Da li su prosvetni radnici amorfna masa?

septembar 04 19:47 2017

Kolumna: Sunđeri i Krede
Boris Jašović

„U prosveti ima nekih 80.000 ljudi koji su u ovom trenutku jedna amorfna masa”, izjavila je nedavno premijerka Brnabić, a mediji lakonski prešli preko ove (više nego kontradiktorne), opaske.

Šta je premijerka Brnabić (mada nije pesnik), htela da kaže dovođenjem u vezu prosvetnih radnika i amorfne mase? I šta je uopšte amorfna masa? A šta prosvetni radnik?

Pokušaćemo da u narednih par hiljada karaktera, odgovorimo na ova (i mnoga druga) pitanja.

Prosveta bez oblika iliti nakaznost

Nekada davno, kada smo bili adolescenti, amorfnom masom nazivali smo mozgove likova koje smo smatrali glupavim. Verovali smo da se u njihovim glavama umesto sive mase, nalazi kašasta smesa. Razume se – bez politički korektnog oblika. (Amorphos – bez oblika. Vujaklija veli: bezobličan, nekristalisan, nakazan).

Tvrdi li premijerka Brnabić da je prosvetna zajednica jedna tupava smesa koja nema oblik? Da je bezoblična? Štaviše – bezlična? Da nema iskristalisan stav? Da joj fali kičma? Da tumara školskim hodnicima lišena uzajamne solidarnosti vlastitih delova? Da nema čvrstinu? Karakter? Da je nakazna? (Ovo potonje je naročito indikativno u svetlu vladinih neoliberalnih reformi prema kojima se nakaznim (neracionalnim) smatra sve ono što nije obuhvaćeno milošću božanstva po imenu Profit).

Ali, zar bi premijerka Brnabić tako nešto mogla pomisliti, a kamoli izgovoriti, za 80.000 prosvetnih radnika koje sasvim nehajno poredi sa amorfnom masom?

Kristalno nejasna amorfna masa

Za razliku od kristala, amorfne supstance poseduju određenu uređenost čestica na kraćim rastojanjima, ali ne i u celom prostoru.
Cilja li premijerka Brnabić na segmentiranost prosvetnih radnika kada ih naziva amorfnom masom? Jer upravo brutalne neoliberalne reforme, koje vlada tako revnosno sprovodi za račun MMF-a i Svetske banke (a koje nemaju dodirnih tačaka sa prosvećenošću), i te kako utiču na pomenutu segmentiranost prosvetne klase?

Uzmimo kao primer bilo koju školu. Na prvi pogled izgleda kao da sadržaj takve vaspitno-obrazovne ustanove čini kompaktna celina prosvetnih radnika. Zagrebete li, međutim, ispod površine – shvatićete da nema govora o kompaktnoj celini. Umesto toga, nabasaćete (u najboljem slučaju) na više-manje kompaktne grupe i grupice koje unutar, naoko kompaktne prosvetne celine, vrlo nekompaktno atakuju jedna na drugu. To se (interesno) atakovanje odigrava ispod naizgled idilične površine vladinih neoliberalnih reformi, te stoga lako promiče nenaviknutom oku zavedenog posmatrača. U stvari, vladine neoliberalne reforme i idu ka tome da od prosvetne zajednice naprave segmentiranu, uzajamno suprotstavljenu i nemoćnu amorfnu masu. A to znači da je premijerka Brnabić, verovatno nesvesno, obznanila deo vladinog plana i strategije.

Gde li se dedoše privlačne sile unutar amorfne mase?

Kod amorfnih supstanci, za razliku od kristala, rastojanje između čestica nije jednako te zbog toga nisu jednake ni privlačne sile među njima.

Da li premijerka Brnabić priželjkuje hroničnu nejedinstvenost prosvetnih radnika? Jer ukoliko je prosveta, kao što premijerka Brnabić tvrdi, jedna amorfna masa, onda će i prosvetni radnici (prosvetne čestice unutar te amorfne mase), biti razjedinjeni usled nejednakog socijalnog rastojanja.

Jedni su prosvetni radnici sa punom radnom normom i nikada ne dospeju na listu tehnoloških viškova. Drugi su sa punom radnom normom ali je bez problema dopunjuju. Treći su sa nepunom normom ali je dopunjuju radom na određeno vreme. Četvrti su stalno zaposleni sa nepunom radnom normom, ali je nikada ne dopune. Peti su u sindikatu broj jedan. Šesti su u sindikatu broj dva. Sedmi su u sindikati broj tri. Osmi su u sindikatu broj četiri. Deveti su u školskom odboru. Deseti su u klanu broj jedan. Jedanaesti su u klanu broj dva. Dvanaesti su u klanu broj tri. Trinaesti su dobri sa direktorom. Četrnaesti žive kao podstanari. Petnaesti voze nova kola. Šesnaesti dodatno zarađuju. Sedamnaesti preživljavaju sa pola plate. Na osamnaeste se zakonski propisi redovno primenjuju. Devatnaesti lepo plivaju u zakonskim rupama. Dvadeseti tračare. Dvadeset prvi gledaju tuđa posla. Dvadset drugi sanjaju o solidarnosti unutar prosvetne zajednice…

Pa kako onda mogu biti jednake privlačne sile među ovako nejednakim česticama, pardon prosvetnim radnicima?

Amorfna masa omekšava pre topljenja

Prilikom zagrevanja amorfnih supstanci ne postoji nagli prelaz iz čvrstog u tečno stanje, već amorfne čestice najpre omekšaju, da bi se nakon toga topile u određenim vremenskim intervalima.

Nije isključeno da premijerka Brnabić, poredeći prosvetne radnike sa amorfnom masom, potajno iščekuje sledeće. Prosvetni radnici i sindikati prosvete krenuće da brane svoja prava i slobode. Tražiće veće plate, humanije uslove rada, povraćaj autoriteta… Možda će krenuti u jednodnevni štrajk. To će ih držati neko kraće vreme, za koje će prosvetni radnici pretiti netotalnom obustavom rada uz, razume se, zapaljivu retoriku. Ali će onda, nakon što posedaju za okrugli astal sa prosvetnim tehno-menadžerima japijevske provenijencije, omekšati svoje stavove – sve do potpune katatonije i uvek neugodnog stupora.

Vlada će u međuvremenu zagrevati prosvetne radnike na tihoj vatri nade u povećanje plata za čitavih hiljadu dinara, ali prosvetni radnici, s obzirom na to da ih je premijerka Brnabić nazvala amorfnom masom, neće odmah preći iz čvrstog u tečno stanje, već će najpre omekšati, da bi se nakon toga prepustili topljenju u određenim vremenskim intervalima – od pregovora sindikata i vlade i ministarstva prosvete i sindikata, preko pregovora vlade i ministarstva prosvete do pregovora sindikata i sindikata, odnosno pregovora vlade i predsednika države… Nakon čega će uslediti naglo hlađenje, to jest trežnjeje, odnosno dolaženje k sebi.

Samo bez kristalizacije amorfne mase – poručuje Vlada

Prilikom topljenja ili hlađenja amorfnih tela, viskoznost mora preći određenu vrednost pri čemu ne sme doći do kristalizacije.
Ovo je sada već kristalno jasno. Premijerka Brnabić, priželjkuje da prosvetni radnici zauvek izgube sposobnost kristalizacije sopstvenih ideja! Jer kristalizovati sopstvene ideje znači kristalizovati sopstvo, identitet, ličnost, personu…
Bez kristalizacije ideja, stavova, strategija, mišljenja, taktika (bez kojih nema valjane kolektivne akcije), mnoštvo neminovno postaje amorfno.

Da li Vladi, obaška resornom Ministarstvu, odgovara kristalizacija amorfne mase? Verovatno! Samo što u tom slučaju, pomenut državni subjekti, više neće moći da računaju na amorfnu masu prosvetnih radnika. Stoga Vlada, na čelu sa premijerkom Brnabić, koja prosvetnu zajednicu poredi sa amorfnom masom, teži održavanju dozvoljene viskoznosti prosvetnih radnika koja garantuje sprečavanje kristalizacije njihovih kolektivnih ideja.
Naime, svako podsticanje unutrašnjeg trenja unutar prosvetne zajednice, afirmiše otpor slobodnom kretanju prosvetiteljskih ideja unutar iste.

Ako su za premijerku Brnabić prosvetni radnici (recimo) smola, onda se ona možebiti preračunala!

Jasno je, na kraju, da za premijerku Brnabić, prosvetna zajednica predstavlja (između ostalih amorfnih masa) i smolu. I to smolu koju će Vlada, o0baška Ministarstvo prosvete, neprosvetnim reformama i dalje razmazivati po zakržljalom stablu ovdašnjeg antisistema.
Smola je amorfna izlučevina pojedinih biljaka – posebno četinara. Ipak, smola poseduje i jednu neobičnu važnu odliku – štiti stablo od parazitskih insekata. Kad se insekt zavuče pod koru drveta, biljka počinje da luči smolu koja zatvara disajne otvore insekta – i na taj ga način eliminiše.

Ukoliko prosvetna klasa postane svesna same sebe i svojih interesa koji prevazilaze prag individualnih potreba pojedinačnog prosvetnog radnika; Ukoliko prosvetna klasa preraste iz klase po sebi u klasu za sebe; Ukoliko prosvetna klasa shvati da je klasna borba jedini način ostvarivanja kolektivnih interesa – a ne prošnja milostinje od Ministarstva, Vlade i Predsednika; Ukoliko prosvetna klasa, na kraju krajeva, odluči da uzme stvari u svoje ruke; Ukoliko kristalizuje odluku da deluje sinhrono – u korist obrazovanja i vaspitanja vlastite dece, a ne u cilju realizacije monetarnih interesa MMF-a i multinacionalnih korporacija; Ukoliko, dakle, shvati šta znači opšte dobro – onda prosvetnu klasu više niko nikada neće nazivati amorfnom masom.

Ali za takav status se, ponavljam, sama prosvetna klasa mora izboriti

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.