А зашто зборнице ћуте?

“Не предаје учитељ оно што жели,
не предаје учитељ оно што зна,
учитељ предаје оно што јесте.”
Тако тачна изрека! Ту се и крије највећи проблем. Шта је данас учитељ? Учитељ, који треба да образује генерације младих, данас је једно од најподциењенијих занимања. У задње вријеме читамо и слушамо о честим увредама, па чак и нападима на учитеље и професоре. Шта је томе разлог? Ако се вратимо у не тако давну прошлост, можемо видети да је учитељ био једно од најцењених и најутицајних занимања, учитељ је био особа која се поштује, уважава и цени. Након само неколико деценија догађа се нешто сасвим друго…
С обзиром на потезе према образовању било које власти у овој држави јасно је да им је образовање на задњем месту приоритета. На сваким изборима уста су им пуна “земље знања”, а у просвети се стално реже. Нису само проблем плата учитеља, које су у државним службама најниже, а учитељи имају највишу стручну спрему у просеку, него је и проблем улагања у образовање. У школе требају улагати оснивачи (општине), а они често немају ни ставку у прорачуну за тако нешто (наравно да имају, али то је тако мизерно да не вреди ни спомињати). Не улаже се у опремање и оспособљавање учионица. Нема новца! То је најчешћи одговор кад се спомене улагање у образовање. Наравно да има новца, али НЕ за образовање!
Проблем је и политика која се стално уплиће у просвету и тако који год министар дође на власт мисли да с њиме почиње све, оно прије ништа не ваља и потребна је реформа. Наравно да тренутни систем није добар и да га треба променити, али то не сме радити сваки министар који седне у фотељу. Струка треба рећи и донети стратегију образовања, коју ће сваки министар проводити, а не мењати или измишљати нову. И сваки министар би се требао борити за образовање и носиоце тог образовања, УЧИТЕЉЕ! Али већини је битна “столица”, па само климају главом како “велики газда” хоће.
Уз систем и политику, велику улогу у креирању јавног мишљења о просвети имају и родитељи. Наравно да сваки родитељ мисли да је његово дете најбоље, најпаметније, најспособније и тако можемо набрајати. Али какву корист чините себи и своме детету ако учитељу не верујете. Нема нико ништа против ваше деце. Нама су они сви једнаки и за све желимо најбоље. Наравно да сви нису једнако талентовани за све, па од туда и разлике у знању и коначно и у оценама. Ако им закључимо оцену мању од пет, не значи да га не волимо или да имамо нешто против вашег детета, него по постављеним критеријима није научио и савладао све што је за ту оцену потребно. Не морате због тога деци говорити да учитељи ништа не раде или да не знају или да знање није битно. Ваш став према учитељима и школи деца доносе у те исте школе. Зато се трудите, да тај став, ако не може бити позитиван, да бар не буде негативан. Ни према школи, ни према знању, а ни према учитељима.
И коначно долазимо до нас – УЧИТЕЉА! Да, ми смо главни кривци што је мишљење о учитељима, наставницима, професорима такво какво је. Зборнице ћуте!! А учитељи у њима потплаћени, деградирани, оптерећени папирологијом, живе у страху од директора, родитеља, ученика, наметања додатних обавеза и сталних смањења примања. Кад ћемо схватити да се нико не бори за бољи стандард учитеља ни за боље услове у школама? Већ одавно Министарство просвете и синдикати не брину за учитеље, већ за своје фотеље и плате. Тргују учитељским правима и стално говоре НЕМА НОВЦА! Кад ћемо јавно износити своје негодовање према одговорнима за овакво стање у образовању? До када ћемо живети у страху од директора, који често мисле да су “Богом дани” и када дођу у директорску фотељу забораве на учитеље! До када ћемо живети у страху од инспекција, као да радимо нешто лоше? До када ћемо трпети силну папирологију коју нам намећу писари који нису дана боравили међу ученицима? То све зависи од нас. Једино ми можемо променити јавно мишљење о учитељима, наставницима и професорима.
“…учитељ предаје оно што јесте!” је изрека с почетка текста, а што може научити децу и како може предавати потплаћен, деградиран и уплашен учитељ?
Морају зборнице износити своје ставове и борити се за своја права. Јер будимо сигурни – НИКО ДРУГИ ТО НЕЋЕ!
Извор: http://ucenici.com/