Komarovski: Najbolja igračka je ona koja podrazumeva i prisustvo roditelja

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta i o tome da li dete zasipati poklonima. Poznat i srpskim čitaocima, on na jednostavan način govori o vaspitanju dece.

dr-komarovskiy

Klima se menja, temperature su drastično porasle, a virusi luduju. Kako sistemski jačati imunitet dece? Takođe, sve više dece u proleće pati od alergija. Šta činiti, a ne (zlo)upotrebljavati antihistaminike?

— Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečijim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Model muškog ponašanja se formira onda kada dete posmatra svog oca ili svog deku…

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečijim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji „u horu“ pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama — to su sve „šarene laže“. Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da „lupe recku“ da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci „čarobne“ tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata.

I još nekoliko reči o alergijama koje su sve aktuelnije: ni ovde ne bi trebalo kriviti isključivo klimu. Ponoviću da decu ne treba previše utopljavati i previše hraniti. Trebalo bi izbegavati „idealno sterilne“ uslove, davanje nepotrebnih lekova, kao i prekomernu upotrebu kućne hemije. Veoma je važno kontrolisati kvalitet vazduha u prostoriji, posebno tamo gde spavaju deca. Jer glavni faktor koji izaziva pojavu respiratornih alergija jeste topao i suv vazduh pun prašine.

U Srbiji je sve više dece koja objektivno imaju potrebu za logopedom. Šta činiti po tom pitanju?

— Deci nisu potrebi logopedi, već roditelji i drugi članovi porodice sa kojima bi deca mnogo razgovarala.

Čitavo čovečanstvo, posebno njegov najcivilizovaniji deo, sada se susreće sa vrlo ozbiljnim problemom — deca sve češće slušaju televizor nego mamu i tatu i češće komuniciraju sa gedžetima nego sa živim ljudima.

Ali najstrašnije je to što je deci zaista interesantnije i zabavnije da provode vreme sa pametnim telefonom ili kompjuterom nego sa mamom i tatom.

Naravno da ne bi trebalo situaciju prepuštati slučaju, već podariti ono što je sad najdragocenije većini roditelja — a to je slobodno vreme. Mama i tata često ne shvataju da oni deci daju gedžete kako bi ostavili za sebe nešto slobodnog vremena.

Štaviše, roditelji svesno kupuju deci elektronske uređaje, a potom su primorani da svoje slobodno vreme troše na odlaske kod logopeda.

Govorite, razgovarajte sa svojom decom, komentarišite to što vidite, pevajte pesme, čitajte pred spavanje, pitajte decu i strpljivo slušajte odgovore. Ne dozvolite da vas mrzi da sami odgovarate na pitanja koja postavlja vaše dete

U jednoj od vaših čuvenih „14 tačaka koje kruže internetom, kažete da jednokratne pelene nisu potrebne deci, nego majkama. Šta to zapravo znači?

— Moj stav je da kada žena postane majka, ona ne bi trebalo da prestane sa svojim aktivnim učešćem u društvenom životu.

Majčinstvo bi trebalo ženi da oplemeni život, da ga učini još ispunjenijim i interesantnijim. A ako majci nedostaje vremena za sebe, za muža, za odmor, sport i hobi — onda to znači da moramo učiniti sve da se skrati vreme koje ona provede negujući dete.

Jednokratne pelene omogućavaju roditeljima da ne moraju da se bude i ustaju iz kreveta noću. Takođe, upotrebom jednokratnih pelena manje vremena se troši na pranje i sušenje veša i sve ukupno se olakšava nega deteta.

Citiraću Vas: Psihičko blagostanje majke koja vodi brigu o detetu jeste najveći zadatak za oca. Tata je taj čija je obaveza da rešava probleme s rodbinom i komšijama. Kako to objasniti muškarcima u patrijarhalnim društvima kakvo je balkansko?

— Model muškog ponašanja se formira onda kada on posmatra svog oca ili svog deku… Dečaka koji nikada nije video muškarca koji se bavi svojim detetom, problemima svog deteta i načinima rešavanja problema, praktično je nemoguće naterati da postane civilizovani otac koji na sebe preuzima punu odgovornost za rešavanje pitanja u vezi sa detetom. I ovde nikakvi saveti ne mogu pomoći.

Promene se mogu dogoditi samo onda kada ovo pitanje postane problem koji će se rešavati na državnom nivou. Okretanje očeva deci, dečjim problemima i traženju puta za rešavanje ovih problema biće moguće samo onda kada se ovakav pristup bude propagirao preko medija, kada o ovoj temi budu otvoreno govorili državni čelnici, ili kada se budu snimali filmovi, ili se ova tema bude izučavala u školama.

Čitavo čovečanstvo, posebno njegov najcivilizovaniji deo, sada se susreće sa vrlo ozbiljnim problemom — deca sve češće slušaju televizor nego mamu i tatu i češće komuniciraju sa gedžetima nego sa živim ljudima.

U potrošačkom društvu decu zasipaju poklonima, stalno novim igračkama. Kod mnogih se još uvek javlja instinkt da dete ne bi trebalo preterano razmaziti, a opet, kako izbeći da se dete ne oseća uskraćeno ili materijalno zapostavljeno?

— Još jednom ću istaći da su više od bilo čega drugog na svetu detetu potrebni mama i tata koji su srećni što mogu da provode vreme sa svojim detetom i koji ni ne pokušavaju da svoju ljubav, vreme i pažnju zamene sve novijim igračkama.

Stalno osvrtanje za tim „šta će ljudi reći“ jedan je od najstarijih problema našeg društva. I sve to počinje još od malih nogu, kada se mišljenje komšijskog deteta ceni više od mišljenja sopstvenih roditelja. Sa druge strane, možda do ovoga dolazi i zato što neki roditelji uopšte i nemaju svoj stav ili i ako ga imaju, ne govore o tome sa svojom decom.

Po mom mišljenju, protiv diktata mišljenja okoline trebalo bi se boriti kroz zdrav autoritet roditelja. Ako nema jasnog stava roditelja i autoriteta mame i tate, onda nema ni rešenja problema o kojem govorimo.

Ako su sa detetom i uz dete uvek roditelji koji vole svoje dete i koji uživaju u vremenu koje provode sa njim, onda dete nikada neće imati taj osećaj da je lišeno bilo čega. Na primer, dečija logika bi trebalo da zvuči: „imaš novu lutku, a ja imam mamu koju volim i koja je bolja od bilo koje lutke, jer mi je sa njom uvek lepo i zabavno“

Drugim rečima, najbolja igračka je ona koja podrazumeva i prisustvo roditelja, kako bi se oni igrali zajedno sa decom.

Jovana Vukotić