAS VODE U PROPAST!!!

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 16, 15:20 Pedagog

        Bravo Zoi, najstrasnije zanemarivanje i zapostavljanje je hladan i nezainteresovan roditelj, a takvih je nazalost sve vise!!! Dete moze da radi sta zeli, da ujeda i tuce drugu decu, da vozi trotinet po stanu, da otima drugoj deci igracke (boze, on je mali), da tuce svoje roditelje (opet, on je mali jos), da mu se kupuje sve sto pozeli, da odbija da jede vecinu stvari jer “ne voli” povrce, da ne idem u nedogled nabrajajuci sta sve mogu da rade deca nezaiteresovanih roditelja, mogu i da vise na lusteru, ako to zele dok njihov brizni roditelj gleda svoju omiljenu seriju!!!

        Ostala sam zaprepascena na roditeljskom sastanku pitanjem jedne majke:”Da li je tacno da vi njih ne vodite napolje”? Vaspitacica vesto izbegavajuci odgovor kaze:”Vodimo ih kada smo u mogucnosti”, sto u prevodu znaci, da vodimo ih kada ih ostane njih par jer ne mozemo sa njih dvadesetoro da vodimo napolje (jaslena grupa). Taj roditelj je upisao dete u jasle, znam da mora, a neki i ne moraju, a ne zna da njegovo dete bela dana ne vidi, a zna se koliko je boravak napolju od sustinskog znacaja za celokupni razvoj deteta. Sto se dragi roditelji ne pobunite protiv toga da grupe broje preko 30 dece, da vasa deca ne borave na svezem vazduhu, sto sa njima ne mogu na pravi nacin da rade vaspitaci kada ih ima toliko u grupi, zar to nije zanemarivanje dece?

        No, da se vratim glavoj temi, svako zlostavljanje treba zaista zabraniti i sankcionisati, no imajuci u vidu kako pravni sistem funcionise u nasoj drzavi, nista od toga nece biti. Ko ce prijaviti pshihopatu komsiju koji zlostavlja zenu i dete, kad vec sutra taj isti moze da mu se osveti jer mu zakon ne moze nista, i taj isti zakon ne moze da zastiti onoga ko prijavi od odmazde nasilnika. Lupkanje deteta po guzi, vrlo retko i u situacijama kada ugrozava svoj zivot i zdravlje po meni nije zlostavljanje. Malom detetu se ne mogu objasiti posledice nekog rizicnog ponasanja. Neko dete vrlo lako prihvata ne, dok drugo dete uporno odbija zeleci da eksperimentise i vidi sta ce se desiti. Ako dete istrcava da ulicu a milion puta ste mu objasnili da ne sme, prica gubi smisao. Licno, moje dete sam par puta udarila po guzi, i to sto je radila vise joj nije palo na pamet da radi. Jednom prilikom je gurnula prst u steker, a nije vise tako mala, no znam da ce dusebriznici roditelji odmah reci, sto nije steker zasticen. Jeste, no dok jos nisam vratila zastitu, ona se prisunjala i pravo prst u steker. Dobila je po guzi i vise to nikad nije uradila. Ne mogu da idem sa njom kroz zivot stavljajuci zastite na sve potencijalno opasne situacije, mora da nauci da nesto ne sme da radi zato sto je to opasno. I moje dete nije agresivno zato sto je par puta dobila po guzi. Nije agresivna jer je voljena, posvecujemo joj puno paznje, provodeci sate u divnoj igri i prici, setnji po parkicu, pravljenju svega i svacega, druzenju sa drugima.
        Jos jedan bitan momenat, kako permisivni roditelji podrzavaju naslilnicko ponasanje od najranijeg uzrasta. Pridje nam dete u parku, i iz cista mira, opali samar mojoj devojcici. Rekacija majke:”Zasto si to uradio, to nije lepo”, okrenuse i odu kao da se nista nije desilo! Jasan primer kako nezainteresovan roditelj od najranijeg uzrasta potkrepljuje nasilnicko ponasanje svoga deteta. Umesto da dete uzme za ruku i kaze sada idemo kuci zato sto si povredio drugo dete, za dete je kazna i uskracivanje necega sto voli, a to je boravak u parku, ne, njoj je lakse da se pravi kao da se nista nije dogodilo, umesto da odvede dete kuci i istrpi njegovo negodovanje zbog povratka iz parka. Takvih primera, potkrepljivanje agresije vidjam svakodnevno i iskreno se brinem. To je mnogo gore od toga sto ce roditelj u nekoj opsanoj situaciji sljepnuti svoje dete po guzi.
        Citajuci komentare nekih kolega koji svoj licni animozitet prema gospodinu Milivojevicu prenose u redove kritike njegovog rada, iyneneadjena sam na kom je nivou profesionalno dostojasntvo istih.
        Toliko i previse od mene, no zaista su vise prekardasili sa preuvelicavanjem a paznju teba usmeriti i ZANEMARENA deca nezainteresovanih, samozivih roditelja!!!

        Одговорите на овај коментар
  2. децембар 14, 13:03 #2 slavka

    sam da sto visw mama PROCITA ovo

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 14, 13:03 #3 Bilja

    Savrsen nacin unistavanja roditeljskog autoriteta! Neka dete od 3,5, 6, 7….godine odlucuje, roditelji nemaju pojma! Oni su tu da daju pare I ispunjavaju sve hirove!
    Podrska prof. Milivojevicu!

    Одговорите на овај коментар
  4. децембар 14, 13:05 #4 slavka

    napisala sam prvi put komentar koji ste brisali zasto ovo postoji

    Одговорите на овај коментар
  5. децембар 14, 13:18 #5 Slobodan Martinović

    Сјајан текст! Заиста, доста глупости о насилним родитељима, који су, како хоће да нас увере, у Србији правило! А шта је са пропагирањем и остваривањем „вредности“ дивљег капитализма, где је све роба? То је, изгледа, легално и легитимно? Погледајте само наше рекламе и шта поручују нашој деци. Хоће ли нашу децу робовима начинити две-три ћушке или то што их неолиберални гуруи уче да је важно само да се опусте и уживају, било како, било с ким и било по коју цену? И ово о забрани физичког кажњавања је део неолибералне офанзиве која децу треба да истргну из породице и ставе их на непосредно располагање тржишту.

    Одговорите на овај коментар
  6. децембар 14, 13:47 #6 Emina

    Odlican tekst.

    Одговорите на овај коментар
  7. децембар 14, 14:23 #7 Nevena

    Ako sam dobro razumela tekst, Vi pokusavate da odbranite ideju da se batinama odgajaju deca kojima soping nije na prvom mestu, znaju mnostvo pesmica i uvek biraju park pre ifraonice, a kad malo porastu apstiniraju do 20te, ne pijance, ne bahate se skupocenim automobilima… Dok s druge strane, ona deca koju roditelhi ne tuku, rade sve sto ovi prvi ne rade. Zar zaista mislite da je to tako i da je pljeskanje po guzi resenje za moralni sunovrat naseg drustva? A ako Vam to nije bila ideja (kao sto pretpostavljam da nije), onda mi je ovaj tekst potpuno nejasan, tj. ne toliko sam tekst koliko ideja i Vas stav koji stoje iza njega.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 14:57 Ena

      Uz dužno poštovanje, pročitajte tekst ponovo, možda ćete razumeti!

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 15:49 Vesna

      Nevena opismeni se da bi mogla da skapiras tekst 😉 Ocito ti fali malo vise inteligencije,cim ne kapiras sta je htela da kaze,,Pozz

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 18:08 tukli-me-NE-zlostavljali

      Nevena je jedna od onih isfoliranih roditelja koji se kunu da nikad nisu udarili svoje dete, zato ne razume…. tuuuznoo zaista!

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 18:52 Ljiljana

      Da li je čudno što pobornici batina ovako agresivno reaguju na drugačiji stav? Teško ćemo naći neki ubedljiv argument protiv onog što je Nevena rekla, ali ćemo je lako nazvati isfoliranom, nepismenom i neinteligentnom. Uz iskreni pokušaj da razumem drugu stranu, jedini argument koji vidim da navodite je ”i mene su tukli i oprostila sam i nemam posledice”. Da li da komentarišem snagu tog argumenta, nesumnjivu ispravnost samopercepcije?

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 14, 22:16 jellena

        Neko možda pretera u komentaru ali i Nevenin komentar je daleko od suštine teksta zato će mnogi reći da ga pročita ponovo. Mene lično nije začudio jer u ovoj zemlji malo je onih koji će stvarno da razmisle o tome šta im neko kaže jer je lakše odmah napadati i izvrtati ono što im je rečeno zbog nekih svojih ličnih ubeđenja koje pošto poto treba odbraniti. Ja kao pedagog uvek ću saslušati stav nekog drugog i onda uz argumente reći za ili protiv kada su ovakve a i mnoge druge teme u pitanju. Ono što je evidentno jeste da nam se društvo srozava sve više podležući različitim uticajima sa strane. A i isto tako zamazuju nam se oči sa ovakvim temama dok su koreni problema mnogo dublji. Ono što je još gore jeste što se to pretvorilo u kampanju protiv jedne osobe (kojoj realno na taj način prave dobru reklamu) a ne protiv određenog stava.
        P. S. Ko zna bar neke sa onog spiska potpisanih stručanjaka protiv dotičnog zna i koliko daleko licemerstvo može da ide (čast izuzecima).

        Одговорите на овај коментар
      • децембар 17, 12:23 Biljana

        Draga Ljiljana, ne radi se o našem opraštanju, nego o tome da ove moderne, savremene majke, shvate da je recept 21. veka, u vaspitavanju dece, doneo samo mnogo zla, toj istoj deci… Recept naših roditelja, bio je mnogo efikasniji i bolji. Niko ovde ne priča o prebijanju! Govorimo o posvećenosti, čvrstoj reči i nekakvoj ćuški, koju deca pamte… To je bezazleno, u odnosu na ono, što ih čeka, ukoliko im životni put krčimo po šablonu 21. veka… Imam 2 sina, od 20 i 22 godine. Suprug mi je umro, kada je mlađi sin tek napunio 4 godine… U to vreme, kada bih primenila ovu, tzv. zastarelu metodu, grizla me je savest, na početku, iako su bili dobra deca, pa nisam ni imala potrebe, da je primenjujem. Moja prijateljica je zastupala taj drugi šablon, savremene majke, a deca su nam se družila. Kada sam, jedno veče, pozvala decu, u pristojno vreme, da uđu u kuću, naša zajednička prijateljica rekla mi je da grešim, jer vaspitavam decu, po šablonu, svojih roditelja… Neko vreme sam razmišljala o tome..da sam možda stroga itd… Moja prijateljica je smatrala da se razgovorom, pričom i slobodom, može sve deci dokazati. Naime, ništa im nije bilo zabranjeno, ali su i njena deca bila dobra. Samo što su dolazili kući kada su oni to hteli…i sve su radili po slobodnoj volji… Kupovalo im se, šta god su poželeli itd… Moram da naglasim da sam i ja, kao samohrana majka, mogla deci da priuštim luksuz, ali nisam to želela. Smatrala je da nema razloga za ograničavanjem, u bilo čemu, jer nisu radili ništa loše. Jednom prilikom, zajedno sa mojim decom, išli su do grada. Kada su se vratli, pitala sam ih kako su platili taxi, jer sam znala koliko su novca poneli. Odgovorili su mi da je sin moje prijateljice platio,podigavši novac, njenom karticom. S tim što ona nije ni znala da je kartica kod njega itd… Pitala sam se kako je moguće da ne primeti da joj novac nestaje…. Nakon izvesnog vremena, to dete je počelo da konzumira marihuanu, da je prodaje itd…. Moja deca se nisu pronašla, u takvom društvu, pa su prestali da se druže , sa njim. Opet, nakon izvesnog vremena, taj isti momčić, došao je kod nas, u kuću i dok mu je moj sin spremao čaj, ukrao je zlatan nakit, iz spavaće sobe, jer je bio u dugovima… itd itd itd…

        Možda sam otišla previše široko, ali mnogo je primera, iz mog okruženja, kako su savremeni roditelji, koji su se zgražavali na moja ograničenja, na neke bezazlene ćuške, po guzi, koji sada čupaju kosu , sa glave… Niko me ne može ubediti da se deci, u nekim godinama, samo lepim rečima može nešto zabraniti i dokazati. Ta ista ćuška, može doneti samo dobro A, sistem zapada, pokazao je šta donosi. Devojčice od 14 godina, izgledaju kao starlete, od 30… šminkaju se i skidaju, kao da nigde nikoga nemaju, a posle ti isti roditelji isplivavaju, kao roditelji žrtava… Da li oni vide u čemu im deca izlaze iz kuće??? I da li im, uopšte, mogu bilo šta zabraniti…? Zašto naše generacije nisu izlazile takve…? Zato što sam znala da ne smem! Zato što sam znala kako bi moj otac odreagovao, pa mi nije padalo na pamet…. Zato što sam znala šta bi se desilo, ako bi me roditelji videli sa nekim u autu…

        A danas deca, koja rastu bez roditeljskih ograničenja, znaju da će, ako naprave grešku, roditelji sesti i samo popričati sa njima i sve će se završiti na tome, kao i uvek. Jer, za drugo ne znaju. I svi će, u očima njihovih roditelja, biti krivi, osim njih….

        Dakle, niko ovde ne priča o prebijanju i nasilništvu. Ali dok su mali, ima stvari koje im ne možemo objasniti… Ako, recimo, dete od godinu ili 2, uzme nešto, čime se može povrediti, ono neće razumeti NE SMEŠ TO, POVREDIĆEŠ SE… ali, ako oseti tu blagu ćušku, na guzi, znaće da ne sme…Ako se dete, u nekom, možda, predškolskom uzrastu, povedeno dečijim idejama, izloži opasnosti, ne shvatajući ozbiljnost situacije, pa ni nakon razgovora i objašnjenja, to isto ponovi…ništa mu neće biti, od ćuške, po guzi… Imaće onu normalnu količinu straha, pa će sledeći put dobro razmisliti….itd itd…

        Dete, koje nema nikakav strah, ni od čega, ni od koga, ne može izbeći zlo, koje danas vreba, sa svih strana… Naravno, razgovor je na prvom mestu, ali verujte da ne možemo biti samo prijatelji i drugovi, sa svojom decom. Mora da postoji granica. Sutra će nam biti zahvalni, jer, jedino ih tako možemo zaštititi.

        Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 20:37 Mama sa varjačom!

      Ako sam ja tebe dobro razumela, ti si sad vickasta ali u pokušaju. Kad neko tako izvrne pročitane rečenice i stavove, uvek sam u dilemi šta činiti? Da li ignorisati sa mišlju -Ne zna šta čini! ili biti podjednako bezobrazan. Jadno dete, ostrašćeno i usamljeno.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 20:56 Dragan

      Nevena je potpuno u pravu. Treba biti realan i priznati da ovakvi tekstovi u stvari idu u prilog drugoj strani. Ovakav tekst meša “grandmothers and frogs” jer stil života ne mora da ima veze sa nasiljem u porodici. Ovaj tekst generalizuje stvar i kao takav je štetan. Zakon u stvari pokriva 99% i dobrih roditelja. Ako su ti roditelji dobri neće im biti problem da ne tuku decu. Tekst treba da bude nešto kao replika na ovu moju repliku pa će biti ispravan. Nema tu nikakve poezije to je čista pravna stvar.

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 16, 07:57 sonja

        hm…dobar roditelj…pitam se samo,kako je moguce da od mnostva dobrih roditelja danas ima toliko mlade raspustene dece,i sta je falilo vaspitanju koje smo imali mi koji smo znali sta se sme a sta ne,sta je stetno za nas same i one koji nas okruzju,kako smo naucili da cenimo sta su prave vrednosti i ko nas je to nacio i na koji nacin…imam utisak da ljudi danas
        gube osecaj za finese i sve trpaju u isti kos,verovatno im se jako zuri…

        Одговорите на овај коментар
      • децембар 17, 07:29 jelena

        Poštovani,kao prvo ,bilo bi lepo da negujemo duh i pismo našeg naroda i kažemo:”babe i žabe” a ne frljati se engleskim ,da bi ispali mnogo pametni !
        Drugo,u svakoj porodici gde je roditeljima stalo do deteta,sigurno se bar nekad desila situacija da ,kada je dete ugrozilo svoju bezbednost, rodutelj odreaguje tako da ga pljesne po guzi što ne smatram zlostavljanjem deteta. Idući tom logikom ,zar će zakonom zabraniti i svadjanje i ruzno ophodjenje supružnika ? Zar je to moguće ? Ili će neki reći da oni takve situacije nikad nisu imali u svom braku ? To su situacije koje svako rešava na svoj i drugačiji način,unutar porodice,i zašto to propisivati zakonom ?
        Naravno da sam protiv “gazenja ” dece,kao što sam i protiv svakog drugog NASILJA ali ovde se ne radi o nasilju.Ko će da bude taj koji će proceniti dal je “po guzi” nasilje? Ili opaliti nekom šamar (ne mora biti dete),koje je atak i na psihu,dostojanstvo,ličnost? Zašto zakon ne zabrani šamaranje ? Hoće li neko ko opali šamar nekome ići u zatvor i biti procesuiran?
        A svako od nas ima stav za koji misli da je ispravan a da baš oni drugi greše….

        Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 06:14 Marijana

      Niste dobro razumeli tekst.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 06:49 Mile

      A da se malo vratis u skolu, mozda posle i razumes.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 20:52 Nada

      Na žalost uvek ima onih koji ne razumeju ono što je veoma jasno. Zato i jesmo ovde gde smo na dnu. Niko ne kaže da je dozvoljeno tući tj. zlostavljati dete ali nekada nema drugi način jer ne može se sa detetom uvek dogovoriti i roditelj mora da bude autoritet detetu, zato nekada mora i da povisi ton ili lupi dete po guzi.
      Bojim se da ako država bude ovakvim zakonima vaspitavala i decu i roditelje doći ćemo u situaciju da dete ne samo da neće gledati svoje roditelje kada ostare, nego će ih i tući.
      Najteže je od deteta napraviti čoveka !!! Toga smo svi svesni jer ljudi je sve manje a medijskih praznoglavaca koji su danas u trendu sve više.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 21:04 MAMA

      Procitaj tekst jos jednom, mozda ces shvatiti…

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 16, 12:36 ljubisa

      Nevena nisi dobro razumela tekst.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 16, 12:55 Ljiljana

      A, ipak da procitate tekst bar jos jedan put, mozda vam bude jasniji!

      Одговорите на овај коментар
  8. децембар 14, 14:53 #8 Maki

    Toplo preporucujem knjigu “Porodicni bukvar” Milice Novkovic!!! 🙂

    Одговорите на овај коментар
  9. децембар 14, 15:40 #9 zojana

    Bravo, carice!!! I moja mama je imala varjace, pa nisam ni isfrustrirana, ni nasilna, ni depresivna, ni fobicna,a Bogu hvala, ni deca mi nisu takva. Ne treba preterivati ni u cemu.

    Одговорите на овај коментар
  10. децембар 14, 16:59 #10 darija

    Bravo za tekst odličan je ali nažalost malo je onih koji ovako razmišljaju ili se plaše da iskažu svoje mišljenje javno da ne bi bili izvrgnuti ruglu i osudi od ovih “nenasilnih “. Muka mi je od ove priče koja se provlači , previše novca je uloženo u ovaj projekat da se kod nas stvori društvo bez nasilja tako da će novi građanski zakonik biti usvojen po svaku cenu. Radim sa decom naročito onom problematičnom i vidim koliko su se osilili , odnosno koliko su roditelji nemoćni .Nažalost nema nikog da se njima posveti i nauči ih kako da se posteve , postave granice , izgrade autoritet. Sve je otišlo dođavola !

    Одговорите на овај коментар
  11. децембар 14, 17:38 #11 Učitelj

    Konačno neko nešto da kaže pametno!
    Suština je rečena.
    Šteta što većina ljudi ovo neće ni pročitati.
    A za naš “krem društva” ovo je viša matematika.

    Одговорите на овај коментар
  12. децембар 14, 18:04 #12 Aurora

    Naravno da je ključ u tome kako treba vaspitavati decu i koje im vrednosti treba usaditi.
    Međutim, kada je već sve to tako idealno, odnosno kada uradite redom sve to što ste napisali, čitate im pesmice, vodite u parkove, ne pomažete oko ocena i sve ostalo, onda verovatno nema potrebe ni da ih bijete (varjačom ili bilo čime). Ako ste već toliko bliski sa svojim detetom i učestvujete u svakom aspektu njegovog života, zar ne mislite da onda možete i bez batina da mu objasnite (rečima!) šta je loše, gde je pogrešilo i slične stvari?

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 01:15 Boris

      Naravno da ne može. Od deteta do deteta, kao i od (odraslog) čoveka do čoveka – neki cenimo tuđu ljubav i dobrotu, neki ne. Jedina razlika je što je kod dece to još više izraženo, jer se ne mogu smatrati POTPUNO razumnim bićima (da mogu, onda bi im mogli dati i pravo glasa na izborima npr., kao i sve ostalo što je odraslima dozvoljeno, a sa tim i odgovornost za svoje postupke, koju odrasli imaju). To je prosto tako jer:
      -Prvo. Deca do određenog uzrasta nemaju osećaj sramote, blama, niti ikakav kodeks ponašanja (jer s time se niko ne rađa). Isključivo se vode srcem, ali u smislu da će uraditi sve ono što je NJEGOVOM srcu drago, a da li će to nekog povrediti (uklljučujući i njih same) i da li je to dobro i u skladu sa ostatkom društva, ili ne razmišljaju uopšte ili (ako im i padne na pamet) im to uopšte ne izgleda tako strašno niti bitnije od onoga što oni žele. Zašto ne može tako kako su hteli, ogromnom broju dece je nemoguće objasniti, pa taman im i nacrtao, snimio film ili napravio animaciju (a pogotovo ako je u pitanju nešto za šta im treba veće predznanje, kao i zrelost (što oni do određenog uzrasta ne mogu da imaju), da bi shvatili zašto je to tako). Iz tog razloga mora da bude ostavljena mogućnost roditelju da lično pokaže detetu kaznu za to i to. Zašto batine kao kazna? Kažu pobornici ovog potencijalnog zakona da batine nisu dobre, između ostalog, što imaju kratkoročno dejstvo. Upravo zato, batine, i imaju smisla, jer i ne treba da imaju dugoročno dejstvo, već da deluju (odnosno odbijaju dete od određenih stvari) dok dete ne poraste dovoljno da uopšte može da shvati zašto to i to nije dobro, pa će strah od batina, biti zamenjen grižom savesti, ili strahom od osude društva ili pak strah od kazne koju će trpeti od strane zakona, za svoje postupke.
      -Drugo. Deca, takođe, do određenog uzrasta nemaju ni empatiju, niti je mogu imati dok god ne osete na svojoj koži šta znači strah, bol, patnja, poniženje, tuga, razočarenje i slično. Za demonstraciju svega toga je roditelj taj koji je najpodobniji, jer će samo roditelj, u najvećem broju slučajeva (običnim jezikom rečeno), paziti da ne pretera, odnosno obraćati pažnju da ta “simulacija” posledica ostane “simulacija” koja neće napraviti veću štetu od koristi.
      -Treće. Iz činjenice da su prirodni prioriteti svakog deteta dijametralno suprotni od stečenih prioriteta normalne odrasle osobe, sledi da će se dete, dok god ne postoji strah od kazne, voditi tim prirodnim prioritetima i na svaki način pokušavati da ih ispuni. A jedini realan strah koji deca do određenog uzrasta mogu da imaju a koji može da nadvlada prirodni nagon za ispunjavanjem sopstvenih prioriteta (a koji neće ostaviti realne psihološke posledice koje bi moglo da ostavi zastrašivanjeje babarogama, monstrumima i slično), je strah od fizičkog bola, koji će osetiti prilikom batina.
      Onog trenutka kad dete nauči da saoseća sa drugima i izgradi neki sistem vrednosti i približi svoje sa moralnim vrednostima ostatka društva, a svime tim i stekne mogućnost griže savesti (uz dotad stečeno minimalno obrazovanje i iskustvo), tog trenutka fizičko kažnjavanje za detetovo nevaspitanje prestaje da ima smisla (jer što je dete starije sve više shvata da fizički bol prouzrokovan roditeljskim batinama nije ni blizu najgora stvar koja može da mu se desi u životu, pa samim tim to sve manje doživljava kao strašnu kaznu, samim tim to i neće prouzrokovati psihološke posledice kod velike većine dece) i može se preći na objašnjavanje rečima i usmeno opisivanje posledica kao i neke druge vidove kazni.
      Moram da napomenem ovde da ni u jednom trenutku ne govorim o premlaćivanju deteta ili iživljavanjem nad istim, kao ni o fizičkom napadu na dete iz banalnih razloga, koje ni sam roditelj ne može objasniti.

      Dalje, postoje još neke situacije u kojima se MORA fizički i instantno reagovati, a to su:
      1. Situacije opasne po život ili zdravlje samog deteta, drugog deteta ili po bilo koga uopšte bez obzira na uzrast;
      2. Situacije opasne po ličnu ili tuđu imovinu, a pogotovo za onu za koju roditelj nema sredstava da nadoknadi odnosno obešteti;
      3. Situacije u kojima dete svojim trenutnim ili predstojećim postupkom dovodi roditelje ili treću osobu, u sukob sa trećom, odnosno, četvrtom osobom;
      4. Situacije u kojima dete svojim trenutnim ili predstojećim postupkom dovodi roditelje ili treću osobu u sukob sa zakonom.
      5. Situacije detetovog histerisanja kada je neophodno histeriju zaustaviti odmah. Pošto je stanje histerije u datom trenutku, daleko od razuma, dete, pa i odrasla osoba u tom stanju može i verovatno hoće uraditi nešto što je nerazumno, odnosno protivzakonito, odnosno opasno, po bilo koga – stoga i jeste neophodno prekinuti histeriju odmah, a najbolji metod instantnog “vraćanja sebi” čoveka (bilo kog uzrasta), je dobri stari šamar (naravno treba odmeriti snagu tog šamara u skladu sa sopstvenom i fizičkom snagom onoga ko će šamar primiti, kao i drugom rukom ga pre šamara pridržati da ne bi došlo do trenutnog gubitka ravnoteže [a samim tim i daljeg nepotrebnog i potencijalno opasnog povređivanja] usled kombinacije rastrojstva [usled histerije] osobe koja će primiti šamar sa faktorom iznenađenja i siline udarca, koji će se desiti po dobijanju šamara, kao i fizičkim položajem u kom se ista osoba nalazi)
      6. Situacije u sopstvenom domaćinstvu kada dete svojim postupkom iako ne pravi ništa značajno negativno po ukućane ili sebe, daje osobi van domaćinstva (posgotovo stana, koji deli pod ili zid sa susednim), povod za sukob sa detetovim roditeljima ili osnov za dovođenje roditelja pomenutog deteta, u sukob sa zakonom.

      Ovde možemo da vidimo veliki problem kod pobornika potencijalnog zakona jer niko od njih o svim ovim situacijama koje zahtevaju fizičku kaznu, odnosno instant reakciju, nije razmišljao kada je ili kreirao ili podržao ovakav zakon. Smislenije rešenje ovog problema bi bilo da se zakonom precizno utvrdi šta roditelj može, a šta ne da kažnjava fizičkom kaznom, kao i u kakvim situacijama je šta dozvoljeno, a šta ne. Moramo shvatiti da, ako roditelj ne može da kazni dete, za protivzakonitu radnju, onda automatski niko nije ovlašćen da to uradi, a nek’ nam je Bog u pomoći kad sva ta ne potpuno razumna, a svakako ne još civilizovana deca, sa nekonstruktivnim prioritetima, shvate činjenicu da im je time sve dozvoljeno. Takođe treba napomenuti da to što neko teži da demokratizuje svaku naciju ponaosob, to ne može da znači da se i uređenje unutar porodice može ili treba demokratizovati. Ne može i ne treba. Unutar porodice mora da postoji hijerarhija, jer unutar porodice, je jasno da nismo svi jednaki niti možemo biti, po bilo kom osnovu. A onaj ko predlaže bilo kakav zakon, mora da se trudi da o svemu razmišlja, a ne samo kako ispuniti sve što Brisel naredi.

      Zasad toliko… Imam još štošta da dodam, ali jako mi se spava, pa ako nekom nešto nije jasno nek’ pita… Pozz

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 01:52 Boris

      Naravno da ne može. Od deteta do deteta, kao i od (odraslog) čoveka do čoveka – neki cenimo tuđu ljubav i dobrotu, neki ne. Jedina razlika je što je kod dece to još više izraženo, jer se ne mogu smatrati POTPUNO razumnim bićima (da mogu, onda bi im mogli dati i pravo glasa na izborima npr., kao i sve ostalo što je odraslima dozvoljeno, a sa tim i odgovornost za svoje postupke, koju odrasli imaju). To je prosto tako jer:
      -Prvo. Deca do određenog uzrasta nemaju osećaj sramote, blama, niti ikakav kodeks ponašanja (jer s time se niko ne rađa). Isključivo se vode srcem, ali u smislu da će uraditi sve ono što je NJEGOVOM srcu drago, a da li će to nekog povrediti (uklljučujući i njih same) i da li je to dobro i u skladu sa ostatkom društva, ili ne razmišljaju uopšte ili (ako im i padne na pamet) im to uopšte ne izgleda tako strašno niti bitnije od onoga što oni žele. Zašto ne može tako kako su hteli, ogromnom broju dece je nemoguće objasniti, pa taman im i nacrtao, snimio film ili napravio animaciju (a pogotovo ako je u pitanju nešto za šta im treba veće predznanje, kao i zrelost (što oni do određenog uzrasta ne mogu da imaju), da bi shvatili zašto je to tako). Iz tog razloga mora da bude ostavljena mogućnost roditelju da lično pokaže detetu kaznu za to i to. Zašto batine kao kazna? Kažu pobornici ovog potencijalnog zakona da batine nisu dobre, između ostalog, što imaju kratkoročno dejstvo. Upravo zato, batine, i imaju smisla, jer i ne treba da imaju dugoročno dejstvo, već da deluju (odnosno odbijaju dete od određenih stvari) dok dete ne poraste dovoljno da uopšte može da shvati zašto to i to nije dobro, pa će strah od batina, biti zamenjen grižom savesti, ili strahom od osude društva ili pak strah od kazne koju će trpeti od strane zakona, za svoje postupke…

      Одговорите на овај коментар
  13. децембар 14, 18:17 #13 Vuk

    I moja mama je imala varjace. Ja joj nisam oprostio i nikada necu. Radilo se o bespotrebnim batinama, kojima je ona pokusavala da resi “problem” mog piskenja u krevet. Naravno da nije uspela, a kod mene je napravila traume cije posledice postoje i danas. Ako neko ne zna da ih kod sebe prepozna, to nije razlog da nas ubedjuje da takve posledice ne postoje. Ali nije to ono najbitnije. Granica izmedju “dozvoljenih” i “nedozvoljenih” batina, koje ovaj tekst na neki nacin promovise, je nevidljiva i prosecan roditelj mora da ima na umu trajne posledice svakog svog postupka, bez obzira da li ce mu dete “oprostiti” ili zaboraviti. Posledice uvek postoje. Daleko su stetnije od koristi koje batine trenutno donose. To sto svako nije u stanju da vidi trajne posledice batina nije razlog za tvrdnje da one ne postoje i za pljuvanje po ljudima iz struke, koji su tih posledica vrlo svesni.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 21:19 Selena

      Dragi Vuce, mene su tukli i masicama za sporet kada sam sa 8 godina ubedila pola dece iz komsiluka da pobegnemo u potrazi za Indijana Dzonsom, pa sam u svojoj glavi napravila odavno razliku da su prvo tako nauceni i oni, a drugo, bili su zabrinuti. Niti sam agresivna niti Boze daj, vrlo sam tolerantna u puna razumevanja i strpljenja prema ljudima (samo me odrasle kmeze iritiraju, ali malo). A to sto Vi verovatno niste rascistili u svojoj glavi ni sada, nego verovatno Vam je izgovor za sve ‘maltretiranje koje je mama sprovodila’ -strasno za Vas, kao ljudsko bice niste evoluirali niti radili na sebi (imam ucenicu koja je do 13-te godine prezivela pakao svih vrsta maltretiranja i ima vise duha i resenosti da se izbori sa zivotom i sa svim teskocama i ne cmizdri kao Vi, nego zasluzuje svu pomoc i postovanje).Da ste sazreli kao osoba, bili biste u stanju da shvatite da zena nije jednostavno znala kako da se sa tim izbori, a verovatno nije imala ni kome da se obrati ili nije znala. Stavite se u njen polozaj sa njenim mentalnim sklopom i sredinom u kojo ste odrastali.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 19:07 Danijela

      Svaka cast Seleninoj ucenici i njenom duhu i istrajnosti, ali CINJENICA JE DA PISKENJE U KREVET NIJE RAZLOG ZA BATINE! Ovde, verujem, niko ne podrzava takvo kaznjavanje za taj problem. Ovde se govori o kaznjavanje svesne i budne neposlusnosti deteta prema roditelju i detetovom istrazivanju granica…

      Одговорите на овај коментар
  14. децембар 14, 18:25 #14 alehandra

    Tako je! Uvesti zakon zabrane ucestvovanja dece na x faktorima, talentima i raznoraznim pinkovim zvezdicama!

    Одговорите на овај коментар
  15. децембар 14, 19:10 #15 Gaga

    Ako mama (kao sto je moja) ponekad upotrebi varjacu ili podigne glas na dete, ne znaci da mu zeli zlo. Bila sam mala i iz vrtica sam “ponela” jednu igrackicu. Mama mi jeste objasnila kako nije lepo uzeti tudju stvar ali kako ja nisam htela da vratim igracku, bogami je proradila varjaca. Sutradan sam sama vratila igracku u vrtic i izvinila se.I nikad vise mi nije palo napamet da uzmem nesto tudje.

    Одговорите на овај коментар
  16. децембар 14, 19:15 #16 dete

    ne slazem se ,moze dete da se vaspitao odlicno i bez batina. i naravno da postoje roditelji koji ne tuku svoju decu i nisu isfolirani.

    Одговорите на овај коментар
  17. децембар 14, 19:19 #17 Наталија

    Занимљиво је следеће: деца су све заштићенија, нико не сме да их такне, ни родитељ, ни учитељ, ни полицајац, а они се између себе поубијаше. Све чешће су сурови обрачуни међу младима, који се завршавају убиствима! Нешто није у реду. Ова концепција “заштитника” деце нешто је фалична.

    Одговорите на овај коментар
  18. децембар 14, 19:36 #18 vlada

    Pa nije sustina da se sve objasni detetu, i da ono sve razume, pa da tako ono nece raditi ono sto ne sme da se radi! Ako nema KAZNE svi bi radili ono sto se ne sme ako nam to prija, pa makar razumeli svi po sto puta sta moze da se radi a sta ne.
    Fizicko kaznjavanje dece nije prijatno, ni deci ni roditeljima, ali je svrsishodno – postaviti decu na pravi put. To drzava, pogotovo ova nasa, sigurno nece uciniti. To je na nama roditeljima da ucinimo, razni sarlatani i pravnici nemaju tu sta da traze, zaradite na drugom mestu!

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 14, 23:18 Jelena

      Svako pravo sa sobom nosi i neku obavezu. Tako da, na primer, ako dete ima PRAVO na školovanje, ima i OBAVEZU da uči.
      Moja majka je prosvetar 30 godina, a poslednjih par počela je da se BOJI, da neki roditelj, tobože finog i zainteresovanog deteta, ne podnese anonimnu PRIJAVU školi i/ili ministarstvu, jer ona može ostati bez posla, jer dete NIJE NAUČILO. Takođe, danas je dozvoljeno da roditelj OBORI ocenu nastavnika/profesora, ako ON smatra da je nastavnik/profesor napravio PROPUST.
      Ja nisam tako davno izašla iz škole (10 godina od velike mature), i slobodno mogu da kažem rečenicu moje bake: “Ovoga, dete, u moje vreme, nije bilo!”

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 17, 08:26 jelena

        I sama sam prosvetni radnik.U škoama se neretko dešava da učenici naspću na profesore i uzimaju “stvar” u svoje ruke…Gde su tu borci protiv nasilja?????? Gde su da zaštite profesore ali i druge učenike od NJIHOVOG nasilja prema drugima ?????
        Kada dam ja bila djak,nastavnik i profesor se poštovao i od strane učenika i od strane roditelja.
        Većina profesora su “tukli ” djake kada oni i procene da su se nedopustivo ponašali.KO je došao da se žali da su mu prava deteta ugrožena ? Još te kući pitaju :” Šta si uradio ? Nisi za džabe dobio batina.” Sada pojedini učenici ,zbog nemenja adekvatne kazne , zlostavljaju i ugrožavaju drugu decu,da ne pričam o odnosu prema tuđoj imovini i imovini škole. Profesorima je naređeno da zapisuju sve situacije u kojima se vrši nasilje i najčešće na tome i ostane…. Prazno slovo na papiru !

        Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 22:12 Sara

      Zato sto nam je potrebna kazna da bi znali sta smemo a sta ne, zato smo tu gde jesmo. Nije sustina da se sve objasni detetu, i da ono razume? Da, to je sustina, i to je moguce, samo sto ne mogu to svi, tj. ne znaju svi, pa se onda pravdaju time kako je neophodno fizicki kazniti decu.

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 18, 08:53 BB

        Dakle, neophodno je uvesti testove kojima ce se utvrditi ko je podoban da postane roditelj. Posto ocigledno postoji samo jedan pravilan nacin vaspitavanja. Cist fasizam.

        Одговорите на овај коментар
      • децембар 19, 10:46 Boris

        Kao što ne mogu, odnosno ne umeju svi roditelji da vaspitaju dete bez batina, tako ni SVA deca NISU sposobna da se vaspitaju bez batina i da im se sve lepo rečima, crtežima, slikama, muzikom, igrom i sl., objasni… A da se sve samo objasni da ono razume, nije dovoljno i to je ono što je Vlada hteo da kaže… U pitanju je dete, dakle, neće u svim slučajevima upotrebiti logiku odrasle osobe, već će, kad primeti da nema kazne, da radi šta mu drago… Pa to čak i odrasle osobe rade kad vide ili pomisle da za neki zločin (koji će njima doneti korist i/ili užitak) neće dobiti kaznu, ili će ona biti premala… jedini ljudi koji neće u takvoj situaciji napraviti zločin, su ljudi koji imaju jaku savest, a deca grižu savesti do određenog uzrasta i dok ne osete neke stvari na svojoj koži, nemaju…

        Одговорите на овај коментар
  19. децембар 14, 19:37 #19 Snezana

    Odlican tekst! Konacno neko da progovori o tom katastrofalnom zakonu,ali da je sa druge strane. Naravno da sam protiv zlostavljanja dece, ali valjda se moze napraviti razlika izmedju nasilja i bezazlene pljuske po guzi. Kao sto autorka teksta rece mnogo gore je verbalno maltretiranje, zapostavljanje i zanemarivanje i slicno. Zbog toga roditelji ne dozvolimo da se taj zakon usvoji. Treba se organizovati i na neki nacin iskazati protest .

    Одговорите на овај коментар
  20. децембар 14, 19:55 #20 mirjana

    sve se radi u cilju toga da oni kasnije lakse manipulisu nasom decom, i u cilju unistavanja porodica!

    Одговорите на овај коментар
  21. децембар 14, 20:13 #21 Džon

    Na žalost gospođo i vi ste upali u klopku koju njima spočitavate, tj. generalizaciju. Oni su kažete napravili od ćuške zlostavljanje, a vi eto od roditelja koji nađe način da djetetu objasni, ili kazni na drugi način osim batinama napraviste folirante i nikakve roditelje. Nisu ni te hiljade psihologa i doktora svijetskih šarlatani i budale kad kažu da batine kod djece izazivaju više negativnih nego pozitivnih stvari. To jeste li vi oporostili svojoj majci nema težinu kad kažete da i vi varjačite svoje dijete, jer možda se samo pravdate, sebi ili svima oko sebe manje je bitno? Mene lično je majka tukla i kajišem par puta, razloga se vjerujte ni jednog ne sjećam. A sjećam se slučaja kad sam pobjegao sa starijima iz kvarta na more i ostao cio dan a imao 10 godina samo, njih slagao da su me pustili moji i poveli me, moji mislili u školi sam, bili zadnji dani pred raspust polovina juna. Da skratim kad sam došao posle ponoći zbog kvara voza očekivao sam naravno batine ogromne. Sjela je tad i krenula da priča i objašnjava mi šta sam sve uradio i kako se osječala i kolko sam povrijedio i uplašio sve njih (niko nije znao gdje sam cio dan),, ja sam toliko plakao i molio je vjerujte mi da me istuče, prstom me takla nije. Eto 22 godine od tad pamtim svaku riječ koju mi je rekla i uzrok i posledicu i pouku i osjetim dan danas jake emocije i prije svega ljubav ogromnu prema njoj, od svih batina u životu pamtim samo strah i još više prkos, inat i bijes. Jer to su osjećanja koja kod svakog živog bića izaziva fizički atak na njega. Takođe znam od nas djece tad iz komšiluka znalo se tačno kome su najstrožiji roditelji i koga su najviše tukli, sjetićete se tad su komšiluci mnogo bliži bili pa se znalo sve. Vjerujte najgori su postali od najstrožijih roditelja, i tad su najgori bili i najviše problema pravili, i dan danas kao ljudi mlate svoje žene i djecu i razvode se i td. Zaro ja lično sam za to da se razgovorom i kažnjavanjem i nagradama vaspitavaju djeca, a ne varjačama. Ćuška po guzi nisu batine po meni, varjača ipak jeste. Opet, moram se ograditi jer još nemam svoju djecu, tako da ne mogu pričati vama roditeljima kako je najbolje s djecom, ali svoje mišljenje gradim na osnovu hiljadu drugih informacija, isto kao što na kraju kraje i to kakvi će ljudi postati od djece zavisi od hiljadu faktora, od kojih je dosta i van porodice, znači sredina i škola i sve ove gadosti što nam se nameću medijima. I od najboljih roditelja budu najgori ubice i ljudi nekad, a nekad od najgorih roditelja izraste savršen čovjek. Sad, koliko posledica nosi unutar sebe to ne možemo znati.

    Одговорите на овај коментар
  22. децембар 14, 20:45 #22 Nenad Stevanović

    Vrlo tendenciozan i uvredljiv tekst. Milivojevic dugo u javnosti stvara atmosferu da postoji nekakav zakon protiv roditelja i srpske porodice, što je besmislica i pogresna interpretacija jedne odredbe. Moje kolege i ja smo, davno pre ove najnovije polemike, u javnosti oznaceni kao “rušitelji srpske porodice”, “otimači dece”, “strani plaćenici” itd. To su njegove reči koje je upućivao protivnicima na svojim seminarima koji su ustali da izraze neslaganje sa njim na najnormalniji način. Sećate li se ko koristi takav rečnik. Zamislite da se nadjete u situaciji da vas 300 besnih roditelja linčuje zbog neslaganja sa Z.M, pri cemu vas je on označio kao “neprijatelja srpske porodice”. Kako biste Vi reagovali da se nadjete u situaciji da vas neko etiketira na takav način? Mislite li da je to profesionalno i stručno? Zato ne treba da vas cudi što se jedan veliki deo stručne javnosti kojoj i sam pripadam oglasio na ovaj način. Dakle, Z.M je prvi u javnosti počeo sa neprimerenim tonovima i na taj način je sebe okarakterisao kao estradnog stručnjaka i diletanta. O argumentaciji za i protiv fizičkog kaznjavanja necu ovom prilikom.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 10:09 Novi Sad

      Molim Vas,a koja je tacna interpretacija te odredbe? Tvrdite da ovo nije zakon protiv roditelja. Pa,protiv koga je? Protiv zlostavljaca? A zasto su onda razumni roditelji strpani u isti kos sa tim zlostavljacima? Imam primer deteta na koje nikad nije trebalo povisiti glas,a kamo li ga udariti, a imam i primer deteta koje se vrlo lako u predskolskom naucilo histeriji,divljanju. Objasnjavah mesecima da to ponasanje nije dobro ,ali mi brzo dodjosmo do tacke gde ja pricam,a on zacepio usi i vristi iz mozga da me ne cuje. Jedan samar resio problem na par godina. Onda telefon na touch. Bes,durenje,urlanje,treskanje,bacanje stvari po kuci,i ja koji pokusavam da objasnim…Dete oseti kad ste slabi i tada pomera granice. Tako smo isli do trenutka kad je u besu zbog moje nemogucnosti da kupim taj telefon pesnicom razbio prozor. I ja mu ponovo zalepih samar da se okrenuo oko sebe. Ako se Vi, ili bilo ko drugi ne slaze sa ovim pa izvolite oduzite mi dete, ali samo ako ste sigurni da ce mu drzava obezbediti bolje uslove za zivot i skolovanje nego sto ja mogu. A ono drugo dete, bez povisenog tona odrasta,uci,za primer je drugoj deci. Isti roditelji,isti nacin vaspitanja. Razlicita deca. I da Vas pitam,da li je odgovarao za nemar onaj novosadski socijalni radnik koji je bio zakonski staratelj detetu koje je nesretno dva puta zavrsilo na urgentnom u Beogradu,jer ga je neko premlacivao,pekao cigarom i terao da prosi??? Nije,naravno,zataskano je. Uvek nadjete nacin da svoje propuste i greske ugurate pod tepih. A mene kaznite slobodno,tako moja deca zahvaljujuci drzavi i vama koji gurate ovakve zakone, nece imati ni hleb. Verovatno ce mi onda razbiti glavu ili tako nesto,pa cete doneti zakon koji stiti roditelje. Valjda.

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 15, 16:49 Nikola

        I Vi nažalost spadate u kategoriju “roditelja u trendu” koji NE PRIHVATAJU fizičko kažnjavanje.,kao deo vaspitnog metoda… Činjenica da svom detetu (na kraju) ipak “zavalite šamarčinu da se okrene” čini vas nedovoljno dobrim roditeljom. TO dete treba kazniti svaki put kad zasluži najmanje što je moguće ,ali da DOŽIVI kaznu, a nikako ne dozvoliti da se u Vama nakupi količina frustracije ,koja kad eksplodira (a jasno vidite da hoće) ,može dovesti i do fizičke (ili psihičke) traume kod deteta ,koja će ostaviti posledice za čitav život.Moj otac (seljak i nepismen čovek) koi je othranio i vaspitavao četvoro dece, u vreme kad nije bilo ni televizije, znao večeri kad preteramo samo da podvikne “vas dvoje (ili svi) po prut!!!” I znalo se. Mi idemo napolje po mraku da tražimo prut kojim ćemo dobiti po guzici,i trudimo se da izaberemo onaj koji “najmanje boli”,i da se zadržimo napolju što duže ,jer što se duže zadržimo veće su šanse da ćaleta “prođe uja” i da i mi prođemo bez batina ili sa manje batina ili “samo sa čitanjem”…Opcija neposlušnosti NIJE POSTOJALA ,ali je metoda genijalna u datim uslovima i dala je odlične rezultate… HVALA mom ocu Stanimiru…
        Inače ,čitava priča oko Zakona nije ni malo naivna . TO je jedno od najačih oružja Novog svetskog poretka za KONAČNO uništenje porodice…
        Šta su moguće (sasvim izvesne) posledice ???
        1. Rađaće se još manje dece ,jer deca postaju SVE VEĆI TERET i obaveza..
        2. Na ulici ( u životu) pojaviće se ogroman broj ljudi koji nisu naučeni da postoji granica koja se NE SME preći, što će da pojača stanje HAOSA…
        3.Kad dete “ne ispadne dobro” ,pametni ljudi će ga odmah predati državi (ako ih država ne pretekne) ,pa “nek se država bakće sa njim” , a kako će TO da izgleda možemo ,prosto ,da vidimo u Americi jer oni imaju “razvijen” taj sistem hraniteljstva…(kod nas je nekad postojao institut “odricanja preko novina”)
        UKRATKO … Kad porušimo SVE tradicionalne institucije i vrednosti ( brak, porodica .otadžbina,poštenje i čojstvo…ostaće SAMO ZLATO (novac) ,kao MERILO SVIH STVARI i tek tada će kreatori NOVOG SVETSKOG PORETKA ,dobiti ono čemu teže – APSOLUTNU MOĆ nad životom… Ako neko više voli tek kad SVI ” PRODAMO DUŠU ĐAVOLU”…

        Одговорите на овај коментар
      • децембар 22, 11:38 majka

        Upravo ste sami priznali ono što jeste suština: roditelji udaraju dete kad više ne znaju šta da rade, dakle kad su bespomoćni.

        E, postoje rešenja koja ne podrazumevaju batine i koja su uspešnija od batina.

        Međutim, lakše je udariti dete po guzi (hajde da se pretvaramo da svi primenjuju samo taj “bezazleni” način), nego raspitivati se i usvajati drugačije načine.

        Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 13:07 Pedagog

      Gospodine, licni animozitet prema gospodinu Milivojevicu ostavite za domen licne a ne strucne rasprave.

      Одговорите на овај коментар
  23. децембар 14, 20:53 #23 ljubavi nikad dosta

    Svi oni, kojima je iskreno stalo da im deca stasaju u zdrave ljude sa visokim moralnim nacelima, vaspitani su ljudi. Batine koje smo dobijali od nasih zdravih roditelja, vaspitavanih takodje na tradicionalan niacin, gde je moralni kodeks zapisan u genima, elem, decu su radjali i cuvali kako bi bilo nastavljeno casino ime porodice. Sada hocete da odgovornost za svoje rodjeno dete prepustimo x-faktoru. Pa onda su to svacija i nicija deca! Ovo asocira na raspolaganje otetom imovinom u komunizmu, drzava ce bolje raspolagati necijim, generacijama sticanim bogatstvom, na opste dobro. Svi reagujemo, a niko nema predlog za resenje. Preslikati tudji model, pa ce se desiti kao sa americkom brzom hranom, otudjenjem i odumiranjem porodice. Dok se opasuljite, kako to nije bilo zgodno za nas, nas nestade! Aj malo vise vere i ljubavi ugradimo u porodice, pa se nadajmo da ce roditelji zdravo tuci svoju rodjenu decu. Prevenirajte bolest, dragi EU dusebrizni inovatori gluposti.

    Одговорите на овај коментар
  24. децембар 14, 20:54 #24 Anđelka

    Pogledajte film Kinslijev sindrom, pa cete vidjeti sto je izivljavanje nad djecom i bebama! Ziv j zdrav bio dr Milivojevic! 🙂

    Одговорите на овај коментар
  25. децембар 14, 21:15 #25 radmila

    Bravo za moju Bobicku da je javno podrzala doktora koji se suprotstavlja novom zakonu ,slusala sam ga pre par dana svaka rec mu je na mestu.Deci izgleda treba dati pravo a sta je sa obavezama koje deca moraju ispunjavati.Da li cemo doziveti da nas i rodjena deca salju u zatvore a da ih vaspitava neko drugi. Znam da ima roditelja kojima treba oduzeti decu i poslati ih u obrazovne ustanove ali nadam se da je takvih ipak malo .Prihvatamo sve sa zapada a mi koji smo malo vise upoznati sa nasom i istocnom kulturom znamo da je SVA KULTURA POTEKLA SA ISTOKA a sada nam ZAPAD PROPISUJE KULTURU.
    Jos jedno bravo Mirjana

    Одговорите на овај коментар
  26. децембар 14, 21:24 #26 Aleksandra

    Poslovno nesposobna lica su ona koja nisu kompetentna da donose odluke o svojim interesima, da procenjuju i zadovoljavaju svoje potrebe na bezbedan i društveno prihvatljiv način. U najvećoj meri u ovu kategoriju spadaju deca kao oni koji nemaju još uvek razvijene sposobnosti koje bi im u funkcionalnom smislu dale pravo da procenjuju sopstvene potrebe i bezbedne načine da ih zadovoljavaju. Deci se ne prepušta da procenjuju kako se prelazi ulica, šta je zdrava ishrana i da li je potrebno održavanje lične higijene. Telesna prinuda deteta u izvesnim slučajevima je neophodna, ali to nije isto što i telesno kažnjavanje. Da li telesna prinuda dobro ili loše utiče na razvoj dece je stručno pitanje, ali to nije pitanje na osnovu koga se donose zakoni. Zakoni se ne donose na osnovu različitih pogleda na to šta je dobro, a šta je bolje, ili šta je loše, u bilo kojoj struci. Oni se donose na osnovu prava ljudi uopšte, ili pojedinih klasa i kategorija ljudi. Zakon reguliše moje pravo da se školujem, a to koji način školovanja je bolji za mene, na osnovu različitih istraživanja, ne sme da se reguliše zakonom, već je to stvar moje lične slobode. Slično tome, postoji izvestan stepen diskrecije koji roditelji poseduju u vaspitavanju svoje dece, i u tu diskreciju zakon u jednoj legitimnoj i pravednoj državi ne sme zadirati. Država nema pravo da roditeljima zabranjuje da „šljapkaju“ svoju decu, čak i ako veruje da to nije najbolji način da se ona odgajaju, ništa više nego što ima pravo da roditeljima propisuje kako će hraniti svoju decu, čak i ako veruje da je organska hrana zdravija od palačinki sa Eurokremom.

    Одговорите на овај коментар
  27. децембар 14, 21:41 #27 Tanja Jakovljevic

    Ja sam mama jako uspesnog deteta koga sam “sljepila” po guzi 2-3 puta u zivotu. Danas je on na master studijama na prestiznom fakultetu u inostranstvu. I u potpunosti se slazem sa ovim tekstom. Izgubilo se roditeljstvo, nestalo je druzenje sa decom…ovaj nacin zivota unistava porodicu,,,,daj mu kola, mobilni i plati sta mozes….. Zaboravili smo emocije, sedenje na podu i slaganje kockica…zoo vrt… nedeljni rucak…..

    Одговорите на овај коментар
  28. децембар 14, 21:44 #28 M

    Treba decu tuci, dete batine zaboravi za 5 minuta a nevaspitanost i bezobrazluk ostaju za ceo zivot.
    Kad je dete bezobrazno udri, kad tuces dete bez ikakvog razloga ti si govno i to je to, simple as that

    Одговорите на овај коментар
  29. децембар 14, 22:47 #30 misija u Srbiji

    Nekako treba opravdati novac koji je dobijen iz raznih fondova, medjutim postoje i deca koju zaista nikad ne treba pipnuti ali i neka druga koju moramo malo po turu

    Одговорите на овај коментар
  30. децембар 14, 22:50 #31 Звездан

    Ако желимо да очувамо породицу од распада у Србији, потребно је овакав закон о забрани телесног кажњавања деце донети или одбацити референдумом.(Предходном реченицом, признајем да верујем у традиционално васпитање.) Тада би се видело ко је у већини и да ли би закон био донет. Са друге стране, ако се деци дају енормна права и то у узрасту када они тек стичу радне навике и афирмативан однос према обавезама, хајде да питамо децу да ли би она желела да због евентуалног “шљапкања” по гузи или по које “родитељске ћушке”, да напусте родитељско гнездо и да пристану да их васпитавају неки други људи ? Кажем неки други људи, јер ће доношењем овог закона у позицију непосредног васпитача и родитеља да се ставе државне службе. Речено једноставније: ДА ЛИ БИ ДЕТЕ ХТЕЛО ДА ПОБЕГНЕ ОД МАМЕ И ТАТЕ ЗАУВЕК У НЕКЕ ЊЕМУ СТРАНЕ УСТАНОВЕ ЗБОГ РОДИТЕЉСКИХ БАТИНА ? Ја мислим да ипак не би, без обзира на ком се нивоу развоја дете налазило. Зашто се ово не запитају они који доносе овај закон? Напомињем да још увек немам децу а да итекако разликујем родитељско телесно кажњавање од злостављања са свим својим негативним последицама !

    Одговорите на овај коментар
  31. децембар 14, 22:53 #32 davor

    U CH ako uciteljica provali da ste pljesnuli vasega naslednika, pozove policiju, a onda sledi takva tortura…i mozda i oduzimanje deteta, mene bi sa obzirom koliko me je mama tukla,oduzeli bar 400 puta…šta je postigla,ništa. Tvrdim da smo mi temperamentni i da se razlikujemo od npr.švajcaraca,njihova deca znaju kada im kazu roditelji 2h da sede za stolom,mislim na decu uzrasta od 3-4god. Dok su moja devojcica i decak posle par minuta uspesno bila na putu da prevrnu sto….ali puni su zivota,normalno za taj uzrast…

    Одговорите на овај коментар
  32. децембар 15, 00:19 #33 neshvacen

    Ne pričam sa rodjenom sestrom koja je mladja 6 godina i koja ima 16 jer sam je ošamario zbog toga što se drala na mene dok sam ja pokušavao na ne agresivan način da je ubedim da ne treba da bude lenja, apatična i neambiciozna. Mnogo je nevaspitana, izlazi i vraća se kad hoće, vredja ukućane, ali meni moji pričaju kako nju niko nikako ne može da spreči. Majka se isprečila izmedju nas, ali braneći nju. Pritom je nikad nije tukla, a ova je zaslužila i te kako. Zbog toga što je njima to nepravda prema njoj, moja sestra i ja ne pričamo već mesec dana.

    Ja znam da sam u pravu jer čist primer roditeljskog nesmotrenog i nezainteresovanog ponašanja koji se pominje u tekstu je i taj što se majka nije brinula niti zvala dečka svoje ćerke koji joj je pretio mnogo puta, vredjao je po internetu pred vršnjacima itd. Zato se u potpunosti slažem sa ovim člankom, s tim što bih se ja fokusirao na opštu roditeljsku nezainteresovanost prema deci, a ne na kupovinu i ubedjivanje profesora za ocene.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 08:54 Nisu sva deca ista...

      Pobogu, jedno su roditeljske batine a drugo samar od brata/sestre… Braca i sestre ne treba medjusobno da se vaspitavaju, za to su zaduzeni roditelji i kraj price. Cuj neagresivno objasnjavao sestri od 16 godina…bla bla bla…pa u tom uzrastu u njenoj glavi nista ne moze biti neagresivno…

      Elem, deca su zaista razlicita. Ja ih imam dvoje, i dok je jedno toliko poslusno i umiljato da zaista ne moram ni glas da podignem na njega, drugo je svojeglavo, neposlusno i nepromisljeno, u stanju da povredi i sebe i druge u delicu sekunde. Roditelji sa decom kao sto je moje prvo ne mogu da razumeju roditelje sa decom kao sto je moje drugo, meni je to potpuno jasno, kao sto su ovi drugi ubedjeni da oni prvi foliraju kad kazu da odgajaju decu dijalogom, objasnjavanjem… Moja oba deteta su divna, i volim ih beskrajno, i upravo zbog toga (a ne uprkos tome!!) moram da primenim razlicite pristupe njihovom vaspitavanju-ono neposlusno MORAM fizicki da kaznim neki put (sto je starije, sve manje, jer mnogo vise kapira), prvo da bi se odmah zaustavilo, a drugo, jer sam pokusala i s tim pristupom bez batina ali to em ne sluzi nicemu em me toliko iscedi da ja vise nemam snage s tom decom ni da se igram ni da im se bilo kako kreativno posvetim em mi uvek ostavi gorak ukus u ustima jer se osecam kao totalni promasaj i podlegnem grizi savesti, i po cemu je onda to bolje od pljuske koja za cas resi stvar i idemo dalje u nove lepe pohode?

      Одговорите на овај коментар
      • децембар 15, 10:41 Zoran

        Bravo! Ovako izgleda nesto sto nije prazna prica. Treba imati iskustva u svemu ovome da bi se odgovorno i kompetentno prislo ovoj temi. Mnogi neznaju (nisu doziveli) roditeljske traume kada im jedno od dece u jednom trenutku nesto NECE a to sto nece je uglavnom obicna stvar kao npr. nece na spavanje a i vrapci znaju kada je vreme za to. Mozes pricati, kumiti i moliti ali bez rezultata! Sta uciniti?

        Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 11:34 Novi Sad

      Sine moj,pozdravljam te i podrzavam. Porodicni zakonik RS kaze:

      Član 6

      (1) Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

      (2) Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije.

      Dakle,rukovodio si se najboljim interesom deteta (svako je duzan,dakle i ti kao brat)
      Tvoja majka podleze zakonu jer je u potpunosti zanemarila tvoju sestru (u smislu kontole i vaspitanja, pa i dozvolom da ona maloletna landara nocu kuda i kako hoce). A drzavu tuzi jer sestru nije zastitila ni od emocionalnog zlostavljanja koje trpi od svog decka ( a ubrzo ce trpeti i fizicko zlostavljanje). Dakle,prijavi ti mamu policiji, drzava ti je dala i pravo i obavezu. Prijavi lepo i drzavu,zakon je jasan a drzava ne postuje ono na sta se obavezala. A sestri ponovo samarcinu, bolje to nego da pijanci nocu i zavrsi silovana i masakrirana u nekoj ulicici ili jarku. Tad ce biti kasno.

      Одговорите на овај коментар
  33. децембар 15, 05:56 #34 Lala

    Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

    Duško Radović

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 11:02 Novi Sad

      Volimo bezgranicno i bezrezervno i kad jesu i kad nisu kriva. Budemo li ih voleli bez usmeravanja i osnovnog vaspitanja,bogami ih hoce kaznjavati,i zivot,i drustvo,a i policija. Volim ih toliko da cu dati sve od sebe da smanjim kazne koje ce im doneti zivot.Makar bio kaznjen,makar sedeo u zatvoru. A Dusko Radovic je ziveo u vreme kad se itekako kaznjavalo,postovalo starije,imalo obaveze, pa mi negove reci u ovoj situaciji zvuce kao iscupane iz konteksta i neprimerene.

      Одговорите на овај коментар
  34. децембар 15, 06:55 #35 Nikolina

    Cemu svrha udariti nekoga da bi ga zabolelo?To je bolesno!Postoje mnogo lepisi i bolji nacini vaspitavanja!A to:’Mene je tukla varjaca,a ne mama’je zapravo smesno. Mama je upravljala tom varjacom…

    Одговорите на овај коментар
  35. децембар 15, 07:30 #36 Lala

    Tekst je odlican i u potpunosti se slazem. Ali, razlika mora da postoji od malih batina i skretanja paznje djetetu na opasne stvari koje je uradilo i izmedju fizickog zlostavljanja djece. Moj otac me je batinao i samarao gdje je god stigao i kada i zbog dvije minute kasnjenja dobijala po nekoliko muskih samarcina. Batine koje najvise pamtim i NIKADA mu necu oprostiti su izazvale batinanje od sat i pol vremena na devetogodisnjoj djevojcici koja nije mogla da ide na casove fizickog obrazovanja dvije sedmice zbog zelenih masnica po tijelu od kaisa. Razlog – Profesorica harmonike me je tukla na casovima u muzickoj skoli da sam ja jednostavno prestala da idem. Odrasla sam osoba sa velikom djecom i radije pricam nego sto podlijezem batinama. Moje jos bole zbog nepravde, ali i dalje mislim da je u mom slucaju bilo izivljavanje na malom djetetu vise nego sto su bile neduzne batine.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 15, 11:07 Novi Sad

      Podrzavam Vas stav, ovo nije disciplinovanje nego maltretitanje i zlostavljanje deteta. Ljudi iz Vase price zaista zasluzuju i kaznu i osudu. Hvala Bogu pa ste imali snage da se izborite sa traumama i odrastete u normalnu osobu.

      Одговорите на овај коментар
  36. децембар 15, 07:54 #37 dragana

    odlican tekst

    Одговорите на овај коментар
  37. децембар 15, 10:20 #38 Jasna

    Nije problem u ovom zakonu, problem su zakoni koje je prethodno trebalo doneti. Sve moralne vrednosti društva su degradirane, nasilje je svuda oko nas, a kazne minimalne. Svi “normalni” ljudi su protiv zlostavljanja uopšte, ne samo dece. Očigledno, lakše je “hapsiti” roditelja koji je povukao za uho svoje dete, nego nasilnike koji nam se smeju u lice, pljačkaju, siluju, odleže godinu-dve pa ispočetka… Trebalo bi prvo “prevaspitati” mnoge roditelje (poslanike, ministre, direktore, lekare, profesore, šalterske službenike, biznismene, estradne zvezde, lopove, kockare, narkomane, dilere, navijače…) koji ne tuku svoju decu, ali im svojim ponašanjem nikako ne mogu biti uzor. Dok čitamo “crnu hroniku”, trebalo bi razmisliti o tome da su svi nečija deca, ali, nažalost većina, i nečiji roditelji! Kad rešimo to, deca će nam biti “dobra” i bez batina.

    Одговорите на овај коментар
  38. децембар 15, 10:32 #39 Zoran

    Mnogo je lakse generalizovati stvari, svi u isti kos! Zna se i moze se postaviti granica izmedju roditeljskog kaznjavanja i zlostavljanja. Jedno je povredjivanje (i fizicko i psihicko) a drugo vaspitavanje. Nekome je u interesu razbijanje porodice jos u razdoblju kada je podmladak u ranoj fazi razvoja. Treba sto vise razbiti veze izmedju roditelja i dece, stvoriti klimu nekakve vestacke ravnopravnosti, partnerstva, roditelja i dece. Drzava ce prihvatiti i zakonom omoguciti pravo na izbor klinca od 8 ili 10 ili 12 god? Dali ce prihvatiti i posledice??

    Одговорите на овај коментар
  39. децембар 15, 10:36 #40 Djordje Vajfert

    Meni se tekst svideo. Ono što svakodnevno vidimo na svakom koraku, a ja koji stanujem kod Doma omladine, je:

    1. Devojke (ispod 18 godina) iz Trgovačke i Ekonomske škole ujutro idu na nastavu obučene kao da su upravo izašle iz Lotos bara, splava ili noćnog kluba. Usput glasno psuju i puše na ulici.
    2. Momci (ispod 18 godina) po ceo dan sede bespolseni u okolnim kafićima sa skupim mobilnim telefonima u koje besomučno zure, puše i piju od ranog jutra,
    3. Deca najmlađeg uzrasta se valjaju po trotoaru ispred izloga i uz ciku traže od majki i očeva da mu kupe nešto što su oni zamislili i mnogo žele,
    4. Roditelji kupe sladoled deci i tu na licu mesta papirni omot pred decom bace na trotoar,
    5. TV kulturna pošast u vidu TV Pink, “novinara” Marića, Ivanovića, i sličnih već decenijama srozavaju kulturu i svoje “kodekse ponašanja” postavljaju kako jedine ispravne po modelu Granda i sličnog,
    6. Vučičević i Informer i Rodić i Kurir pored međusobnog prepucavanja su i bilten najcrnjih vesti (ko je koga ubio i u kakvim mukama okončao život, ko je koga opljačkao, ko je koga prevatrio a usput zatrudneo, …)

    E pa kad ovo pročitate onda vidite kuda idemo…

    A što se tiče tog vaspitnog šopanja po guzi do toga ne mora ni da dođe ako se deci u najranijem dobu objasni:

    – da utičnica za struju nije za pipanje,
    – da kad odrasli razgovaraju, oni ne upadaju u reć,
    – da se jede za stolim a ne na trosedu,
    – da je šminka za mame a ne za njih da vesele okolinu
    – da je pivo za tate a ne da se sinovi pijani krevelje

    I za kraj: “Nekada su cure kuvale ko keve, a danas piju kao ćalci!”

    Одговорите на овај коментар
  40. децембар 15, 11:20 #41 Mama Maja

    Zalosno je sto vecina ljudi koji su komentarisali ovaj clanak, a verujem da su emotivno i mentalno zreli ljudi, skolovani i emancipovani, nisu shvatili da cilj ovog teksta, tj ovakvog nacina razmisljanja, nije poziv na premlacivanje dece, tipa “‘Ajmo sad svi motke u ruke i udri po nasoj deci jer nam nisu dali ruku iz prve ili nisu rekli ‘hvala'” i slicno, vec je cilj da se skrene paznja na drugu krajnost, a to su novokomponovani nonsalantni roditelji, koji se ili slepo vode zapadnjackim trendom ‘ja sam IN jer ne bijem svoje dete i dopustam mu sve, ja sam super mama/tata’, ili im je mozda bas svejedno sto dete treska iz besa sve po kuci, izlece na put, bulji u kompjuter po ceo dan. Kao i uvek u zivotu, pa i oko ove teme, ljudima je ocigledno tesko da shvhate da ored CRNE i BELE postoji i nesto sto se zove SIVA. A dobar roditelj mora da nauci da balansira izmedju, i bude u sivoj zoni.Ja samo pisem onako kako ja osecam, vaspitavam svoje dete onako kako me vodi razum i srce. Sutra ako mi se bude izvukla iz ruke da istrci na put, dobice i te kakvu cusku, jer niko normalan ne moze da me ubedi da detetu od 2 i po godine mozes i trebas objasniti to ovako – “Ne smes da izleces na put, jer tu idu kola, a kola mogu da te udare, a onda ce to jako da te boli, i ici ces u bolnicu, a mozda ces i da umres, i onda te vise nema, a onda ce mama da bude jako tuzna”. (?!?) Moja cerkica, kad sam joj prvi put za rernu rekla da je o ‘pec’, morala je ipak da je pipne i da se ispece, jer dzaba ‘pec’ kad dete od godinu dana i ne zna sta je to, i to je ok, na iskustvu se uci, ali da li to znaci da trebam i da je pustim da isto tako ‘sama bira’ i izleti na put iako sam rekla da je to ‘ne’ pa da se sama uveri sta je to i da li sam je lagala?! Negde se moraju povuci jasne granice. Na celu ovu polemiku cu samo prekopirati jednu anegdotu, verovatno izmisljenu, ali koja savrseno oslikava danasnje drustvo, to isto koje je za to da je ‘dete od 2 godine licnost i ‘svoj covek’, i da mu se nista ne sme braniti jer ce to umanjiti njegovu sigurnost u sebe, povrediti njegove emocije’, ili ne znam ni ja sta vec.

    Jedna baka je na kasi velike samousluge na redu da plati. Iza nje u redu stoji jedna mladja zena sa nestašnim sinom od 9 ili 10 godina. Sin stalno gura majčina kolica koja već 5-6 puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto mali nastavlja da je udara, baka se okreće njegovoj majci i kaže: “Zar ne možete da kažete vašem sinu da me ne udara?” Mlada gospođa, bez uzbuđenja – hladno odgovara:”Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dodje da to što radi drugima ne valja. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!”
    U redu iza dame sa detetom stoji jedan momak od nekih 20 godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa pekmezom od crvenih ribizli.Kad je dama završila svoje objašnjenje metode vaspitanja, on otvori poklopac od tegle i mirno istrese celu teglu pekmeza mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, dama se okrene mladiću, a on hladnokrvno odgovara: – Znate, gospođo, ja sam vaspitavan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin. I – evo vidite rezultat!” Starica se veselo okrene blagajnici i kaže: “Molim vas, stavite ovu teglu pekmeza na moj račun!

    Одговорите на овај коментар
  41. децембар 15, 12:01 #42 milos

    Bravo Miro,sve je to uticaj zapada kome si mi nadam se necemo prikloniti.Sve se radi na tome da deca prakticno ne postoje za roditelje i da ih sto vise vaspitava ulica kako bi bili dobri konzumenti opojnih sredstava,korisnici nakaradnog seksa jer patrijarhalno vaspitanje je u EU nepoznanica.

    Одговорите на овај коментар
  42. децембар 15, 12:21 #43 Milica

    MENE NIKAD NISU NI TUKLI, NI SLJEPKALI PO GUZI, ali se sa mnom bavili na svaki moguci nacin (vodili u pozoriste i na balet, citali mi knjige, pomagali u svemu sto je trebalo…) – pa niti sam razmazena, niti imam traumaticna secanja, i NE SLJEPKAM NI JA SVOJE DETE, NITI GA TUCEM ISL. nego smo i suprug i ja preuzeli obrazac koji je oboma bio uspesan. I pored toga sve funkcionise dobro, ne ocekujem od malog deteta da se ponasa odgovorno kao da
    Lako je sljepkati po guzi nekog ko je slabiji i ko zavisi od tebe, u svakom smislu.
    I zasto je glavni IZGOVOR – bolje da se sljepne par puta ali da se detetom bavite – zar nije najbolja i najnormalnija opcija – DA SE DETETOM BAVIS A DA GA istovremeno NE BIJES varjacom?
    I kakve veze ima to sto “су новине препуне вести о пребијеним, силованим и убијеним женама”, kao da je postojanje zlocina opravdanje za fizicko kaznjavanje dece!
    Prava stvar je da detetu VERBALNO OBJASNIS zasto je nesto sto radi pogresno, a ne da mu to objasnis udarcem ili cuskom – tako ce mu biti jasno samo da ce dobiti batine, a ne u cemu je zaista pogresan njegov postupak.
    Kao kad odes na posao, i pogresis a sef ti lupi samarcinu ili par puta prutom po dlanovima/dupetu…

    Одговорите на овај коментар
  43. децембар 15, 13:09 #44 Gordana

    Dajte ljudi molim vas pa i mene su tukli i to bas ljudski a sa druge strane, kada sam porasla pitala sam sebe da li bih podnosila dete kao sto sam ja bila… ne bih jer sam bila nesto neukrotivo.. moja deca nisu bila ni deo od onoga sto sam ja , a dobijala su od mene kada reci nisu imale efekat … Dakle, unistili smo autoritet profesora kao i samu instituciju skole a sada hocemo i svetinju porodice .. nece svako dete reagovati na reci i kazne, neko moras i udariti a ko to nije taj debelo laze .. ja ne volim decu – robote i ne volim suvise mirnu decu koja mi aminuju i cute a postaju intimno monstrumi koji sutra postaju manijaci i uzivaju u zlocinima .. volim brbljivu i nemirnu decu kod kojih znas na cemu si .. sve ibrbljaju i bar znas protiv cega se boris .. Drzava nije do sada nista uradila ni za jedno dete; bolesno, nadareno, delikvente, … ne uhvatila se za ovaj zakon kao pijan plota , pa ako je tako onda joj treba dati decu svu pa neka ona radi sa njima kako zna i ume … Smatram da ima jako precih stvari i da je zakon za zastitu dece vec tu , kao i cele porodice i da se treba napraviti razlika , sta je zlostavljanje a sta vaspitna mera u ostalom, sta bi sa Tijaninim zakonom… po njima moze se ubiti ali nikako udariti .. fuj

    Одговорите на овај коментар
  44. децембар 15, 14:03 #45 Mimi

    Zar nije za oduševljenje koliko je srpskih roditelja ustalo u odbranu dotičnog g. Milivojevića, a samim tim i batina? Navodno vaspitnih.
    Čovek diže ruku (na dete i bilo koga drugog) kada je nemoćan da problem reši na drugi način. A kada je nemoćan, tada je i besan. Ko u besu može da “odmeri” udarac u “vaspitni”? Gledala sam mnoge modrice od tog “vaspitnog” udaranja po guzi.
    Nikada u životu nisam dobila batine od roditelja i nisam izrasla u nevaspitanu i prezaštićenu osobu. A 44 su mi.
    Nikada neću podržati dizanje ruke ni na koga, a na one koji ne mogu da se brane pogotovo, i nikakva opravdanja za to ne postoje za mene. A kome treba alibi za sopstvenu nemoć i lenjost da se posveti sopstvenom detetu, neka izvoli da ga nalazi u ovakvim i sličnim tekstovima. Ja neću.

    Одговорите на овај коментар
  45. децембар 15, 14:25 #46 Ljuba

    Ja sam mog Aleksandra ajsno dva puta po dupetu (i svako pamtim dusa me boli), ali preterao je, sve sankice moguce je ignorisao i usledila je pljeska po dupetu. To vece sam mu citao pricu on me zagrlio rekao da je razumeo zasto je dobio po dupetu i zaspao ususkan uz mene. On je tada naucio da postoje neke granice njegovog ponasanja i ja vise nemam potrebe da ga pljeskam jer ja nisam od onih koji prete deci da ce da dobiju po dupetu, ja sam od onih koji obecaju detetu da ce da dobiju po dupetu i to obecanje ispunim 100%. Dva puta sam mu obecao, i dva puta ispunio obecanje. Tako sam ga naucio i da kada nekome nesto obeca mora da ispuni to obecanje. Jer deca se ugledaju na roditelje i tako formiraju svoj karakter. Svoju decu morate da upoznate jer je svako dete drugacije, a zato morate sa decom da provodite vreme. Nemate boljeg prijatelja od deteta. Pozdrav svim roditeljima…

    Одговорите на овај коментар
  46. децембар 15, 15:03 #47 Milana

    Dopao mi se tekst, pogodila je u centar. Dakle, da bi se podigao valjan covek, potrebno je mnoogo razgovora, sati, dana, meseci, energije, strpljenja i pre svega ljubavi. Baviti se detetom, znaci pravilno ga usmeravati, biti dobar primer, podsticati ga, ohrabrivati, i mnogo vise od toga…Ne treba brkati batine u vaspitne svrhe sa zlostavljenjem dece. Verujem da zaista postoje roditelji koji nikada nisu udarili svoje dete i ne mislim da su batine obavezne i neophodne, ali ne osudjujem nikoga ko sa dobrim razlogom pucne svoje dete po guzi, to svakako ne moze da ima trajne posledice na psihu, kao sto neki tvrde. Uvredljive i ponizavajuce reci cine mnoogo vecu stetu od opravdanih, vaspitnih batina po guzi.

    Одговорите на овај коментар
  47. децембар 15, 15:05 #48 Jasmina

    Podrska Miri Bobic Mojsilovic, prof Milivojevicu I Borisu…ljubav i licni primer su najbolje domace vaspitanje, ali i poneka cuska ako mora (to zavisi od deteta). Moji su vec odrasli (24 i 23 godine), dobri, zreli ljudi, odgovorni i pristojni. Novac ne vaspitava decu. Ako se deci bas sve dozvoli, to je znak nebrige roditelja i deca odrastu u bahate agresivne osobe.

    Одговорите на овај коментар
  48. децембар 15, 17:23 #49 mrkvica

    Svaka cast!!!

    Одговорите на овај коментар
  49. децембар 15, 19:42 #50 boye

    Kako vi vaspitavate svoju decu? Razgovarate sa njima do besvesti dok im vaša priča potpuno ne uđe u glavu. Kad naprave problem pretećim glasom, tiho, jer se na decu ne sme vikati, vi im kažete strogo „uradi to još jednom i razgovaraćemo!’? Verujem da im nogice klecaju, uše im se zacrvene i popišmane se od te nemilosrdne pretnje, da im više nikada ne padne na pamet ni da pomisle da ponove svoje greške, a kamoli da naprave neku još veću glupost.

    Ako pretrči ulicu, vi ga posavetujete da to više ne radi, ako gura prste u utičnicu, vi mu kažete da to nije pametno, ako tuče mlađeg brata vi mu tutnete knjigu u ruke i ono to više nikada ne ponovi? Pa bravo! Verujem da će od njega postati čovek kakav niko od nas nikad nije bio, jer mi smo ipak generacija koja je ispaštala te roditeljske ćuške, lupkanja po dupetu i evo, sada trpimo posledice. Toliko smo istraumirani da, evo ja nikada neću oprostiti ocu što je u mom drugom razredu vikao na mene kad sam krala komšijske jabuke. Evo, ne spavam. Evo, ne nosim kaiš, jer svaki pogled na njega asocira me na moje teško detinjstvo provedeno u oštrim kandžama moje majke, koja mi nije dozvoljavala da sedim na prozoru našeg stana na četvrtom spratu.

    Evo, isfrustrirana sam zbog čvrge koju sam dobila od oca, kad sam, bez pitanja, uzela novac iz fioke i potrošila sve do poslednjeg dinara na sličice fudbalera svetskog prvenstva i dala ih Ivanu iz prvog ulaza. Moram priznati da je malo veća tragedija za mene bila činjenica da je Ivan tada izvukao samo tri ili četiri sličice koje nije već imao, a sve ostalo bili su duplikati.

    Noćima nisam spavala, i dan danas imam more, zbog šamara koji sam dobila od majke kad joj je baba Bora prenela da sam joj opsovala sve do poslednjeg kolena, kad me opomenula da joj ne gazim cveće.

    Sreća pa vi svoju decu vaspitavate razgovorom, ‘ja’ porukama, ljubavlju, negodovanjem i pogledima prepunim razumevanja. Sigurna sam da će izrasti u predivne ljude koji ne znaju za nasilje, agresiju, koji će širiti mir i ljubav, gde god da nogom kroče.

    E dok vi tako vaspitavate svoje anđelčiće, pomislite samo kako ti isti anđelčići dođu u školu, pa renoviraju učionice uništavajući školski inventar, tuku se, razbijaju prozore, beže sa časova, demontiraju radijatore, maltretiraju slabije, a o nepoštovanju profesora da i ne govorim.

    Zašto? Kako zašto? Saglasna sam sa stavom da nisu deca kriva. Nisu. Krivi smo mi. Krivi smo, jer činimo sve što je u našoj moći da od njih napravimo debile. Razbio si prozor? Nema veze, nemoj više. Rekao si profesorki da je svinja? Pa dobro, jeste pomalo debela. Pobegao si sa časa? E neka si, baš mi je antipatičan taj matori…

    Ne znaju za kaznu. Ne znaju za moranje. Nemaju poštovanja. Jednog dana, kad budu fizički jači od vas, začepiće vam gubicu za sva vremena, svoje vaspitno-obrazovne razgovore premotavaćete u glavi i pitati se gde ste pogrešili. Ne kažem da decu treba postrojavati, lomiti im ruke i noge, šamarati ih do iznemoglosti. Ne. Napravili ste decu i bez trunke savesti pravite od njih debile puštajući ih da kroje svet oko sebe onako kako se njima navije. Vreme je da shvatite da vaš stan, porodica i komšiluk neće zauvek biti čitav njihov svet. Ne laprdajte puno o pravima deteta, jer ste svoja davno izgubili. Naučite da vaspitate svoje dete, naučite ga da živi prilagođeno pasjim uslovima, vremenu i pasjoj državi u kakvoj ste ga na svet i doneli.

    Одговорите на овај коментар
  50. децембар 15, 19:46 #51 milena

    dzonu i slicnima- ne radi se o batinama koje ostavljaju posledice vec o povremenim cuskama. detetu od 3 godina tesko mozemo objasniti zasto nesto ne moze ili moze,krace je i jednostavnije sljisnuti-eto ZATO ne moze. sto se mene tice,za svake batine koje sam dobila nisam ni imala razlog da ih oprastam,sasvim su bile na mestu. duga cutanja ili kukanja roditelja nisam podnosila,alo-to su mama i tata,oni ne cmizdre! a cutanja su mi bila najteza-to je znak da NEMA ljubavi cim moze da uvredjeno prolazi kraj mene i ne primecuje me.
    volela bih da svratite do skola i vidite sta je zakon o nasilju doneo-deca samo sto ne tuku svoje roditelje,ne bi me iznenadilo da krenu da tuku i nastavnike,a da iz skola izlaze polupismeni-o tome necu ni da govorim.
    prica se o decijim pravima na sav glas,ja se pitam- KO CE PREUZETI NA SEBE DA IM PRICA O DUZNOSTIMA I OBAVEZAMA,M?

    Одговорите на овај коментар
  51. децембар 15, 19:57 #52 vlade

    Vrlo mi je čudno da svi formulišu porodicu,tipa mama tata i dete, eventualno dva.Ja imam četvoro dece i većina mojih prijatelja imaju velike porodice.Probajte da sa četvoro ,petoro ili više dece ustrojite dom sa anarhijom i bez discipline i poretka.Srbi rađajte decu i volite ih jer ih niko neće voleti više od Vas samih.Ljubav će Vam biti dobra mera za pravo Vaspitanje.

    Одговорите на овај коментар
  52. децембар 15, 21:12 #53 zoka

    Zao mi je svakog udarca po guzi sto sam dala mom detetu!Mislim da sam uzimala varjacu samo onda kad sam bila nervozna , umorna ili nespososobna da razumem nestasluk ili nedozvoljen postupak ili odgovor moje cerke!Danas smatram da sam uvek mogla izbeci kaznjavanja varjacom i na drugi, vise odgovarajuci nacin , biti bolji vaspitac i bolji roditelj!U isto vreme sam zadovoljna sto je moje dete izraslo u uspesnu ,stabilnu, moralno vrednu osobu i da sam joj iskreno priznala da se kajem za svaku udarac varjace sto sam joj ga dala!
    Nadam se da ce moji unuci rasti bez varjace! :9

    Одговорите на овај коментар
  53. децембар 15, 23:58 #54 caca

    Kada roditelj dodje u situaciju da udari svoji dete,vec je porazen.Nismo uspeli da objasnimo,fizicki smo jaci,to nam je lakse.Tako razmisljam u veceni slucajeva,trudim se da sve ostane na pretnji.Medjutim,postoje situacije u kojima bez pecke po ruci dete moze da zaradi opekotine,da skoci sa visine sa koje moze da se slomi……Prica je osnov svakog vaspitanja,ali mora tu biti i pretnji pa i malih packi da bi dete bilo svesno opasnosti,granica koje mu postavimo.

    Одговорите на овај коментар
  54. децембар 16, 01:26 #55 gkp

    Savet moje bake je apsolutno primenjiv I na ovu temu-provereno.
    KAD GOD NE ZNAS STA CES – TI URADI ONO STO TI JE TEZE:TO JE NAOPOSLOM!
    Kad sam se god slakomila I uradila sto mi je lakse-bila je stranputica.
    I sa ovom temom,batine ili ne – isto.
    Uvek uraditi ono sto je po vas teze.
    Majka sam dva odrasla sina.

    Одговорите на овај коментар
  55. децембар 16, 08:32 #56 HHM

    Kao djete sam cesto dobijala batine do rodtelja( od majke vise nego od oca). Oboma sam oprostila , moglo bi se reci nije mi stetilo, mada vjerujem da bih se tacno u ovu osobu razvila i bez batina.A sa sobom sam zadovoljna, sto mi se svida pokusavam da promjenim. Tako je i sa batinama, sada imam troje djece, dva posla, muza, kucu -nema uvjek covjek vremena da diskutira s djecom. Ponekad se “otkine ruka”. Al onaj pogled mog djeta posle toga -taj pogled kaze sve…. Ne ne trebaju se djeca udarati, njihov PONOS I DUSU lomiti, makar to bio i udarc laki po guzi.Ja radim na sebi hvala bogu nije mi se vec godinama desilo, al znam da niko nije perfektan. Onda se samo nadam da je ljubav izedu mene i moje djece dovoljno jaka i to izdrzi.

    Одговорите на овај коментар
  56. децембар 16, 12:29 #57 Анонимни

    Kao doprinos debati o batinama, prilažem sledeće dve uporedne liste. Hajde da uporedimo šta smo mi kao deca naučili iz batina sa onim što želimo da naučimo našu decu. Ovo su dve liste koje su roditelji formirali na jednoj od radionica Pozitivnog roditeljstva.

    1. lista: Kao dete, iz batina naučio/la sam:
     Da izbegavam da sledeći put budem uhvaćen/a na delu
     Da krivim druge
     Da se isključim
     Da nisam voljen/a
     Da me niko ne razume
     Da radim kako mi se kaže
     Da sam nemoguć/a
     Da nikad ništa ne valjam
     Da gledam svoja posla
     Da budem poslušan/a
     Da me bude baš briga
     Ama baš ništa
     Da odrasli mogu kako hoće
     Da se ne zbližim s nikim
     Da lažem
     Da je Ok da odrasli tuku decu
     Da je ok povrediti onog koga voliš
     Da su odrasli opasni
     Da je jači uvek u pravu 
    2. lista: Kad primenjujem fizičku kaznu želim da moje dete nauči:
    da se lepo ponaša
     da razume
     da stane I razmisli
     da popusti
     da prestane to da radi
     da me sasluša
     da prestane da se buni
     da shvati da nije u pravu
     da mu bude žao
     da me shvati ozbiljno
     da radi šta mu se kaže
     da shvati koliko sam ljut/a
     da shvati ko je gazda
     da me poštuje
     da obrati pažnju
     da nauči razliku između dobrog I lošeg

    Jasno je iz ove uporedne tabele, da ono čemu se nadamo da ćemo postići kad na dete podignemo ruku, nije baš ono što I postižemo. To što deca uče iz batina uglavnom se razlikuje od onog što odrasli pokušavaju da ih batinama nauče. Ako za 10-20 godina neko upita našu decu da popune prvu kolonu ove tabele, šta će oni reći? Mnogim roditeljima je ovo neprijatna tema, jer naravno, velika većina nas želi dobru a ne lošu vezu sa svojom decom, kako sada tako I u budućnosti. I ne sekiraj se sad mnogo ako je već bio neki “puc-puc” po guzi, ili koja ćuška, kao što i ti oprostiš greške svom detetu, imaj vere da će I dete oprostiti tebi. Nego pokušaj da od sada manje grešiš, zarad tvog deteta, sebe i zarad vašeg odnosa danas I sutra.

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 13:55 Biljana

      hahahhahahahahahah ANONIMNI…. hahahahahhaa Čitam i ne verujem… RADIONICA POZITIVNOG RODITELJSTVA… O čemu pričate…???

      Upravo zbog ovakvih gluposti, danas ova nesrećna deca i jesu, kakva jesu… Prepuštena slobodnoj volji, nesposobnim roditeljima i nesrećama, koje ih sustižu, kao rezultat , svega toga…

      Niko ovde ne priča o tome, da obavezno deca trebaju dobijati ćuške, bez razgovora i sl…

      Decu ćemo posavetovati i ukoriti, ako je potrebno, da ne prave greške, koje ih mogu odvesti u stranputicu, koje će biti loše po njih… Na prvom mestu, to ćemo uraditi akoliko ih vidimo da to čine… Tako da neće morati da se kriju i smišljaju izgovore…da lažu itd… Takođe, objasnićemo im zašto je to za njihovo dobro…

      Ovaj smešni spisak, koji se servira nesigurnim i nestabilnim osobama, koje ne znaju da vaspitavaju decu, po sopstvenom instiktu, već glume zapad i hoće da budu u trendu 21. veka, samo stvara, tim istim osobama, osećaj griže savesti i još veću nesigurnost, u sebe, u svoje odluke.

      Ukoliko razgovaramo sa decom i pri tom im damo do znanja da postoje granice, koje se moraju ispoštovati, zarad njihovog dobra, neće se kriti, neće lagati, neće razmišljati na ovakav način, koji ste Vi naveli, već če tražiti savet, jer ih nećemo čuškati za svaku sitnicu, već onda, kada su svesni da su pogrešili, ali su to ponovili.

      Ostavite se zapadnog sistema, ako želite da budete prijatelj, svojoj deci…ako želite da izrastu u dobre i normalne ljude. Niko od nas ne linčuje decu.

      Naravno, ima dece, koja su sama od sebe takva.da im ćuške nisu potrebne. Ali, onima kojima jesu, ništa loše od toga ne može biti.

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 27, 20:00 Jaca

      Odlicno! Na zalost, ovo nece svi procitati 🙁

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 27, 20:02 Jaca

      @ Anonimni: Odlicno! Na zalost, ovo nece svi procitati 🙁

      Одговорите на овај коментар
  57. децембар 16, 12:37 #58 Žuti Kauč

    Kao doprinos debati o “vaspitnim” batinama prilažem ove dve liste. Hajde da uporedimo šta smo mi kao deca naučili iz batina sa onim što želimo da naučimo našu decu. Ovo su dve liste koje su roditelji formirali na jednoj od radionica.

    1. lista:Kao dete, iz batina naučio/la sam:

     Da izbegavam da sledeći put budem uhvaćen/a na delu
     Da krivim druge
     Da se isključim
     Da nisam voljen/a
     Da me niko ne razume
     Da radim kako mi se kaže
     Da sam nemoguć/a
     Da nikad ništa ne valjam
     Da gledam svoja posla
     Da budem poslušan/a
     Da me bude baš briga
     Ama baš ništa
     Da odrasli mogu kako hoće
     Da se ne zbližim s nikim
     Da lažem
     Da je Ok da odrasli tuku decu
     Da je ok povrediti onog koga voliš
     Da su odrasli opasni
     Da je jači uvek u pravu

    2. lista: Kad primenjujem fizičku kaznu želim da moje dete nauči:

     da se lepo ponaša
     da razume
     da stane I razmisli
     da popusti
     da prestane to da radi
     da me sasluša
     da prestane da se buni
     da shvati da nije u pravu
     da mu bude žao
     da me shvati ozbiljno
     da radi šta mu se kaže
     da shvati koliko sam ljut/a
     da shvati ko je gazda
     da me poštuje
     da obrati pažnju
     da nauči razliku između dobrog I lošeg

    Čini se, da ono čemu se nadamo da ćemo postići kad na dete podignemo ruku, nije baš ono što i postižemo. To što deca uče iz batina uglavnom se razlikuje od onog što odrasli pokušavaju da ih batinama nauče. Ako za 10-20 godina neko upita našu decu da odgovore na 1.pitanje, šta će oni reći? Mnogim roditeljima je ovo neprijatna tema, jer naravno, velika većina nas želi dobru a ne lošu vezu sa svojom decom, kako sada tako i u budućnosti. Ali ne treba se sad sekirati mnogo ako je već bio neki “puc-puc” po guzi, ili koja ćuška, kao što i mi oprostimo greške svom detetu, treba da imamo vere da će i deca oprostiti nama. Ipak treba da pokušamo da od sada manje grešimo, zarad naše detece, sebe i zarad našeg odnosa s njima danas i sutra.

    Alternativa batinama je pozitivno roditeljstvo i pozitivna disciplina, s jasnim doslednim granicama ponašanja, s unapred određenim posledicama za kršenje pravila, s posvećivanjem pune pažnje dobrom ponašanju, s davanjem ljubavi, podrške, podstreka i uživanjem u roditeljstvu.

    Одговорите на овај коментар
  58. децембар 16, 14:28 #59 majka

    Mislim, da to sto smo roditelji, ne daje nam za pravo da upotrebljavamo batine, kao vaspitne mere. Zamisljam kako mene moja majka bije: ona ima 78g, a ja 55g. , zbog necega sa cim se ja ne slazem, kad je u pitanju njeno razmisljanje… hahaha..

    Одговорите на овај коментар
  59. децембар 16, 16:00 #60 BB

    Uf, evo sta sam danas dozivela… Drugarica i ja smo vodile iz vrtica kuci svoju decu od 3 godine… Moja cerkica je poslusna, drzi me za ruku kad prelazi ulicu, ali to ne ubrajam u svoje zasluge, vec je prosto takvo, poslusno i mirno dete, medjutim njen sin je izuzetno neposlusan i nedokazan, sto nije nista cudno za trogodisnjaka. Mali je jos na izlazu iz vrtica poceo da histerise, da se bacaka, i u jednom trenutku joj se istrgao iz ruku i istrcao na put! Sreca da je auto koji mu je isao u susret zakocio na vreme, inace ga vise ne bi bilo… Njegova mama se tresla od straha i sigurna sam da je zelela da ga istambura ali NIJE SMELA! I kako ce sad to dete znati da drugi put ne sme to da uradi? Kako objasniti klincu koji ne zna jos ni guzicu sebi da obrise hipoteticku mogucnost da ce ga udariti auto ako izleti na put? Da ga je istukla po istoj toj guzici, mogucnost kazne ne bi vise bila hipoteticka vec vrlo konkretna i tako bi je zapamtio da mu vise nikad ne bi pala na pamet takva ludost. Sigurna sam da nju niko od onih koji su videli sta se desilo ne bi krivio da ga je istukla, ali sta da se neko pojavi tek u trenutku kad ga tuce, a da nije video zbog cega to radi i prijavi je? Da se ganja po institucijama zato sto je htela da ga zastrasi da vise ne istrcava na put? Roditelji su vec potpuno sludjeni, nemaju pravo da zastite svoju decu…

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 13:15 Pedagog

      To su te vrlo opasne situacije, kada je neophodno brzo reagovati. Sigurna sam da je Vas drugarica mnogo puta objasnjavala svom detetu zasto ne treba da se istrcava na ulicu, neko dete to prihvati, kao Vase, a neko dete zeli sve da proba, da vidi sa ce se desiti, za njega je sve igra. Svako dete je prica za sebe, neko dece je kao glas razuma, drugo bi sve okrenulo naopacke samo da zadovolji svoju radoznalost, neko dete je vrlo energicno, a neko moze da sedi i da se zabavlja. Stoga, mislim da je neumestno pricati kako treba postpupati jer sve zavisi od toga kakvo Vam je dete. I opet cu napomenuti o vaspitanj mogu da diskutuju samo oni koji imaju iskustva u njemu. Dok nisam postala roditelj, mnoge roditeljske brige su mi delovale preterane i nerealne, a sad ih bar razumem.

      Одговорите на овај коментар
  60. децембар 16, 16:35 #61 MIlena

    Svaka vam se pozlatila!
    Zalosno je gledati kako danasnja deca i nisu vise deca.
    Mi smo bar znali ziveti i radovati se sitnicama. Male stvari su za nas bile dragocene. Izaci sa drugovima iz ulice i igrati fudbal, kosarku ili izmedju dve vatre…Uhhh kad se samo setim…hocu opet da budem dete!
    A po neka cuska ovad onad, ne moze da skodi! (Vaspitna je! Cisto da znas da si preterao)

    Одговорите на овај коментар
  61. децембар 16, 18:07 #62 Jadra

    Paa BB… vrlo lako.Neka proba da se spusti na nivo deteta i PRIČA.Puno priče … i to sa puno ljubavi .Verujem da će dete shvatiti.Pitanja su suvišna.treba ga pretući da bi shvatilo!! ? No coment!
    Vreme provedeno sa decom u periodu do sedme godine ,i ljubav i trud oko njih u obrnutoj je proporciji sa potrebom za batinama. Ja sam ipak protiv svake vrste nasilja … pa i varjače.Dakle,ono šte ne uspevamo da im pružimo i usadimo ljubavlju ne bi smeli,a i ne možemo ni da kompenzujemo batinama.Bez obzira na ishod. ….
    1 сат · Свиђа ми се

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 13:27 BB

      Da prica? Sa histericnim detetom koje istrcava na put? Ne, ne treba ga pretuci da bi shvatilo, nego da bi se uplasilo bas zato sto jos uvek ne moze da shvati. Kako ces ti ljubavlju da sprecis dete da izleti na put? Zivo me to zanima. Ispade da ja vise volim svoje dete cim je poslusno nego ona svoje… Hajde napisi mi kako bi zvucao taj razgovor sa 3-godisnjim detetom kojim bi mu objasnila posledice istrcavanja na put, ali tako da ono to sasvim shvati, prihvati i da mu nikad vise ne padne na pamet da to ponovi. A da, nisi napisala imas li dece, da li su ta deca ikada histerisala, kako si ti to konkretno resila… Sta znaci “bez obzira na ishod”?? Znaci ako nisi naucila dete pricom da ne izlece na put, onda jbg, i treba da ga udari auto??

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 18, 23:01 Maša

      Besmisleno je raspravljati o tome šta je nasilje, a šta vaspitna kazna. Bila sam učiteljica i na početku sam svakoj generaciji roditelja skrenula pažnju na to da su oni ravi vaspitači svoje dece i najodgovorniji za to. Sa mnom su deca bila četiri sata dnevno, sa njima 20, sa mnom četiri godine, sa njima desetine godina.Da, nekoliko puta sam istukla učenike. I danas znam da sam bila u pravu. Primer: radila sam u školi koja je bila ublizine veoma prometne ulice. Grupu đaka iz tog reona sam u prvom polugodištu prevodila preko ceste. Svaki dan govorila o opasnostima i oprezu. Drugo polugodište oni su prelazili sami uz obavezno upozorenje. Jedan dan mi kažu kako je Dado jučer čekao da kamion dođe blizu, a on pretrči preko ceste pre kamiona. Zaledim se. Odvedem Dadu u praznu učionicu, nalupam ga po guzi, pošaljem kući. Za pola sata dođe mama. mislila sam da će protestvovati. Da, ona me je ukorila što nisam koristila šibu.Bolje da Dado plače pola sata, nego ona ceo život. Drugi put su kažnjene devojčice koje su na odmoru naglavačke visile na vratilu, a ispod je bila metalna podloga. Oko njih su jurila druga deca, zadirkivala uh, blesavila se. Ta igra sa vratilom im je bila zabranjena kad ja nisam u sali, Ušla sam da proverim šta rade, ugledala ih, zamislila ih kako padaju sa vratila i lome vratove. Nasmešila sam se, rekla umiljto da polako siđu, odvela u svlačionicu i svaku dobro udarila po guzi.. Nikad nisam kažnjavala za neznanje, nerad, nemir. To je bio problem koji sam nastavom rešavala. Kažnjavala sam ta dva puta batinama, jer su ugrozili svoj život i zdravlje. Imala sam punu podršku roditelja. Dado mi je mnogo godina kasnije rekao da je zahvalan za ono crveno dupe, jer se godinama kasnije, kad vidi kamion, sećao toga. Ima malog sina i misli da će tom metodom i sina naučiti oprezu.Roditelji: ne razmišljajte o par minuta suza- bolje je da oni malo tuguju, nego vi ceo život. Znai- samo kad ugrožavaju svoj život i zdravlje, a ne pomažu upozorenja. Ovo važi do sedam -osam godina.I važno-za one koji su pobornici objašnjavanja- ne vaspitavamo samo mi našu decu- to rade i ulica i tv i internet. Roditelji moraju preuzeti kontrolu nad svim tim vaspitačima. Govori se o kažnjavanju za neposluh, o preuzimanji odgovornosti dece, ne o zlostavljanu. Zostavljanje je zločin i kao takav ide u krivično delo

      Одговорите на овај коментар
  62. децембар 16, 20:55 #63 Jovan

    Čestitam na doslednosti.

    Одговорите на овај коментар
  63. децембар 16, 21:15 #64 Tik tak

    Ma vratiti slvojni rok!

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 17, 23:53 sonja

      I uvesti neku vrstu predvojnicke obuke u mladje-skolskom uzrastu,gde bi kroz igru i resavanje razlicitih zadataka:snalazenje u prirodi,podizanje satora,orijentacija u prirodi isl…od malena ljudi bili osposobljeni da prezive…..a dalje vojni rok!Da nauce da kontrolisu svoje emocije i impulse,da budu kulturni i postuju sebe,ljude oko sebe i svoju zemlju.

      Одговорите на овај коментар
  64. децембар 17, 11:50 #65 Анонимни

    Braavo za tekst.Pametna zena moze samo pametno da pise, da misli, da izgleda i da vaspitava dete.. Podrzavam sve sto je receno jer sam kao samohrana majka tako postupala i danas mogu da se ponosim.Ja imam pravog COVEKA.. Plemenitog,pazljivog, neznog,obrazovanog,nesebicnog i pozrtvovanog. Sve to prenosi na svoju decicu, moje unucice.Svaki minut moje muke, besparice,teskih momenata je imao smisla.Dete nije predmet za trgovinu i manipulaciju jer to zna veoma gadno da se vrati roditeljima.Nazalost puno ljudi to ne shvata. Parama kupuju decu, nemaju vremena i volje za njih a ustvari ih vole na neki svoj pogresan nacin.I sve na kraju bude pogresno.. Treba razgovarati.Ostaviti usisivac,peglu, krpu.SLusati ih. Posvetiti svaki delic slobodnog vremena.Dati im onu zdravu slobodu..Da imaju u njoj savesti. I ljubavi…samo ljubavi..I ako moze bez automobila za 18 ti rodjendan.. ima vremena za to.

    Одговорите на овај коментар
  65. децембар 17, 14:00 #66 m

    Svo ovo stoji i ovako treba. Ja sam dobijala batine i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona mi je bila najbolji prijatelj, batina, savest, pružila ljubav i ulagala ogromne količine energije, vremena i strpljenja da od mene napravi čoveka. Umrla je kada sam imala 15 godina, ali to nije uticalo na dalji razvitak mog karaktera, jer je već bilo duboko usađeno sve što valja. Međutim, ne verujem da jedno isključuje drugo. I mada sam joj zahvalna, poznajem roditelje koji podjednako ulažu u svoju decu, a da zaista na njih nikada nisu digli ruku i verujem da je to najbolji način, jer ne sme fizičko obračunavanje da se uvodi u svest mladog čoveka kao bilo kakav vid obračuna i rešavanja problema. Sa druge strane, kad pričamo o zakonu, lično poznajem dete koje je skoro na smrt bilo pretučeno od roditelja i kada je pozvana policija, dobijen je odgovor da nemaju osnova da izađu na uviđaj, jer je dete maloletno i roditelj po zakonu ima pravo da ga bije. Tako da, ništa nije crno-belo, a bilo koja krajnost je u startu apsolutno pogrešna! Pozdrav.

    Одговорите на овај коментар
  66. децембар 17, 14:19 #67 snezna reves

    naravno da sam sljepkala i naravno cusnula kada je trebalo, mozda cak i nepravedno kada sam bila nervozna, ali sam odgajila zdrave, mlade , skolovane, uspesne ljude i to kao samohrana majka (mada to ne volim da tako nazivam). Nisu mi zamerili, cak misle da je dobro sto su imali ,,dril,, , Naravno da znamo granicu sta je zlostavljanje, a sta vaspitanje. Cak i u skoli je postojao izraz,, pedagoska ,, losa ocena, pa se to nije zvalo mobing. Granice raznih kodeksa su toliko pomerene da cemo napraviti decu koja ce imati sva prava, a nece im biti objasnjeno da oni ne mogu da zlostavljaju roditelje i to ce se dragi moji desiti. Cak i ako ne,bice indiferentni prema potrebama roditelja da ne pricamo o tome kako nece znati sta znaci empatija.Dete nije suvenir kom ce neko drugi dati oblik, boju, velicinu. Dete je deo roditeljske duse i uzasno je sto se vaspitanje generalizuje.

    Одговорите на овај коментар
  67. децембар 17, 15:33 #68 Doroti

    Koliko ja razumem stvar, isključivo će se sankcionisati nasilje nad decom (s tim što će nasilje biti sve što neko ko posmatra ili samo dete pod time smatra). I dalje će se vršiti nesmetano nasilje nad ženama, to će se sankcionisati kao i do sada – simbolično. Isto i silovanje, pošto je trenutno zakon naklonjeniji silovatljima nego žrtvama. I dalje ćemo imati situaciju da to neko dete na koje niko nikada nije podviknuo, a kamoli ga udario, vrši nasilje nad drugom decom, a onda ćemo i prebijenog i prebijača lečiti razgovorom. Ili će ga ubiti vršnjak u jugu, pošto više neće moći da vozi BMW, ali može da pije isto koliko je pio do sada. To je ta revolucija u zakonodavstvu – ne vozi kubikažu, ali može da šljema do mile volje. Pa je manje opasan u puntu.
    Bilo u novinama, onaj maloletnik iz indije što je silovao devojčicu u autobusu (bio jedan u nizu silovatelja) divno crta princeze, crtanje mu je terpaija. O žrtvi ništa. I ona sigurno leči psihu crtajući prinčeve. Povraća mi se od licemarja, zaista.
    Društvo koje podstiće nasilje će dakle, roditelju dozvoliti da izdržava, mazi, pazi dete, vaspitava bez discipline i kad bude uradio nešto što neko smatra nasiljem, roditelj će odgovarati. U međuvremenu, sve poluge da i dete bude ogvorno i da mu se na to ukaže će shodno detetu i situaciji, biti ukinute. I znači, kad ne bude više roditeljskog udarca, neće više biti dece koja premlaćuju drugu decu, dece koja porastu u zveri, serijske ubice i nasilnike. Zvuči krajnje logično, ali negde u zemlji Oz.
    I da slučajno ne zaboravimo – roditelji su krivi za apsolutno sve. Krivi su jer nemaju posao, jer ne mogu normalno da leče svoju decu, krivi su za propast školstva. Krivi su jer im je dete jednostavno agresivno, nedokazano i histerično. Sigurno to ili samo posmatraju i ništa ne preduzimaju ili premlaćuju do krvi.
    I ne, nisam dobijala batine kad sam bila mala, ali znam nekoliko dece, uključujući i moje, koje su zaslužile ljudske batine bar jednom u životu.

    Одговорите на овај коментар
  68. децембар 17, 22:55 #69 miki

    Miki Marjanovic
    12 минута · Измењено ·

    Odgledao sam ( forum ) emisiju na TV-u i potpuno se slažem sa prof. Milivojevićem, mislim ( ? ), ( kome, nisam siguran da sam i ime dobro zapamtio ) a i gđi ( kojoj tačno od sestara, nisam siguran ) poštovanje i podrška, zato što je imala MUDA da stane iza gospodina i male šačice ljudi koji se još uvek zalažu za očuvanje naših tradicionalnih vrednosti, koje se naravno ne usađuju samo batinama, već i ličnim primerima roditelja pre svega, jer vaspitanje u kući počinje da se izgrađuje, ali, kod većine dece bez povremenih kazneno-vaspitnih ćuški to prosto nije moguće. Međutim, licemeri koji se tako žestoko protive povremenim fizičkim kažnjavanjem ( sa opravdanim povodom, bez da to postane praksa ) i to podvode pod zlostavljanje nek’ je dragi Bog u pomoći a i nama svima sa njima, jer, oni odgajaju još gore licemere i ličnim stavovima im zapravo govore, radite šta vam je volja vama niko ništa ne može i niko ne sme “da vas “ZLOSTAVLJA”” zbog vaše samovolje, bahatosti, siledžijstva i anarhičnosti. To je danas Srbija. E moja Srbijo, jadna li si sa ovakvim intelektualcima. Tema je stvarno za veoma opširnu analizu i raspravu a da to u stvari uopšte i nije. Dete moje, napravilo si grešku, ispaštaj srazmerno tome. Svaka čast gđo…

    Одговорите на овај коментар
  69. децембар 22, 01:14 #70 Danijela Vuksanovic

    Sta sam ja iz batina mojih roditelja naucila:
    – da sa paznjom slusam instrukcije, jer ako ne uradim po instrukcijama dobicu batine (efekat -male sanse za poremecaj paznje),
    – da ne lazem, (jer slijede batine),
    – da ne kradem (ista posledica),
    – da se brat ili sestra ne udaraju (ista posledica)
    – da postujem roditelja (gle cuda, opet ista posledica),
    – da postujem sve odrasle (ako tata sazna – opet ista posledica)
    – da pratim na nastavi, ( jer ako se vratim kuci sa praznom sveskom pazi – opet ista posledica!), pri tom opet razvija se paznja, dakle moze se zakljuciti da su ovoliki poremecaji paznje zbog toga sto djeca ne dobijaju batine sto ne slusaju 1)roditelja, 2)ucitelja ili vaspitaca
    – da u gostima lijepo sjedim i odraslima odgovaram na pitanja – posledica – zastrasujuc ocev pogled, koji opet ne bi bio zastrasujuc da ne postoji mogucnost i vrhovne kazne tj batina u slucaju neposlusnosti, odnosno nepostovanja oceve zelje (naravno kada dodjemo kuci, i roditelji moraju da imaju manire) – efekat – nema poremecaja ponasanja, lijepi maniri
    – da se javim rodjacima, prijateljima, poznanicima pruzanjem ruke i uljudnim pozdravom – posledica opet strogi ocev pogled..
    Sta hocu da naucim svoje dijete? Sve ovo isto, jer su ovo najvrjednije lekcije koje ce im koristiti cijelog zivota. A moj tata? On je odjednom prestao da bude strasan i opasan, i postao je prava dobrica koji bi za mene u vatru skocio. Promjenio se onog momenta kad je shvatio da sam naucila sve ove lekcije i kada je znao da necu krenuti stranputicom.. Tada sam sazrela i od tada me gleda kao odraslu osobu, kao sebi ravnu. Nazalost, danas mnogi za cio zivot ne nauce sve ovo.. Moj tata mozda nije prepoznao neki moj talenat pa me nije usmjeravao u tom pravcu, mozda mi je usadio i neke pogresne stavove jer nije znao koliko ce se nase vrijeme razlikovati od njegovog.. ali sam shvatila, jer sam i sama roditelj da to i nije toliko bitno koliko su bitne ove lekcije, zahvaljujuci kojima sam izrasla u osobu kakva jesam i osobu koja ce zahvaljujuci svim stecenim sposobnostima (rad, strpljenje, upornost) naci nacin da ostvari svoj cilj, ali opet – posten nacin. Eto – to su me sve tatine batine naucile i hvala mu za njih, jer su najveci dokaz njegove ljubavi, a znam da su njega boljele vise nego mene.

    Одговорите на овај коментар
  70. децембар 22, 11:43 #71 majka

    Po mom mišljenju, ovaj tekst donosi samo razvodnjavanje već zakomplikovane diskusije i unosi potpuno nove elemente, koji nemaju direktne veze sa temom goruće diskusije. Mnoge od ovih tema su potpuno ortogonalne na ključnu temu.

    Na momente mi se činilo kao da gospođa samo želi nešto da kaže na ovu temu, pa se ponaša kao student koji izvuče pitanje na koje ne zna odgovor, pa priča o onome što zna, a što nema veze sa pitanjem.

    Naravno da je ključ u posvećivanju pažnje deci, ali to može i sa batinama i bez njih. Ovaj tekst ne daje odgovor na ključno pitanje.

    Одговорите на овај коментар
  71. децембар 22, 22:33 #72 Бранкица

    Свака част на одбрани доктора Миливојевића. Да, то су ти “мирољубиви” и “ненасилни”. Чим им се супротставите одгризли би вам главу…
    Али додаћу да су новине такође препуне испребијаних, унакажених и убијених мушкараца. Немојмо никада да бацамо у сенку опште насиље само због “трејдмарка” насиља над женама…

    Одговорите на овај коментар
  72. јануар 02, 13:35 #73 Dragan

    Poštovana Mirjana,
    Bio bih najsrećniji kada bi Vaš tekst pročitali i roditelji i svi sadašnji i budući naši stručnjaci i funkcioneri i sprečili sunovrat. Međutim, sami ste rekli da školujemo “pokvarenjake,muljatore i nesposobne ljude”.Takvi su sada (ne svi)na vlasti ili vrlo blizu.
    A prošlo je 25 godina i takvi su nam na funkcijama i visokim položajima koji prave i pišu zakone i brinu za budućnost Srbije i mladih??? To samo partijske drugarice i drugovi. Kome još trebaju stručni, obrazovani i čestiti ljudi.
    Tekst je fantastičan kaoi namera da se dozovemo pameti. Da li nije kasno?

    Одговорите на овај коментар
  73. мај 04, 11:52 #74 MILORAD

    MIRJANA MOJE DUBOKO POSTOVANJE ZA OVAJ TEKST.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.