Да ли сте и ви од оних наставника који деци узимају мобилни телефон када почне час или (не дај Боже) испит?

Недавно су наставници врло поносно делили на друштвеним мрежама информацију како у неким земљама постоје станице или корпе за одлагање мобилних телефона.

Креативно, нема шта.
Него, драге колеге, да ли сте чули да постоје сатови који имају све функције као и мобилни телефон. Можете да разговарате, шаљете смс, снимате и сл, а да је мобилни телефон прилично удаљен од вас. Цена овог сата је око 300 евра тренутно, дакле можемо очекивати да ће док наша деца порасту цена бити 50 евра тј. да ће га поседовати свако друго дете.
Новине кажу да постоје и наочаре са приступом интернету. А ускоро ће постојати и сочива.
Питање је како ћемо онда? Да ли ћемо онда ђаке скидати голе и проверавати им сочива у очима? Или смо спремни за неко друго решење?
Не поставља се питање да ли је то што се дешава добро или лоше. Да ли је боље да ђаци имају књигу, свеску и играју ластиш, а не игрице на компјутеру. Свако из наше генерације има исти одговор. Питање је потпуно другачије – како да се ми који смо играли ластиш прилагодимо томе сто неминовно долази. Свиђало се то нама и не?
Када смо пре десет година седели у кафани, онај ко би знао када и где је рођен Моцарт, када је умро и где је сахрањен би био сигурно главни у крају. Или бисмо бар коментарисали „види како је овај начитан“.
Данас је питање секунди које су нам потребне да бисмо исте информације добили. Информација више нема вредност као пре десет година. Тада је информација била све. Данас их имамо колико желимо, свуда су око нас. Право питање је шта ћемо са свим тим информацијама.
Да ли ће нам тестови и даље почињати питањем – које године обележавају епоху класицизма и које су његове главне одлике. Или смо ипак увидели да та питања треба да променимо.
Говоримо родитељима, ђацима и себи да своје ђаке припремамо за реалне ситуације у животу. Аха, ок.
Је л‘ ви овај текст читате у некој књизи тренутно? Мислим да не, мислим да сте испред свог рачунара, телефона, таблета…
Драге колеге, мислим да ћемо ипак ми морати да се прилагодимо времену, а не да тражимо да се време прилагоди нама.
Ја имам неке идеје како ћемо, али можда ви знате боље?
Извор: hartweger.rs