Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвоји од оних лоших

Наставницима који су штрајковали 28. септембра просветне власти умањиле плату за две и по до три хиљаде динара
Наставницима који су штрајковали 28. септембра, просветне власти су одузеле дневницу, што значи од две и по до три хиљаде динара, тврде чланови Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), која је била један од организатора тог противзаконитог облика протеста. Експресно одузимање дневница школским радницима, како процењују, показатељ је експедитивности Министарства просвете у пуној снази.
– Када треба да се дисциплинује просветни радник који је слободан човек, врло му брзо одузму паре. Затим директори школа наложе да ће наставници којима је због протеста плата умањена за једну дневницу морати да надокнаде те часове, и то без динара. А кад се просветним радницима дугују погрешно обрачунате зараде, то може да застари – илуструје Јасна Јанковић, председница УСПРС-а.
Да су просветари који су незаконито штрајковали изостајући са наставе заиста остали без дневница, нашем листу је потврђено у Министарству просвете. Службеници Министарства кажу да је просветна власт упозорила запослене да у складу са законом обезбеде минимум процеса рада, јер ће им бити одузето право на целу зараду, као што прописи предвиђају.
Поводом одузимања дневница, али и најављеног повећања зарада, а рачуница просветних радника Уније показује да се материјални положај просветних радника није променио, уприличена је јуче конференција за штампу. На њој је истакнуто да је сваком просветном раднику за последње три године одузето најмање 90.000 динара (или око 750 евра), а са порезима око 150.000 динара (око 1.250 евра).
Синдикалци су подсетили да је просечна плата у Србији прошлог месеца износила 47.220 динара, а просечна зарада у образовању 41.346 динара, док је потрошачка корпа за исти месец вредела 67.117 динара у просеку. Ове бројке само су један од показатеља материјалног положаја просвете, у којој ради 69,4 одсто запослених са високом стручном спремом, нагласили су просветари.
– У односу на новембар 2014. године, када су нам примања умањена, плате у просвети биће увећане укупно за 9,1 одсто. Имајући у виду да је инфлација за 2015. годину била 1,5 процената, за 2016. око 1,6 одсто, а до септембра ове године 2,8 одсто, са очекивањем да до краја 2017. буде од 4,5 до 5,5 процената, долазимо до закључка да ће укупна инфлација за ове три године бити од 7,6 до 8,6 одсто. Дакле, после најављеног увећања зараде запосленима у просвети од 10 одсто, може се говорити о реалном повећању од око 0,5 до 1,5 процената – израчунао је Владимир Аџић, руководилац ресора за финансије и аналитику УСПРС-а.

Имајући у виду да ће укупна инфлација за ове три године бити од 7,6 до 8,6 одсто и најављено увећање зараде запосленима у просвети од 10 одсто, може се говорити о реалном повећању од око 0,5 до 1,5 процената

Председница Уније Јасна Јанковић рекла је да синдикат није намеравао да прави ову рачуницу, али је она настала као одговор на оптужбе да су просветни радници незахвални и износе неистине.
– У ствари све време инсистирамо да се уради протокол, прецизан план, да се до 2020. године надомести разлика између примања просветних радника и републичког просека. Тражимо конструктивне разговоре, да ли је то превише? – пита руководство просветног синдиката који окупља око 30.000 чланова.
Они негодују и тешким увредама сматрају изјаве премијерке да „наставници читају новине на часу”, имају „зимски распуст месец дана, а летњи три или два и по месеца”, „раде по два-три сата дневно”. Замерају министру просвете што се, као наставник са дугогодишњим радним искуством у просвети, како кажу – није потрудио да председници владе објасни шта све подразумева и колико је комплексан посао просветних радника.
– Премијерка је рекла да јој је намера да награди најбоље наставнике, оне који постижу „резултате на такмичењима” и да их тако одвоји од оних лоших. Не припремамо ми коње за трку, већ изграђујемо и брусимо комплетну личност, савесну, одговорну и моралну. Такмичења су само делић нашег посла. Па и то што је председница владе навела да „родитељи плаћају деци приватне часове” указује на чињеницу да у нашем образовном систему нема довољно наставника и да они у превише гломазним одељењима не успевају да сваком ученику посвете довољно пажње – бране се просветни радници.
Поука која се по њиховом мишљењу намеће јесте да уколико државни врх омаловажава просвету и наставнике, не треба да чуди ни појава насиља ђака према професорима у школама.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика