Да ли учимо децу да не прихватају одговорност за своје поступке?

фебруар 28 21:56 2017

Да ли некада будете у дилеми до које мере ваше дете може бити одговорно за своје поступке, а када му је, заиста, потребна помоћ?

Уколико обратите пажњу приметићете, верујем, да постоје родитељи који уче децу да не прихватају одговорност за своје поступке, да су други људи или околности криви за сваку грешку коју сами направе.

Избегавање преузимања одговорности за било који лош поступак јесте одличан вид манипулације родитељима. Манипулација, у овом случају, није ништа друго него избегавање казне и задржавање пријатности у односу родитељ-дете. У одраслом добу, када наши малишани постану самостални и зрели, овакво научено избегавајуће понашање има сврху пребацивање кривице на другога. У том случају ону, претходно напоменуту, зрелост доводимо у питање.

Пре него што кажете “Нека, ја ћу” размислите о томе да ли ћете тиме дугорочно помоћи или одмоћи свом детету. Увек се руководите питањем-да ли је вештина коју ће дете научити корисна за његов самостални живот и одрастање?

Верујем да бисте ви, као и сви остали родитељи, волели да вам деца израсту у самопоуздане људе. Оно што представља основу самопоуздања јесте искуство. Размислите. Уколико нисте нешто пробали да урадите, како знате да ви то можете? Допустите детету да вежба, проба, не успе, па изнова проба. Само тако ће стећи сигурност у себе и своје поступке.

Веома је корисно дати детету дозволу да погреши, јер она деца која добијају од својих родитеља поруку да је грешка неопростива ствар, постају несигурна и избегавају одговорност и у каснијој доби. Када детету кажете или покажете да не сме да погреши оно почиње себе да процењује кроз исте те грешке. Осећа се мање вредно сваки пут када погреши. На тај начин је сасвим логично да ће, зарад очувања свог самопоуздања, кривицу пребацивати на друге људе или околности.

Неприхватањем одговорности у зрелој доби, мозда, избегавају осецај кривице, али и губе самопоуздање, осецај да је “животни пут у њиховим рукама” и одлажу одрастање и сазревање. Врло је битно да научите дете како је неуспех саставни део живота. Да му пренесете поруку да није мање вредно уколико погреши, као и то да су и грешке, као и успеси део њих самих. Из сваког искуства се може нешто научити.

Некада ће вам понестати стрпљења, времена или вере у способности вашег детета, али стрпите се и пустите га да само доврши посао до краја, верујем да ћете се изненадити. Уколико не успе “из прве” охрабрујте га да покуша опет, наградите га за уложени труд. Радите све оно што ће помоћи грађењу његовог самопоуздања, а не обављању активности без грешке.

И још нешто веома битно. Као што сам много пута до сада напоменула, деца уче по моделу од својих родитеља. То нам је свима јасно. Оно што понекад заборавимо јесте чињеница да дете не може да научи оно што нема као пример у својој породици. Размислите о овоме.

Аутор : Оливера Ковачевић

Извор: superskola.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.