Да ли личност детета одређује професију?

фебруар 09 20:50 2014

 

Ваше дете ће, баш као и ви, бити најуспешније у оном послу који ће обављати са радошћу.art_class_4

У психологији је познат експеримент у коме одрасла особа ставља пред дете слаткиш, и каже му: “Можеш одмах да поједеш овај један или да сачекаш 10 минута да се вратим са три слаткиша”, и затим одлази из просторије. Она деца која су могла да сачекају 10 минута заиста би била награђена додатним слаткишима, али оно што је заиста интересантно јесте да су 20 година касније ова деца била успешнија у својим професионалним опредељењима него она деца која су слаткиш појела одмах. Застаните за тренутак, размислите да ли би ваше дете појело слаткиш одмах или касније?

Интересовање за будућа занимања се код деце јавља око четврте године. На основу информација из свог најближег окружења (занимање родитеља), игара различитих улога са вршњацима или из медија (садржаји са ТВ-а или из компјутерских игара…) дете стиче неку магловиту представу о томе шта би желело да буде када порасте. У овом раном узрасту, уобичајено је да девојчице желе да буду учитељице, певачице, балерине или оно што су њихове маме, док дечаци желе да буду доктори, мајстори, полицајци или оно што раде њихове тате.

За прве дечије изборе и бројна интересовања увелико су одговорни медији и садржаји које дете “упија” из своје околине, посматрајући своје родитеље и вредности којима родитељи поклањају највећу пажњу. Са друге стране, узори које дете упознаје преко различитих медија (ТВ, рачунар, филм) су променљи­ви и резултат времена у коме живимо. Тако, деведесетих година прошлог века деца са нашег подручја су проналазила узоре међу естрадним звездама док сада тај примат све више заузимају успешни спортисти. Такође, под утицајем медија, одговарајући на питање шта желе да буду кад порасту, деца данас помињу и занимања као што су: форензичар, судија, детектив.

Међутим, захваљујући томе што су прва маштања о будућем занимању резултат тренутних интересовања, медијског утицаја и недовољне информисаности, она не указују на битне смернице избора будуће професије. Наиме, свако дете, а посебно оно које је радознало и “отворено” за нова искуства ће много пута променити своја интересовања током процеса одрастања. Уосталом, и развој науке је толико убрзан да рецимо да ако посматрате групу деце од 5-6 година, у тренутку када буду почињали своју радну каријеру, радиће послове који у тренутку док их посматрате уопште не постоје.

Да ли личност детета одређује професију?

На конференцији Британског психолошког друштва представљени су резултати истраживања започетог још педесетих година прошлог века у Америци. Ово истраживање обухватало је више генерација деце узраста 6-12 година. Почетак истраживања означавао је тестирање личности све деце учесника. Деценијама касније, исти ти учесници, сада одрасле особе у позним четрдесетим годинама, изјашњавали су се о својим прошлим и тренутним запослењима. Њихови одговори су били очекивани у односу на тест личности који су радили у детињству. Тако, девојчице које су биле процењене као мање маштовите и мање радознале, у средњем добу су углавном имале канцеларијске послове или друге послове са дефинисаним правилима, где се не очекује ни креативност ни велика иницијатива.

Дечаци који су били процењени као мање радознали, као одрасле особе радили су углавном физичке послове. За разлику од њих, дечаци и девојчице које су на тестовима личности процењени као маштовити и радознали, као одрасле особе су се бавили уметношћу или научноистраживачким радом.

Општи закључак овог истраживања јесте да личност детета може да укаже на ПРАВАЦ кретања његове будуће каријере.

Прузето: http://www.lovesensa.rs/

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.