Да ли ће разредно старешинство посвађати школске колективе?

октобар 08 19:17 2018

Иако би разредно или одељенско старешинство по правилу требало да добијају најспособнији и најбољи наставници, школска пракса показује да директори школа старешинство неретко додељују својим миљеницима.
Због недефинисаних критеријума по којима се одређује, старешинство је и до сада било узрок подела у школама. Али ако се обистини предлог државе да ће све разредне старешине имати стартну позицију у 9-1 платној групи, а остали наставници са седмим степеном стручности у 8-3, питање старешинства би могло да се претвори у извор озбиљних спорења.

ФОТО Новости

Подаци Министарства просвете показују да би око 30.000 запослених у просвети би по основу старешинства могло да уђе у 9-1 платну групу, а синдикати процењују да старешинство у просеку има половина наставника у Србији.

– Коме доделити старешинство је дискреционо право директора школе и врло деликатно питање. То, пре свега, диктира број одељења. Ја лично када одлучујем ценим стручност, компетентност и педагошки рад. Нико се досад није наљутио због мојих одлука. Трудимо се да одаберемо најбоље и гледамо да тај наставник ради пуно радно време и да је у истој смени са „својим“ одељењем – каже Младен Стевановић, директор ОШ „Краљ Петар И“ у Београду.

Он сматра да би за разредне старешине требало бирати појединце из колектива са великим радним искуством, који су ауторитети ученицима и добро сарађују са родитељима.

– Немам утисак да је питање разредног старешинства узрок свађа или подела у колективима. Директори школа су одговорни људи и не верујем да се на тај начин свете колегама са којима нису у добрим односима, јер се, на крају крајева, све прелама преко деце. Старешинство је изузетно одговоран посао. То је више казна него част и привилегија. Посла има много, а мало је вредновано. Ја сам као наставник имао то искуство и могу да кажем да ми је било неупоредиво лакше кад нисам имао одељење. У опису посла разредног старешине је педагошки рад са ученицима, сарадња са родитељима, бројним институцијама, затим бројни административни послови, од попуњавања дневника, матичне књиге, писања сведочанстава…– истиче Стевановић.

Каже да наставници који у петом разреду постану старешине то буду до осмог, и да је само једном за пет година имао случај да је одузео старешинство и дао другом колеги.

И док директори тврде да је њихово дискреционо право да одреде којим наставницима ће дати старешинство, Милан Јанковић, из Уније синдиката просветних радника, каже да би о директоровом предлогу требало да гласа наставничко веће, као највиши стручни орган у школи.

– Теорија каже тако, а друга ствар је што се то у неким школама не поштује. Али ако би наставничко веће хтело, могло би да се супротстави одлуци директора са којом се не слаже. Не значи да тако неће бити, ако старешинство буде услов да би неко био у 9-1 платној групи – истиче Јанковић.

Накнада за разредно старешинство тренутно износи четири одсто на основну плату, што је у просеку око 2.000 динара. За обим посла, цифра више него скромна, али многим наставницима значајна због лошег материјалног положаја у којем се налазе.

Душан Кокот, из Независног синдиката просветних радника Војводине, указује да се, што се тиче,новца, ништа неће променити.

– Запослени са седмим степеном без старешинства, са коефицијентом 3,84 сврстан је у 8-3 платну у групу, што доноси пројектовану основну зараду од 54.884 динара. Разредни старешина у 9-1 групи имаће 57.028 динара, али то само значи да им је додатак на старешинство „упакован“ у коефицијент. Њихова основна зарада ће бити око 2.140 динара већа односно исто као и досад са урачунатих четири одсто – наводи Кокот.

Он сматра да би разредно старешинство требало да буде дефинисано као додатак на плату, а не да улази у коефицијенте.

– Сви смо ми наставници, а разредни старешина није занимање и зато треба да буде третирано као додатно ангажовање, на исти начин као и радни стаж – наводи Кокот.

Иако се репрезентативни синдикати боре за стартну позицију у 9-1 платној групи, која ће им, како тврде, омогућити брже напредовање кроз платне разреде него ако остану у 8-3, Кокот указује да преговорима о стартним групама и разредима треба да претходи правилник о напредовању.

И поред различитих гледишта, синдикати су сагласни да је отворених питања много. О томе каква је позиција учитеља, одговарају да су „сви учитељи и разредне старешине“, што практично значи да је и њима обезбеђено место у 9-1 платној групи. Међутим, нејасно је шта се дешава са учитељима са шестим степеном стручне спреме – да ли им због тога следује место чак и испод 8-3, ако је та платна група „резервисана“ за наставнике са седмим степеном без старешинства.

Друга дилема је да ли разредни старешина може да буде психолог и педагог, као и наставник који не држи наставу одређеном одељењу. У неким школама није дозвољено да, рецимо, наставник физике „добије“ петаке или наставник хемије ученике петог или шестог разреда, већ им се старешинство додељује за разред којем предају матични предмет. У неким школама нема оваквих ограничења.

Милан Јевтић каже да је Министарство просвете својевремено упутило образложење да је могуће да наставник буде разредни старешина одељењу којем не предаје, јер он самим тим што држи ЧОС (час одељенског старешине) постаје члан одељенског већа. Ово питање је чест разлог спорења у средњим стручним школама, у којима многи наставници због природе предмета који предају не могу да изведу генерацију, пошто неке предмете ђаци слушају годину или две.

– Одељенско старешинство је промењива категорија. Упркос поменутом мишљењу Министарства, у пракси се ретко дешава да професор предаје ученицима годину или две, а дозволи му се да изведе генерацију. Нама је разредно старешинство као услов за 9-1 платну групу спорно и због других ствари. Шта се, рецимо, дешава ако се наставник који је и разредни старешина покаже као добар и напредује у 9-2 платну групу, а потом изгуби старешинство? Да ли се враћа у 8-3 групу? Ако је неко из 8-3 успео да пређе у 8-4, а потом добије старешинство, да ли он прелази у 9-1 или 9-2 – износи неке од недоумица Јанковић.

Министар просвете Младен Шарчевић недавно је рекао да би, уместо директора школа, одлуку о томе коме ће бити додељено разредно старешинство, требало да доноси тим за квалитет. Формирање тог тима је, подсетимо, законска обавеза школе, али закон није прецизирао начин рад, број чланова и надлежности тог тима. Очекивање је да ће тимом председавати директор школе, па је под знаком питања могу ли се чланови из реда наставника изборити за своје виђење коме би требало поверити одговорну улогу разредног старешине, а да се притом и сами не замере колегама.

Весна Стаменић

  Categories:
напишите коментар

17 коментара

  1. октобар 08, 20:28 #1 Alex

    Odeljenjsko starešinstvo, a ne razredno. Mi se u kolektivu bijemo ko neće da ima odeljenjsko starešinstvo. Mislim da je za taj užas i 20000 malo.

    Одговорите на овај коментар
    • октобар 11, 15:15 Tina

      U školi gde radim (srednja) razredna je ”zamena-zameni”,ni dan radng staža,bez licence ali ”uvlekač”tj. prijateljica opštinskoj odbornici.Naj je primer razredni koji nije ni završio osnovne studije-matematičar,menja koleginicu koja je na porodiljskom.Kriterijum je neophodan.Š starešine opet dobijaju odeljenja jer rade 100% u školi. TAČNO je direktori imaju SVOJE ljude za odeljenjske starešine.

      Одговорите на овај коментар
  2. октобар 11, 12:57 #2 Mara

    Radim u 4 škole, 2 osnovne i dve srednje. Ko će meni dati starešinstvo???

    Одговорите на овај коментар
  3. октобар 11, 14:11 #3 Božović Vladan

    Znači početnik koji ima starešinstvo će imati veću platu od profesora sa 35 godina radnog staža…..ne, ne neće biti svađe….čini vam se.

    Одговорите на овај коментар
    • октобар 12, 22:42 Zabrinuti roditelj

      Ucenici polupismeni ma kakve godine radnog staza idite malo na zapad i pokusajte da radite u struci pa cete shvatiti gde Vam je mesto sa Vasim godinama radnog staza

      Одговорите на овај коментар
      • октобар 13, 22:25 Miroslav

        Poštovani/a Zabrinuti roditelj, idite malo vi na zapad, pa vidite kako se učenici tamo ponašaju, a kako njihovi roditelji koji nisu zabrinuti. Treba da shvatite i da naša deca iz škole ponesu mnogo više teorijskog znanja nego njihovi vršnjaci na zapadu, samo što naša deca ne znaju šta će sa tim znanjem. Trenutno je situacija takva da nikome ne treba neko ko zna. Deca to osećaju i bore se protiv obrazovanja, vaćnija im je ocena jer im obezbeđuje prohodnost (mada ni sam ne znam šta će im takva prohodnost). Sistem treba da se menja, ali takvi, zabrinuti roditelji, ne pomažu. Bolje bi bilo da se udruže sa nastavnicima svoje dece i od dece zahtevaju da poštuju znanje na ne ocenu, a od društva (države) traže da ceni i poštuje i rad i znanje i prestane da na obrazovni sistem gleda kao na potrošača jer obrazovanje to nije nikada bilo.

        Одговорите на овај коментар
        • октобар 14, 20:48 Zabrinuti roditelj

          Roditelji su krivi sto su kako rekoste polupismeni a gle cuda prosli su sistem obrazovanja i stekli neke diplome a predavaci sve samoproglaseni vrhunski kadrovi sa dugogodisnjim radnim iskustvom.Kakvi profesori takvi i djaci kao i njihovi roditelji.Ne mozete pobeci od istini da se samo mali broj ljudi moze nazvati nastavnicima i profesorima a da je velika vecina nasla uhlebljenje za mali rad dobija veliki novac a generacije upropastavaju.Onda se nadje neko pametan kao Vi da kaze da su roditelji polupismeni .

          Одговорите на овај коментар
          • октобар 15, 17:03 Božović Vladan

            Pa što onda Vi ne pređete u prosvetu da dobijete VELIKI novac, dakle, veću glupost nisam čuo u životu.

      • октобар 14, 11:17 Božović Vladan

        Učenici su polupismeni jer ih roditelji kao vi, uče da ne cene iskustvo i godine staža svojih profesora, i ne pozivajte se na zapad, tamo se to itekako ceni.

        Одговорите на овај коментар
        • октобар 15, 22:52 Zabrinuti roditelj

          Sto se tice struke verovatno bi se snasao jer su kriterijumi niski ali se ne bavim politikom pa su mi sanse jako male jer se tako uglavnom stize do posla u obrazovanju zato su nam u prosveti sve “vrhunski”kadrovi.Ruku na srce ne moze se reci da je to od juce pa su tako mnogi docekali i 35 radnog staza a da struku nikada nisu znali a kamoli naucili.

          Одговорите на овај коментар
          • октобар 16, 21:38 IQ

            Cinjenica je da je kadar u prosveti izuzetno los, ali je cinjenica da postoje i izuzetno strucni i principijelni nastavnici. Na sve to se nadovezuje cinjenica da je sistem douniverzitetskog obrazovanja u totalnom kolapsu. Tehnolosko i tehnicki svetlosnim godinama daleko od savremenog koncepta izvodjenja nastave. E pa onda nekako u prosvetni nadjose prirodan habitat ti drugo- i trecerazredni. A oni koji to nisu moraju debelo da razmisle sta radeci svoj posao, sebi, a ne drugima rade. Uz sve to ruku pod ruku ide cinjenica da roditelji vrse neverovatan pritisak ne bi li dobili potvrdu da su im deca izuzetna, talentovana, sampioni. Manjina su oni koji realno sagledavaju zelje i mogucnosti svoje dece. Tako da se sve uklapa. Lazni obrazovni sistem, lazni strucnjaci, nerealni roditelji, prestonicki imaginarijum.

  4. октобар 11, 23:05 #4 Dane

    A učitelji sa šestim stepenom i 30 godina staža,gde li su oni ?
    Ne prepoznaje ih niko.Baš sramota.

    Одговорите на овај коментар
  5. октобар 12, 22:27 #5 MILENICA

    Postovani profesore godine radnog staza ne znace automatski i kvalitetan rad.Bitno je znanje i strucnost i to je jedini validan kriterijum za visoke plate.Ministre sve cestitke u nameri da konacno odvojite zito od”kukolja”.

    Одговорите на овај коментар
    • октобар 13, 14:07 E

      Stručnost-daleko od toga,znanje-članstvo u partiji.Čast izuzecima (nema ih puno),kadar koji se ”ubacuje”u prosvetu je jako loš,dno dna.Niko ne ”čisti”jer sebe ugrožava.Oni koji treba da selektuju su još gori ……i tu smo gde smo.

      Одговорите на овај коментар
      • октобар 13, 21:38 Miroslav

        Poštovani E, da li ste ikada ušli u neki kolektiv u osnovnom ili srednjem obrazovanju? Očigledno niste. 90% nastavnika nije i ne želi da bude ni u jednoj stranci jer im je dosta politikanstva. Što se stručnosti tiče, meni je jako drago kada se javljaju neobrazovani i poluobrazovani roditelji koji kritikuju stručnost nastavnika omražene matematike, fizike, hemije, biologije,… jer zapravo su oni ti koji su ojađeni nestručnošću svojih nastavnika, pa nisu stekli pravo obrazovanje. Kakvo je stanje u prosveti – jadno. Nije to zbog trenutne situacije. Ima tu mnogo razloga. Status nastavnika je odavno pao ispod najnižeg. Kada pogledam “vozni park” mojih učenika i vidim kako moje kolege idu peške ili se guraju u gradskom prevozu, ja zaista ne znam kojim argumentom da svoje učenike ubedim da treba da uče, da znanje koje steknu može da im donese prosperitet. Lako je “filozofirati” iz prikrajka, ali predlažem da mi neko objasni kako da u školu uže neki visoko obrazovani stručnjak za informatiku i da decu nečemu nauči, ako mu kažu da će imati zaradu od 400€, raditi na opremi koju čak i firme na “umoru” izbacuju, softver na njima je ili piratski ili zastareo. A na drugoj strani su firme koje tom istom stručnjaku nude početnu platu od 1000€ i mogućnost da zaradi i dva-tri puta više. Naravno, visoko svesni stručnjak će sigurno reći, ma škola je budućnost, treba obrazovati decu, pare nisu važne, idem ja u školu. Šta je sa ostalim predmetima, nisu svi informatika? Neko ko je završio engleski jezik (može i bilo koji drugi) ko ima šanse da svoju egzistenciju obezbedi u domaćem izvoznom ili nekom stranom preduzeću, sa oduševljenjem će se odreći visoke zarade i izrabljivačkog odnosa u takvim firmama i radiće na određeno vreme u školi jer jedva čeka da mu dođe roditelj i kaže mu da je njegovo dete ekspert za engleski jezik i da ga on ne razume jer je nestručan amater koji dolazi na posao samo da bi primio tu platu umesto da radi i da ih sve treba u polje, pa da vide kako je kada se stvarno radi…Moj predlog je da se svi roditelji vrate u školske klupe, ne moraju da uče, samo da sede sa svojom decom i da iz prve ruke vide tu “nestručnost” nastavnika i oreol koji lebdi iznad glava njihovih “anđela” ili da povremeno, kada su već za sve stručniji od nastavnika, dozvole sebi luksuz da održe po koji čas sa 32-34 učenika i da ispune sve pedagoške zahteve koje nastavnici ne umeju.

        Одговорите на овај коментар
    • октобар 13, 22:13 Miroslav

      Poštovana Milenice, drago mi je da prepoznajete žito i “kukolje”. I slažem se da godine radnog staža ne znače i kvalitetan rad. Samo ne razumem kako na osnovu jedne izjave bilo koga možete da zaključite da li je zrelo žito ili kukolj. Ne razumem kako neki ljudi sebi daju za pravo da budu sudije, tužioci i porota. Da bismo kvalitetno procenili rad jednog nastavnika nije dovoljno pogledati ocene učenika na kraju školske godine. Bitno je kakva je generacija, iz koje sredine dolaze učenici, kakva su im interesovanja, šta se sa njima dešava u narednim godinama, kakvi su ljudi postali nakon škole, … i tako ređamo kriterijume danima, a Ministar, čak i ako je ćarobnjak, ne može preko noći doneti presudu o kvalitetu nastavnika. Zamislite kada bismo o kvalitetu lekara govorili na osnovu nekoliko pacijenata čiju anamnezu ne znamo, ako o bilo kom radniku donesemo presudu na osnovu nekoliko dana rada ne uvažavajući sredstva sa kojima radi. Taj stav, po kome su nastavnici loši dok ne dokažu da su dobri ne vodi boljem obrazovanju. Da bi se podigao kvalitet obrazovanja mora se mnogo toga vratiti na svoje mesto. Prvo roditelji, a zatim i njihova deca moraju da shvate da nastavnici nisu tu da bi ispunjavali njihove želje nego da ih nauče kako se uči. Potrebno je da svi shvate da i nastavnici imaju svoju decu, svoje probleme i da su pre svega ljudi sa svim vrlinama i manama, ali da svoja osećanja moraju da potisnu kad izađu pred svoje učenike i da se ponašaju kao da im u životu samo cvetaju ruže. Neki to mogu, neki ne, ali tako je svuda. Nivo kulture mora da se podigne, ali to se ne radi tako što se popljuju nastavnici, a deci se dozvoli da svoje nastavnike posmatraju kao bednike i kao idole im ostave folk zvezde i “top modele”. Kultura pre svega. Sistem vrednosti je iščašen, a vaš i slični komentari sigurno ne doprinose vraćanju istog. Shvatite, nastavnici nisu loši đaci, a ministar učitelj sa štapom koji treba da ih kažnjava. Obrazovni sistem je nešto što treba da od vašeg deteta napravi čoveka. Neki se trude da to učine i ne treba pljuvati po njima bez valjanog dokaza.

      Одговорите на овај коментар
    • октобар 14, 11:00 Božović Vladan

      Poštovana Milenice, u pravu ste, nisam se dobro izrazio, pokušaću ponovo.
      NESTRUČAN i LOŠ početnik, sa razrednim starešinstvom, imaće VEĆU platu, od STRUČNOG i VRHUNSKOG profesora sa 35 godina radnog staža, pa vi sami prosudite da li će ovaj drugi da oseća nepravdu, i da li će biti zle krvi u kolektivu, što je i bila tema ovog teksta. Osim toga to je Šarčevićeva zamisao, nije moja.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.