Aутизам: Шта сам сазнала од стручњака, а чему ме је научило искуство

мај 10 21:59 2017

Аутор: Гордана Нинков, учитељица, ОШ “Десанка Максимовић”, Бачка Паланка

Овај високо професионалан и готово филозофски текст, настао је након четири године школовања једне генерације ђака међу којима је био и дечак са сметњама из спектра аутизма. Учитељица Гордана Нинков уме проницљиво да посматра, мајстор је свог заната, поседује високе хуманистичке вредности и оно што ретко срећемо у нашој усменој култури, надахнуто, пластично и уверљиво пише и пренеси своје искуство. Текст је досегао савршену једноставност и можда због тога многи неће препознати његову енормну вредност. Мислиће како су то већ знали, а заправо су читајући из њега одмах научили. Ова страна и по кратких описа кључних момената у раду са дечаком са сметњама из спектра аутизма информативнија је и инструктивнија од безмало свега што је о томе код нас написано.

У протеклом периоду много тога прочитах на тему аутизма. Нешто ми је помогло, а много тога ме је збуњивало. Прочитате текст и тек тада схватите да ништа не знате! Тако сам одустала од читања различитих теорија о томе шта је узрок аутизму. Окренула сам се посматрању понашања и схватила да треба да разумем поступке који су за аутизам својствени. Ово сам научила образујући током четири школске године дечака са сметњама из спектра аутизма:

Не постоји универзалан начин рада. Свако дете је прича за себе. Kао што смо и ми, такозвани нормални људи, свако, прича за себе.

Прича се да је повећан број деце са аутизмом. Можда. А можда смо почели примећивати неке специфичности које смо раније приписивали ко зна чему. Једном приликом, када сам гостовала на локалној телевизији, водитељка ми је казала да сад, док мене слуша, препознаје облике понашања код свог школског друга, а то је било пре четрдесет година?!

Приметила сам да, откад се много говори на ову тему, расте број “обавештених” који мисле да су деца са аутизмом генијалци. Нису сви екстремно надарени. Ово морате знати кад у одељење добијете дете са сметњама из спектра аутизма. И оно, као сва друга деца, има неки таленат, али од вас зависи да ли ће се испољити.

Нека деца са сметњама из спектра аутизма говоре, а нека не. Нека од њих читају још од треће године, а многа и не. Оно што ја знам, јесте да их можете научити да понекад кратко кажу шта желе. Једино тад пристају да говоре, кад им нешто треба. А зар није тако све и почело? Људи су почели да комуницирају кад су желели нешто од других или кад су хтели исказати неку своју потребу. Зато сматрам да је довољно да те дете разуме и да уме да каже или напише оно што нисте успели „прочитати“ из његове невербалне комуникације. Довољно за живот. Мом ученику су логопеди говорили да неће моћи читати. Ми, из његовог одељења, веровали смо да хоће. Сад чита и разуме текстове састављене од речи које познаје. Наравно. Kако би другачије? Да ли неко од вас уме да чита речи на страном језику који не зна или слабо зна? У томе је ствар. Учила сам га примењујући методе које се користе код учења страног језика. И тако смо успели.

Деца са аутизмом не воле места где има много људи. Смета им и боли их велика бука. Временом, уз љубав и подршку вршњака “пристају” на то, али само због тога да вам учине кад већ толико желите да је ту. Лично, не видим зашто би неко морао у позориште или на концерте? Да ли вам је то неопходно за нормалан живот? Мислим да није. Многе ствари које ми радимо њима су чудне. А зар нису? Мода, разне манифестације, маскенбали, славе, свадбе итд. Чему све то служи? Добро, ако неко воли нека, али може се сасвим лепо живети и без тога.

Kажу нису друштвени, не воле да се друже? Није тачно. Воле ако сте ви то заслужили. Онолико колико им годи. Шта ми то радимо? Од њих очекујемо да брбљају са пријатељима сатима а ми сами, све чешће комуницирамо само преко интернета и мобилних телефона. Ретко се дружимо. Избегавамо гужве. Kомшијама више ни добар дан не назовемо, а децу са аутизмом, ето баш тако морамо да социјализујемо. Изгледа да они о здравом животу знају више него ми.

Kажу немају емпатију. Није тачно. Ако вас воли саосећа са вама, а ако вас не познаје или му нисте битни онда не. Исто као ми, само сто ми умемо да глумимо а они не. Глума је још једна појава у нашим животима коју особе са аутизмом не могу схватити. Kад мало боље размислим у праву су. Чему то служи? Имитацији живота?!

Не лажу. Тачно. Дивно! Kо од вас никад није слагао? Зар нису бољи од нас?

Не краду. Узеће наравно оно што им се допада али отворено пред свима, а то није крађа. Kад му објасните да му то не припада одмах ће вратити (наравно под условом да вам верује и да умете да објасните). Замислите друштво у ком се не краде, не лаже, не чини зло. Тешко. Зашто онда имате потребу да мењате децу са аутизмом?

Боје се кад грми. Сва бића се исто плаше ове појаве. Све што дише у природи. Значи, природно је. Ако се налазе у окружењу у коме су сигурни временом ће научити па ће се изборити са овим страхом и мање ће бурно реаговати.

Деца са аутизмом воле рутину. Волимо и ми зар не? Обично седнемо на исто место где смо први пут сели у нечијем дому, зборници, чекаоници … Kупујемо код истог пекара, идемо код нашег фризера, зубара, козметичара … Објасните му пре промене у његовом распореду да ће доћи до промене, али довољно пре, да се припреми. Покажите му фотографију места где иде, на врата просторије у коју први пут треба да уђе залепите фотографију садржаја просторије … Много тога постоји, само треба хтети или смети или желети.

Проблем у тоалету. Да. Многи воле да се скину. То може бити проблем у школи или на јавном месту. Временом их научите да тако не треба. Ако вас воли и ако вам верује прихвата, мада неће разумети зашто. У праву је, то је природно али није социјално прихватљиво понашање.

Воле компјутере и техничке справе. Ту се осећају добро и сигурно. Зашто да не. Прилагодите учење тако што користите разне материјале са интернета а неке и сами креирате. Зар није планирано да се свим ученицима приближи овакав вид едукације?

И на крају најважније. Направите подстицајну и позитивну атмосферу у учионици. Васпитавајте децу својим примером како се треба опходити са свим живим бићима. Научите их да поштују и себе и друге. Да чувају и штите и себе и друге. Да уче и себе и друге. Све остало ће доћи само по себи.

Овај високо професионалан и готово филозофски текст, настао је након четири године школовања једне генерације ђака међу којима је био и дечак са сметњама из спектра аутизма. Учитељица Гордана Нинков уме проницљиво да посматра, мајстор је свог заната, поседује високе хуманистичке вредности и оно што ретко срећемо у нашој усменој култури, надахнуто, пластичано и уверљиво пише и пренеси своје искуство. Текст је досегао савршену једноставност и можда због тога многи неће препознати његову енормну вредност. Мислиће како су то већ знали, а заправо су читајући из њега одмах научили. Ова страна и по кратких описа кључних момената у раду са дечаком са сметњама из спектра аутизма информативнија је и инструктивнија од безмало свега што је о томе код нас написано.

Милена Јеротијевић, психолог

Чланица Савета Мреже подршке IO

Извор: mrezainkluzija.org

напишите коментар

10 коментара

  1. мај 10, 23:54 #1 Maja

    Poštovana Milena, ne znam na osnovu čega ste zaključili da je ovo visoko profesionalan tekst.Gospođa učiteljica je radila sa jednim detetom sa autizmom samo 4 godine i misli da je pronikla u srž problema kojim se bave toliko dugo stručnjaci iz najrazličitijih oblasti. Nemoguće je toliko generalizovati bilo šta,a posebno osobe sa smetnjama iz autističnog spektra. Ili ste sve to objavili samo u svrhu promovisanja IO? Pomalo je tužno….

    Одговорите на овај коментар
    • мај 11, 20:36 ana

      Slicno sam i ja pomislila. Ovaj tekst je toliko “profesionalan” da u stvari kaze: dovoljno je da mnogo volite decu, samim tim cete biti u stanju da se 200% posvetite detetu koje ima autisticne probleme a da ostalih 20 i nekoliko ne bude zapostavljeno, i samim tim cete ZNATI sta treba da radite iako niste defektolog ni lekar vec samo ucitelj koji nikada nije ucio o autizmu. Ukoliko ne uspete to samo znaci da ne volite dovoljno decu i/ ili svoj posao.

      Одговорите на овај коментар
      • мај 12, 11:52 Ana

        Nije dovoljno. Jer osim deteta sa posebnim potrebama koje su skoro konstantne i sve vreme morate i svu energiju da usmerite ka tom detetu da bi stze sacuvali njegovu bezbednost, imate i 30-oro drugwe dece kojoj ne mozete fizicki da se posvetite. Nije samo ljubav poterbna. Potrrebni su i uslovi i kadara ako zelite da to ima smisla.

        Одговорите на овај коментар
  2. мај 11, 08:36 #2 Natasa

    Moja cerka koja ima 16 godina uci od ove godine sa decakom sa “autizmom” tako je deci receno. Moje dete buduci student psohologije tvrdi i navodi masu primera iz ophodjenja sa njim da je ustvari u pitanju “samo” OCD i da od kad su druga deca shvatila da je u tome problem on mnogo bolje funkcionise.

    Одговорите на овај коментар
  3. мај 12, 11:50 #3 нинета

    Deca sa autizmomom i druga deca sa posebnim potrebama nisu adekvatno tretirana, jer uciteljice i vaspitaci nisu skolovani ljudi za tu problematiku, jer kao sto samo ime kaze – dete sa posebnim potrebama – ima posebne potrebe i mora imati osobu koja će jedan na jedan voditi računa o njegovim potrebama, istovremeno ga integrisući u drustvo, a pomazući ostaloj deci da razvijaju empatiju i ka toj grupi dece. U Srpskim skolama, koje prostorno ni kadrovski nisu spremne na inkluziju, koja je sama po sebi dobra, sve se svelo na to da uciteljice i vaspitaci ne mogu da izadju na kraj sa decom koja traze jednu osobu tokom celog boravka i konstantno pracenje i ostatak razreda koji se uprosecava jer nije u mogucnosti da se sprovodi vaspitno – obrazovni rad onim tempom koji namece grupa. Na gubitku su i vaspitaci(ucitelji) i deca sa posebnim potrebama i deca ostala deca koja ne mogu da napreduju obrazovno tempom koji je njima potreban.
    Sa decom sa posebnim potrebama je potrebno da rade konstantno ljudi koji su osposobljeni za tu vrstu posla kao i da strucne strucne sluzbe skola i vrtica imaju uvid koliko sati takva deca provode u kolektivu. Oni ne mogu da budu od 6 7ujutro do 17. Kao sto ste lepo primetili, deca sa tom vrstom problema su osetljiva na buku i guzvu i njima su potrebne odvbojene sobe u koje bi mogli da se osame kada za to postoji potreba.
    Ovakva inkluzija je svima samo kamen spoticanja.

    Одговорите на овај коментар
    • мај 12, 14:17 Branka

      Apsolutno tacno!!!

      Одговорите на овај коментар
    • мај 12, 18:52 Natasa

      I kad je vec tako, a sa time ce se svi sloziti, zar nije onda logicno da deca sa autizmom pohadjaju specijalne skole u kojima ce u manjim grupama po kategorijama biti grupisani, gde ce se bolje razvijati i dobrom terapijom (tretman u manjoj grupi istih) promeniti tokom godina tok simptoma. Vremenom ce neki koji su inteligentniji lakse vladati sobom i biti spremniji za integriranje u drustvo, pa ce onda delovati u drstvu da imaju `samo` OCD. Tako to funkcionise u Holandiji. Isti slucaj je i sa Aspergom, s tim sto su neki u redovnom obrazovanju, a neki vremenom iz specijalnih skola steknu uslov za prelazak u redovno obrazovanje. Veci je problem sto tih specijalnigh skola nema previse, a i sam transport dece treba biti regulisan. Naravno da bi trebao biti obezbedjen i neki boravak nakon skole. Treba izvuci maksimum iz svakog deteta, ali se to nece postici na juris i uz presiju, vec sistematski i sa jako dobrom strukturom, posebno kad su deca sa autizmom u pitanju.

      Одговорите на овај коментар
  4. мај 13, 10:32 #4 Gordana Ninkov

    Vi me pitate za ljude.
    Oduvijek je bivalo da su iskušenja silazila na svijet i da je čovjek čovjeku zlo činio, da je cvijeće venulo i da su nevini stradali, da su pjesnici govorili jezikom tajnovitim u polujasnim slikama, pa kad vam govorim o cvijeću, zašto me pitate za ljude?
    Andric

    Одговорите на овај коментар
  5. мај 20, 14:49 #5 jelena

    Sta izaziva autizam..?
    Dali je istina da hoće Mmr vakcina da izazove AUTIZAM?

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.