Бивша медицинска сестра објавила је књигу у којој је издвојила пет ствари за којима они на самрти најчешће жале

децембар 06 14:24 2016

Бивша медицинска сестра објавила је књигу у којој је издвојила пет ствари за којима они на самрти најчешће жале јер то нису учинили док су могли

 

Брони Вер, британска медицинска сестра с одељења за палијативну негу која се бринула за људе током последњих недеља њиховог живота, каже да је изненађујуће да се они на самрти кају углавном због пет врло сличних ствари.

Да сам барем живео како сам желео, а не како су то желели други

Ово је најчешћи узрок жаљења већине особа које умиру, каже Брони. “Волео бих да сам имао храбрости да водим живот доследан самом себи, уместо што сам живео онако како су други очекивали”, рекли су јој многи на самртној постељи.

Kад схвате да им се живот примиче крају и кад га јасно сагледају, лако је видети колико је снова остало неиспуњено због страха или притиска околине.

“Већина људи није испунила ни половину својих снова, а умиру знајући да је то због одлука које су сами доносили или их нису доносили. Здравље доноси слободу које је мало ко свестан, све док га не изгубе.”

Да барем нисам радио толико много

“Ово ми је рекао сваки мушки пацијент ког сам неговала. Нису видели одрастање своје деце и толико су времена били одвојени од супруге, а на самрти жале због тих одлука. И жене знају да жале због истог разлога, али већином су то рекли старији мушкарци. Наиме, многе моје пацијенткиње биле су домаћице. А сви мушкарци које сам неговала кају се да су толико времена трошили зарађујући новац”, написала је.

Да сам барем имао храбрости да изразим осећања

“Многи људи потискују осећања како би одржали мир с другима. То резултује животом који се може описати фразом ‘средња жалост’. Никад не постану оно што би заиста могли да постану. Многи се и разболе због огорчености и повређености коју нису никад изразили или разрешили.”

Да сам барем остао у контакту с пријатељима

Многе особе које умиру не схватају праву вредност старих пријатељстава све до тог тренутка, а онда често није могуће пронаћи их и ступити у контакт с њима.

Да сам барем допустио да будем срећнији

“Ово је зачуђујуће уобичајен разлог за жаљење. Многи схвате тек на крају живота да је срећа њихов избор. Некако се навикну на навике и понашање које сматрају својим животом. Због страха од промене глуме и другима и себи да су задовољни. Међутим дубоко у себи жуде за тим да се добро насмеју и опет имају мало лудости у свом животу”, закључила је ауторка.
Извор: радиосарајево

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.