Da li je Reforma zaista reformisala školu

jul 13 13:22 2014


Prvi redovi ovog razmišljanja nastali su pre više godina, kada su sadašnji srednjoškolci tadašnji učenici prvog razreda ušli u svoje učionice, a njihovi roditelji pomalo sa zebnjom komentarisali šta to donose novi programi. Kako će se izmeriti znanje njihove dece kada nema ocenjivanja u prvom razredu i koliko će deca biti rasterećena novim programima.
Naravno, sa nemalom zebnjom su i nastavnici pristupili realizaciji novog programa.Kako ga realizovati? U početku nije bilo određeno ni vreme za realizaciju pojedinih tema, a skromni materijalni uslovi u kojima se većina škola nalazi nisu pružale mogućnosti da kreativnost nastavnika dođe do izražaja i da se ostvare preveliki zahtevi koji se nameću? Kako spojiti i obrazovnu i vaspitnu funkciju u vremenskom periodu u kome se jedva može realizovati i nastavni sadržaj? Na koji način uspostaviti odnos sa roditeljima i udovoljiti, ponekad njihovim neostvarenim snovima i nerealnim željama? I najvažnije kako naučiti dete da razmišlja i zakaučuje, a ne da ponavlja. Naravno, ovo su samo neka od brojnih pitanja koja se i danas nameću, a danas posle više godina možemo izvući neke zaključke.
Dobro je što je reforma počela, ali kao i mnoge stvari kod nas od početne dobre ideje, u praksi se one deformišu i ne daju dobre rezultate.
Dobro je što reforma traje, jer ona mora biti proces, a ne zakon koji će se primenjivati „od danas pa do daljnjeg“.

obrazovanje1

Obrazovanje(čitaj programi) je možda najinertnije što se tiče inovacija, a nastavnici u oskudnim materijalnim prilikama teško mogu pratiti novine u svim sferama, koje su gotovo svakodnevne;


1. Danas se posredstvom interneta dolazi brže do mnogih informacija,svakako da su te informacije potpunije od onoga što nastavnik može da pruži;


2. Ocenjivanje učenika u prvom razredu gotovo da u praksi nije ukinuto,samo što se pretvorilo u raznorazno voće, jabuke, kruške, a kasnije u smajliće umesto brojčanog ocenjivanja, a opisno na kraju polugođa i kraju školske godine je šablonizirano po principu „… pokazuje intersovanje,organizator je, i relaizator ,društven i usamljen,aktivan i pasivan“ i slično, gde opet nemamo svetran i individualan pristup dečjem razvoju i potencijalima deteta. 


3. Ponudom mnogih obaveznih izbornih predmeta , zatim neobaveznih izbornih predmeta,kao i brojni časovi slobodnih aktivnosti,ali zadržavanjem istog broja obaveznih časova redovne nastave, još više su udaljili decu od igre i od roditelja zanemarujući na taj način činjenicu da je porodica i osnov i stub vaspitanja.


4. Uvođenjem raznoraznih seminara po principu „ Mi njima novac, oni nama bodove, a o primeni ko te pita“!? glumimo edukacije i tošimo novac društva i svoj od ionako bednih plata.


5. Učenici u peti razred dolaze nenaučeni da slušaju druge, pa čak i nastavnike.


6. Vidljiva je želja da se po svaku cenu dođe do uspeha i, mnogo puta ne birajući sredstva, a na žalost često su i roditelji saučesnici i inspiratori ovakvih nečasnih radnji.


7. Marginalizovan položaj prosvetnih radika doveo je do toga da kriterijumi sve više padaju, što pokazuje i sve veći broj Vukovaca, a sve slabiji rezultat na završnim ispitima.
Ovo je samo jedan deo slabosti uočenih, u ovom, za proces obrazovanja, ne tako kratkom vremenskom periodu.


Nameće se pitanje kako dalje, kako do bolje i efikasnije osnovne škole.
Mišljenja sam da se reforma školstva može uporediti sa gradnjom i renoviranjem kuće, jer i škola nam je kuća i to od velikog nacionalnog značaja. Dakle, kuća se gradi od temelja, a renovira od krova, pa smatram da je neophodno prvo na fakultetima koji obrazuju kadrove za nastavu, izvršiti promene. Odnosno osposobiti nastavnike za tematski i analitički pristup nastavi i prvo naučiti učitelje i nastavnike razmišljanju, a ne ponavljanju.Nastavnici sami žele da budu bolji, ali kako kad su tako naučeni,da prenose, a ne da inspirišu na istraživanje.
Dakle fakultete koji obrazuju nastavni kadar mogu upisati samo najbolji,koji će proći razne PISA testove i koji neće imati problema sa zadacima iz probgrama MENSE.Samo ćemo na taj način dobiti kreativne učitelje koji će prvo sami razmišljati, a zatim to uočavati i kod dece i koji će praviti razliku između „naučiti“ i „razmišljati“. Deca su naravno pametnija od nas, i ako ne iskusnija, i brzo dolaze do zaključka da nije pametno „prkositi“ nastavniku, već je produktivnije ponoviti ono što je nastavnik pročitao iz nekih, takođe tuđih udžbenika i dobiti peticu. Neće se valjda suprostaljati nastavniku kada je poznato da „nastavnik zna za pet, a učenik za četiri i manje“.


Pa kako dalje?
Ovo je samo jedno razmišljanje prosvetnog radnika, svesnog da je puno manjkavosti, ali možda će poslužiti kao ideja da se o predlogu razmišlja, dograđuje i iznose novi predlozi.
Dakle, prvo razgraničiti fakultete koji će školovati za nastavni kadar i na one koji će se baviti naukom.


Na primeru društvenih nauka to bi moglo izgledati npr.ovako.
Istorijski i geografski i socijalni uslovi društva za nastanak određenog književnog dela, muzička, ako delo može biti izraženo i nekim žanrom (peme, opere, ili jednostavno muzički doživljaj dela ili likovni izraz ili likovne tehnike kojim bi se delo moglo izraziti.
Slično se može uraditi i sa drugom grupom predmeta po zajedničkim nazivom prirodni predmeti,
Trća grupa predmeta bili bi strani jezici,a naravno gramatika maternjeg jezika bi se izučavala komparativno u okviru izučavanja stranih jezika.Pozitivna iskustva iz realizacije programa građanskog vaspitanja, pre svega metode i istraživački rad treba primeniti u sve nastavne oblasti, a sam predmet građansko vaspitanje i veronauka ukinuti,a sadržaje inkomonirati u časove humanističkih nauka i OZ.
Četvru grupu predmeta činili bi predmeti vezani za sport.
Šta bismo dobili ovakvom, zaista „Novom školom“?
Pre svega učenici bi se osposoboli da povezju iskustvena znanja iz više oblasti i da traže uzročno posledične veze među različitim predmetima.
Drugo, bili bi zaista suštinski rasterećeni, jer bi mnogo manje vremena provodili u školi, na redovnoj nastavi, pa bi škola ostvarila i drugu svoju ulogu da bude kreativna i da se u „produženom boravku“ deca bave onim što ih interesuje, a što nije nametnuto. Jedino tako će doći do pravog značenja stihovi…od kolevke pa do groba…
Bili bi više u prilici da sami istražuju i budu više kreativni nego što su to bili u klasičnim školama.
Nastavnici bi radeći na ovakav način mogli da i sami istražuju i osmišnjavaju,odvajaju bitno od nebitnog i što je najvažnije osposobljavali bi učenike za život tako što bi ih osamostaljivali u svom radu i postizali funkcionalno znanje, koje na žalost, naši učenici u dobroj meri nemaju.
Nije zanemarljivo i to što bi nastavnici ovakvim načinom rada i ovakvom organizacijom mogli da predaju više predmeta u jednoj školi i na taj način ostvare normu, pogotovu u malim školama, da ne bi, kao sada radili u više škola,često jureći iz škole u školu ,zadovoljavajući formu pisanja planova i priprema na uštrb kvaliteta same nastave.O dodatnom i dopunskom radu , kao i o slobodnim aktivnostima i sekcijama da i ne govorimo.
Naravno, da ovakavo razmišljanje „košta“, ali složićemo se da više koštaju izgubljene godine i dosadašnji promašaji i eksperimenti.
Naravno ovo je samo jedno viđenje , jednog nastavnika koji gotovo trideset godina radi u školi i gotovo toliko godina nalazi se u reformi, a svakako da i sam isto toliko traga za novom, reformisanom i boljom školom.
Iskreno verujem da će ovaj prilog ”Novoj školi ”podstaći i druge da iznesu svoja mišljenja i ideje o boljoj i kvalitetnijoj školi.


Miroslav Stojmenović,prof. 
Zaječar

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.