Danas nam televizija vaspitava decu. Jer od silne jurnjave i obaveza ne stižemo da nađemo vremena za svoju decu.Nekada popularne igre lastiša, školice, žmurke, klikera koje su zbližavale decu, danas su zamenili plejstejšn, tableti, mobilni telefoni i druga čuda napredne tehnologije, uz pomoć kojih se ona sve više otuđuju jedni od drugih.I dok su se nekadašnje generacije dece igrale ispred zgrada, školskim igralištima, parkovima, današnje ćemo često videti u internet klubovima ili zavučene u svojim sobama za računarom gde su im „partneri“ u igri roboti.Poput pravih narkomana, postaju robovi tehnologije! Vreme Pink Pantera , Duška Dugouška i Dragoljupčeta je davno iza nas. Deca danas gledju crtaće prepune nasilja . Međutim , da li je samo nasilje sporno u crtaću koji gleda vaše dete? Ako pogledate ovaj gore video, shvatićete da bi češće trebalo da obratite pažnju na crtane filmove koje vaše dete gleda …..Nažalost, mnogi roditelji televiziju koriste kao neku vrstu sedativa za decu. Uključe im TV aparat i oni pred njim, često i satima, sede mirni, nemo, kao u nekom polusnu, a za to vreme roditelji obavljaju neke druge poslove i skoro da i zaborave da uopšte imaju klince…. 
Često zapitam sebe kuda ide ovaj svet. Šta se to oko nas dešava!? Svedoci smo da se sve oko nas otrglo bilo kakvoj kontroli. Moralne vrednosti su otišle na nepovratno putovanje. Kuda? To niko ne zna, možda na neku bolju planetu. Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto. Rijaliti šou programi postali su pečat savremenog društva i dok televizijama koje ih emituju donose velike profite, građanima pružaju jeftinu zabavu i od njih prave idiote.Tuče, razbijanja glava, psovke, vulgarnosti, seks, sve se preselilo uživo na TV ekrane. Jedni te isti učesnici sele se iz rijalitija u rijaliti, a reklamiraju se golotinjom, podrigivanje, prdenjem, vređanjem.To je najniža kaljuga koja postoji, to je dno koje ne možete da zamislite.Koliko je rijaliti šou program popularan u Srbiji, potvrđuje podatak da je finale trećeg serijala Farme pratilo tri miliona gledalaca, dok je bar deo tog rijalitija, koji su obeležile stalne svađe, psovke i sukobi, gledalo skoro 6,5 miliona gledalaca/bolesnika. Sve što se danas dešava u našem društvu samo pokazuju da je naše društvo opasno bolesno i da moramo da ga hitno lečimo.Društvo koje zamišlja život kroz ekran je bolesno društvo….
Ljudi su se otuđili,zatvorili u svoje domove kao tvrđave, postali su imuni i neprobojni za bol, patnju i nevolje koje su zadesile ljude tik pored njih.Sve je manje samilosti, dobrote, želje da se pomogne samo zarad pomaganja, a ne zbog nekog interesa. Hladnokrvna, siva lica na ulicama grada, koračaju, ne razmišljaju. Zašto bi opterećivali svoje sitne živote drugim stvarima? Napuštenog psa na ulici ne bi pomazili, ali bi mu zato bacili petardu pod noge. Da li ste se zapitali dokle ste stigli sa propadanjem? Kakav je vaš pogled na okolinu?Imate li želje za životom ili ste postali ravnodušni rob sistema?….Mi moramo da stvorimo jednu novu generaciju, moralno i duhovno snažnu, vaspitanu na onome što je najbolje u našoj tradiciji, oslonjenu na porodicu.Zdrava porodica je osnov za zdravo društvo, zdrav narod, zdravu prosvetu, zdravu kulturu.Nema nam opstanka bez moralne obnove…
Nekad je u Srbiji prosvetni radnik bio kao roditelj, ali vremena su se izmenila.Biti nastavnik u Srbiji postalo je opasno zanimanje. Više se ne sme svakom neznalici dati jedinica,jer se zna koji je od njih zbog toga spreman da podigne ruku ili čiji će roditelj to učiniti bez premišljanja.U srpskim školama je sve češće nasilje dece prema nastavnicima.Deca znaju da ne mogu da budu izbačena iz škole, a ukori i disciplinski postupci ih se ne tiču previše…..“Učenici nam otimaju dnevnike, prete da će nas sačekati posle nastave i da će biti prvi u redu na našoj sahrani. Buše nam gume na automobilima, donose oružje u školu, lepe nam superlepak na stolice, jedu luk, pa nam iz prvih klupa duvaju u lice, podsmevaju nam se, pa nas čak i fizički napadaju“, pričaju prosvetni radnici, koji svakodnevno trpe različita poniženja u školama širom zemlje.Internet je preplavljen klipovima na kojima se vidi kako učenik motociklom upada na čas, ili kako đaci dok nastavnik piše po tabli, iznad njegove glave vitlaju stolicama, šipkama, igraju fudbal, skidaju pantalone, otimaju dnevnik.Najčešće su incidentna deca iz rasturenih brakova, deca koja su vaspitno zapuštena. …
Strožiji roditelji povećavaju šanse da dete izraste u sposobnijeg čoveka, navode naučnici sa londonskog Instituta obrazovanja.Zvali su ga Toma Freska – prema svojim učenicima je umeoda bude veoma strog. Radio je u prosveti četrdeset godina: đacu su ga uprkos njegovoj neumoljivoj strogoći obožavali, jer je bio izuzetno pravičan i uvek pun podrške za talente svojih đaka. Mnogi su se sa njim kao odrasli okumili i dan-danas ga obilaze. I još uvek je legenda svoje škole, neprikosnoven autoritet o čijim se uspešno odškolovanim generacijama i danas ispredaju priče u jednom gradu na jugu…. Jedno od rešenja bilo bi potpisivanje ugovora između škole i roditelja, kojim bi bilo precizno definisano šta učenik sme, a šta ne, u smislu obrazovanja i ponašanja, i da obe strane snose određene konsekvence ako prekrše taj ugovor. To je, recimo, praksa u Poljskoj….
Ljudsko društvo je danas bolesno društvo, sa još bolesnijim gospodarima. Mi smo jedina vrsta na planeti koja bira “vođe čopora” koji taj isti čopor uništavaju i iskorištavaju na veoma podmukle načine.Pojam čoveka i kakav bi on trebao biti je danas izopačen.Umesto da filozofi i istinski intelektualci budu najvažniji, najmoćniji i najpolularniji članovi društva; tajkuni, političari, sportisti i zabavljači (glumci, pevači i medijske ličnosti) su vodeći u društvu.Stara floskula da čovek vredi koliko je obrazovan više ne pali.Došli smo do toga da umesto da tragamo za boljima, za onima koji će da nas inspirišu i pokrenu kao ljude, mi tragamo za gorima i od njih pravimo nacionalne veličine.Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape….Pitam se, gde će nas odvesti ovaj poremećeni sistem vrednosti, sistem u kojem su na većoj ceni velike grudi (makar i slikionske), sistem u kojem su uzori našoj deci folk zvezde u svojim odjevnim kombinacijama nalik božićnoj jelki, sistem u kojem je vredno sve što ne vredi ničemu.Gde su nestale devojčice koje se raduju babinim uštipcima i pravljenju istih, gde su nestale devojke koje se raduju odlasku u kino, pozorište i na sajam knjige, gde su nestali džentlmeni, gdje su nestale majke koje posle 22h čitaju priču za laku noć. Gde su nestali očevi koji s decom igraju fudbal loptom umesto džojstikom?… Moramo da se suočimo sa surovom istinom i da našim građanima kažemo – Srbija je teško bolesna!Lek za ozdravljenje Srbije je izgradnja institucija pravne države, uspostavljanje vladavine prava i povratak porodici.
Izvor: zlj13051967.wordpress.com