“Да завршиш факултет, па да будеш госпођа професорка”

март 06 10:34 2015

О баби и њеним плановима

Ја уопште не знам зашто ми толико дижемо галаму? Нико нас није мотком терао да идемо у професоре, већ смо сами похрлили тамо да просипамо памет и знање које смо већ ионако јако скупо платили. Па већ смо тад могли да наслутимо да од тога ништа добро не може да испадне. Учи ћерко, школа ће ти се исплатити. Јесте, исплатила ми се. Само се Ћори више исплатило што је на време почео да шверцује бензин. А и Маја отишла у фризерке и ено је сад летује на Ибици, а ја у Прчњу.

gifs-animados-profesores-816081
И ја, будала, слушам бабу. Мени је лично баба крива.Само што је она то учинила елегантно, без мотке. Каже својевремено :”Да завршиш факултет, па да будеш госпођа професорка. Стално дотерана, радиш у топлом, свој газда, за жену је то идеално јер ради кратко и може да се посвети деци.” Супер је она то све испланирала, већ ме и удала и породила и запослила, само је то мало другачије изгледало.

“Госпођа професорка” је обилазила градским превозом прво четири године сва жива села и засеоке у околини, дотерана у фармерке и џемпер, омотана шаловима и с три капе зими јер “хармоника” којом се превози има поцепану средину па мало пирка ветрић кад се возиш. Добила је и сина по бабиној заповести, али, авај, после 3 месеца је већ морала назад на посао, јер неће да чувају место, а сталног посла ни за лек. Онда прво подоји бабино праунуче па трк на посао 15 км у једном правцу, па учи децу да је образовање оно што им је вредно у животу, па дуж оних 15 км назад: “Ћао, Мајо, што ти је добра боја!“ “Да, сад смо се вратили са Копа. Мало да се разонодимо за викенд”. (У фризерке сам требала да идем). Па кући опет код бабиног праунука, на мајчинску дужност. Коме треба породиљско, то је тако ПАСЕ. То госпође не раде. Онда је, коначно, почела да ради у градској школи. Јес, па то смо чекали. Сад фризура, комплет и за 10 минута цупкајућим ходом смо на послу. Ахахаха! Мало сутра.
Фонд за фризуру пресуши већ два дана након плате, штикле нису пожељне јер се по школи убије једно пар км дневно, због сјајног нам распореда, а и повремено ваља потрчати за неким одбеглим ђаком (Радоване, запамтила сам ти онај спринт до Хале спортова до краја живота). Деца могу да ме гледају кући, али ја у њих немам кад.

Измислили су, баба, којекакве паметне ствари, од кад сам се ја уврстила у госпође по твом наговору. Тако, на пример, ја морам да напишем извештај сваки пут кад Милан реши да опали Горану кокавац, јер је то насиље (рекла бих надамном, ал’ ‘ајде сад). И то што је Миња сасвим случајно рекла наставнику техничког да се носи сам исто ја испаштала (о , какав је то извештај био!). Деца, шта ћеш. А кад завршим да извештајима крећем са плановима, акционим и месечним, припремама (детаљно израженим по нивоима и способностима ученика, усклађеним са њиховим интересовањима. А оно брдо тестова за 5? Ух, то морам ујутру, јер ме сад чекају часови у приватној школи. Рекао ми је Министар да морам да се снађем и зарадим додатно, мада сам ја то већ одавно схватила. Чек, чек, децо, а шта ћемо за вечеру?

Јао што ме жига нешто у леђима. То мора да је од оног дивног малишана данас што ме је поткачио лактом три пута док је ударао другарицу иза мојих леђа. Како шта сам ја радила у том тренутку? Па лепо сам му објаснила, да не повредим његову танану душицу, да није лепо да удара другарицу у ребра и замолила га(да) да (ух што ми не ваља тастатура, дуплира) оде до педагога да поразговара ако има неки проблем који жели да подели са њим. Шта ми је рекао? “Ма немој, ти ћеш да ми кажеш?” Сад ћу ја да кажем твом разредном па нек’ и он мало пише извештаје.

И тако, баба, да скратим. Није као што си ти мислила и после Тита Тито. Да л’ се сад преврћеш тамо или опет имаш неку доскочицу, не знам, само знам да ми рата за кредит стиже за пар дана, да су кола у гаражи јер на Ћориној пумпи не дају на почек (да, баба, Ћориној) . ‘Ајд’ сад гледај и не веруј.
Љуби те твоја госпођа.

Saša Jelisavčić Đokić

  Categories:
напишите коментар

37 коментара

  1. март 06, 11:44 #1 Лоши мотиви

    Осим тога што текст никако не изгледа као да га је писао просветни радник или било ко са факултетском дипломом, очигледно се ради и о погрешним мотивима за бављење професорским послом, те није ни чудо што се заврши у разочарању.

    Одговорите на овај коментар
    • март 07, 21:44 Saša

      Dragi anonimni kritičaru, ili kritičarko, pošto se pol ne da zaključiti iz loše odabranog potpisa, Moram da Vas razočaram da u meni nema razočaranja, bar ne u posao koji radim. Razočaravaju me ljudi poput Vas, koji ne umeju ništa drugo da rade do da plasiraju svoju sopstvenu neuku prirodu.Takvi nas vode, jako nesrećno, i takvi i pljuju po našem obrazovanju, jer su svoje stekli preko noći. Diplomu imam, sasvim validnu i znanjem opravdanu i potkrepljenu. Niste shvatili tekst, a ni moje motive. Ne piše to u priručniku Vaše partije. Možda Vam koja knjiga od Orvela ili Hakslija pomogne da prodrete u suštinu. Srdačno Vas pozdravljam i preporučujem da ne trolujete više za male pare. Ja Vas više ne bih zadržavala.

      Одговорите на овај коментар
    • април 25, 19:02 Gordana

      Upravo suprotno. Baš ga je pisao pravi prosvetni radnik! Vi gospodjo (gospodine) nemate pojma o čemu se ovde radi. Ovo je realna slika rada u prosveti, a ona, na žalost i nema neke veze sa vašim idealističkim pogledom na obrazovanje i prosvetu. Ili mislite da, dok drugi rade za platu, mi radimo zbog……čega i zbog…… koga? Da se, kada nam se časovi završe gasimo do sutrašnjeg dana? Jedino u čemu se ne nalazim u gornjem tekstu je to što ne držim privatne časove. Ostalo je sve kao da sam ga ja pisala (i mnogo bolje)!

      Одговорите на овај коментар
  2. март 06, 12:28 #2 mmmmmmmm

    Onaj ko radi posao neki zato sto ga voli radice to bez obzira na sve, a ako ne …. Proci ce kao prosvetari traze preko hleba pogacu.

    Одговорите на овај коментар
  3. март 06, 13:16 #3 ВОЛИМ СВОЈЕ ЗАНИМАЊЕ!

    Кад прочитам овакве текстове, стварно се запитам по стоти пут: ко све ради у просвети? Постоје људи који би дали све да раде са децом, којима то представља срећу, а неко попут писца овог текста већ ради и кука на тај посао. Ако ти не ваља, пусти онда нека ради неко ко ће много више ценити то што има. Лично сам била изложена путовању далеко, чекању аутобуса по хладноћи и по сат времена, писала припреме и планове сатима, и ништа ми то није сметало јер сам имала посао који волим и који ме испуњава задовољством! Камо среће да сад радим, трпела бих и много горе услове и још била срећна што уопште имам посао! Ви који радите, цените то што имате!!! И, да, одећа и фризура не чине “госпођу професорку”, већ љубав према послу и став који има!

    Одговорите на овај коментар
    • март 07, 14:44 Za sve entuzijaste

      Jok,nego ce da ide na posao usmrdela i strokava,neosisana u iskrivljenim cipelama od pre desetak godina,iscepana i dronjava,placace sama sebi prevoz do radog mesta,pri tom nece imati pun fond,stalno ce se smesiti i roditeljima i pedagozima i politicki postavljenim direktorima,i deci sa posebnim potrebama,bice i potrcko i vaspitac i profesor,prenosice znanje,bavice se i administrativnim radom,a svom detetu ne moze da posveti ni vreme ni hranu ni odecu ni knjige – jer i ono treba da ide da se skoluje – da biste vi,lajavci,koje samo znate da sedite na parazitskim zadnjicama,zatrovani mrznjom i zavidnoscu,dali sebi za pravo da komentarisete ko voli a ko ne voli svoj posao.KO ZNA NA KOJI NACIN STE I KO ZNA GDE,NA NEKIM DOPISNIM FAKULTETIMA DOSLI DO DIPLOME,AKO SI UOPSTE DOSLA,KAD JE NE CENIS NI MALO.Pricas sta si radila pre za iste pare,a zaboravljas da je tad se placalo i kad radis preko sto posto i da je evro bio nikad vise od sedamdesetak dinara,a da ne pominjem da veliki broj opstina ne obezbedjuje nikakav vid prevoza do radnog mesta,o placanju da ne govorim,ako,ne daj Boze,moras kolima,pod uslovom da ti roditelji imaju kola… “Volim svoj posao”.. Ma nemoj,sta bismo mi bez tebe i tebi slicnih entuzijasta,idi javi se u nekoj skoli da te prijave kao volontera,greota da se tolika ljubav baci. .

      Одговорите на овај коментар
    • март 07, 21:56 Saša

      Nemojte da čitate više moje tekstove, molim Vas. Pročitajte nešto drugo, sad , dok imate slobodnog vremena. Možda će Vas malo oplemeniti koja knjiga. Žao mi je što je tekst izazvao toliki revolt u Vama, ali za Vašu informaciju, ja sam se pobunila i u Vaše, i u svoje ime, protiv onih koji su pogazili vrednost obrazovanja. Vas su ostavili da sedite kod kuće bez posla, a meni su dali posao, odavno, ali su mi , kao i ostalim prosvetnim radnicima, oduzeli dostojanstvo, potcenivši vrednost mog rada. A frizura i gospodja, ako niste shvatili, one su tu da daju malo notu humora, jer to gospodstveno nosimo u sebi, vaspitanjem ili stavom. Razvedrite se malo, i uprite prstom u prave krivce. Videćete kako je oslobađajuće.

      Одговорите на овај коментар
    • април 25, 19:24 Gordana

      Vi, na žalost niste dovoljno dugo radili u prosveti. Evo, meni je već 15 godina kako sam, kao rođena Beograđanka došla u jedno selo da radim ovaj divni posao. I jeste bio divan do pre neku godinu. Deca željna znanja, roditelji zainteresovani za napredak svoje dece, ja pevajući išla na posao. A onda, došla neka druga vremena. Ljudi sa kupljenim diplomama, starlete, indijske, španske, turske serije, Parovi, Trenutak istine… Deca noću igraju igrice, u školi spavaju totalno nezainteresovana za svet oko sebe. Roditeljska obaveza prestaje sa rađanjem dece. Sve ostalo se očekuje od škole: i da obrazuje i da vaspitava, odeljenski starešina, bolje od roditelja zna za kvarne zube, i za krivu kičmu i ravne tabane, i za ljubavne i sve druge probleme. Roditeljska ljubav se sve više ogleda u skupljim telefonima, patikama, a poslednjih godina je in i plaćanje privatnih časova – samo da sami ne sede sa svojom decom. Povrh svega, administracija pre 15 godina je samo 5% današnje administracije i obaveza jednog običnog prosvetnog radnika. A vi kako hoćete, možete i maštati kako bi vi….

      Одговорите на овај коментар
  4. март 06, 13:52 #4 Tičer - ne volim (više) svoje zanimanje

    Ako Vam posao koji volite, ne obezbeđuje ni malo ljudskog dostojanstva, u materijalnom i psihološkom smislu, vrlo brzo postaćete ogorčeni i prestaćete da volite taj posao. Kao neko ko je radio u raznim privatnim školama i “školama”, za duplo manju platu u odnosu na državne škole i jedva dočekao da dobije zamenu na godinu dana u državnoj školi moram da se složim sa tekstom. A kolegama koji bi bili srećni da uopšte imaju posao, od srca želim da ga što pre i dobiju i “uživaju”.

    Одговорите на овај коментар
  5. март 06, 15:17 #5 Анонимни

    Hvala Vam na lepim zeljama! Kazem, dok sam radila, uzivala sam, kamo srece da mi se to vrati. A ukoliko zaista mislite da je bolje nemati posao nego se toliko muciti, onda ga prepustite nekom ko bi ga jedva docekao i kome ne bi bio mucenje. U danasnje vreme smatrati da je bolje sedeti kod kuce nego raditi tako lep, kreativan posao, uz decu koja su nesto najlepse… Nemam vise komentara…

    Одговорите на овај коментар
  6. март 06, 15:55 #6 Doris

    Auuu, kako se samo svi pravite plemeniti, komentari su vam tako providni, sigurna sam da ih nisu pisali prosvetni radnici. Možda mislite da ih čitaju oni iz Eksterne evaluacije (baš zvuči moćno). Vi, i samo vi, radite iz ideala, obožavate da kucate onu silnu papirologiju, deca vam se ubiše od učenja, a plata vas uopšte ne zanima. To vam je tek za džeparac jer vam gospodin suprug radi u NIS-u, EPS-u ili je političar.
    Ili ste upravo vi dotična frizerka ili kafe kuvarica, možda čak i sekretarica nekog od 600 EPS-ovih šefova?
    Slažem se da u tekstu ima pravopisnih grešaka, ali ne predaju svi profesori srpski jezik.
    Muka mi je od lažnih svetaca!!! Mogla bih svašta da napišem, ali ne zaslužujete.

    Одговорите на овај коментар
  7. март 06, 15:57 #7 je

    Ja uopšte nijesam zaključila da profesorka, koja je u isto vrijeme i autor teksta, nije zadovoljna svojim poslom. Čak naprotiv, ja sam iz teksta zaključila da ona uživa radeći svoj posao i da uživa u nestašlucima mališana, a da je ogorčena na niske plate prosvetnih radnika, što i jeste istina. Svaki zanatlija mnogo bolje prolazi od prosvetnih radnika i svaka čast na tome. Ovo je na neki način kritika društva u kom živimo i ništa drugo.

    Одговорите на овај коментар
  8. март 06, 16:41 #8 Mara

    Tekst je interesantan. Greške su namerne, da bi
    dočarale profesorkinu zbrku i haos u kojem se nalazi. Jasno se vidi po onom “da” dupliranom. A sve je ovo istina, slagali se vi ili ne, imali ili ne imali posao. Vi koji ga nemate, vrlo brzo ćete postati svesni koliko je naš “zanat” postao jedna opšta ujudurma, trčanje za nekim rezultatima, dok smo pritom svesni njihove banalnosti i kratkorocnosti. Deca su zasuta gomilom činjenica. Od šume više ne vide drveće, a nastavnici su još veći očajnici jer predosećaju skori raspad sistema.

    Одговорите на овај коментар
  9. март 06, 17:33 #9 I dalje volim svoje zanimanje!

    Pre komentarisanja treba procitati ono sto pise, ali, kako vidim, bitnije je odmah se dati u raspravu. Ako neko ima muza u dobrom preduzecu ili ako je politicar, onda bi njegova zena svakako IMALA POSAO! I ne vidim zasto bi eksternu evaluaciju zanimao ANONIMNI komentar NEZAPOSLENOG lica. Prosto mi je smesno kad tako nesto procitam. Posebno je zalosno sto se ne veruje da ovde ipak postoje ljudi koji vole svoj posao i koji vole da mu budu posveceni. Ogorceni ste i sirite negativno o profesiji koja je nekad bila humana i koja se sa takvima nikad nece vratiti prvobitnom smislu…

    Одговорите на овај коментар
    • март 07, 22:44 Saša

      Onima koji ne čitaju
      Nikako nemojte da krećete sad s tim. Nikako sami, onako na svoju ruku, jer bi mogli da dohvatite nešto isuviše zahtevno za vas neiskusne u tome. To mora da bude vodjena aktivnost, s pažljivo odabranim štivom. Počela bih od onih jednostavnije literature, sa puno slika. Poneki roman Alan Ford i , kad se umorite, moze Zagor, što da ne. Tu već možete da nazrete kako se sistem izvrgava ruglu, a da se ne pogubite u zapletu. Zagor, ma on to samo maše tomahavkom, da vas održe budnim. Nema tu neke skrivene poente, ne brinite. Lepo ste shvatili. Nakon par meseci aktivnog bavljenja ovim osnovnim štivom, možete preći i na nešto ozbiljnije. Recimo „Mali princ“. I tako, verujem da ćete, već nakon ovih par meseci, moći da se izrvete sa nekim jednostavnijim tekstovima. Makar da Vas prvi pasus ne umori. A nadalje, postavićemo link s literaturom, ne hrlite prerano. Valja poraditi na osnovama. I, da, javite mi da li ste provalili ko je zlikovac !

      Одговорите на овај коментар
      • април 25, 19:23 Natasa

        DIVNI STE KOLEGINICE-PROFESORKO-GOSPODJO. NAPROSTO FANTASTICNI. POSEBNO SE DIVIM TEKSTU O SLIKAMA I ZAGOR-TE-NEJ-u!!! DIVNI! UOALA!!

        Одговорите на овај коментар
      • март 09, 16:47 Višnja

        Slika mentaliteta: -Dođi na kafu da se žalimo, ali meni je teže… Neeego, koliko vidim, svi ste se oko novca dali u raspravu, svako piše tekstove, pljuje, bljuje, a ljubavi nigde nema. I ne, to nije ogorčenost, to je bezobrazluk. Svaki profesor koji se žalio na platu mi se smučio. Kad bi svako dobijao platu koliku misli da zaslužuje, gde bismo bili? Od osnovne škole do fakulteta imala sam svega šest dobrih profesora. Zamislite, samo šest. U ovoj selekciji ja ne problematizujem znanje njihovo, već odnos prema poslu i prema učenicima/kolegama. To nije subjektivna ocena… A vidim i feministkinje se bune za prava svih nas, a na prvo mesto stavljaju novac… Bljutavo… Dakle, slična situacija.
        A onda nas optužujete za idealizam, entuzijazam, dajete nam spisak knjiga da čitamo (e tu se vidi vaš bezobrazluk), rasprava vredi kada poštujete neistomišljenika, a ne da mu odmah lepite etikete bota, bogato udate žene i sl.. Ljudi, evoluirajte! Radite nešto iz ljubavi, aman!
        Da se vratim na gore navedeno, tih šest profesora ima istu platu kao i ovi drugi i ne, nisu se nikada žalili na svoj položaj, nisu ludi ili već bogati, već puni ljubavi i ostvarili su u pravom smislu svoju prosvetiteljsku misiju. A odlično se izbore i sa bezobraznom, lenjom decom i dr.. E, takva hoću da budem! To su moji uzori! I nemojte mi o goroj generaciji, poštujte mlađe, svako ima pravo da se penje po društvenoj lestvici (ni naše bake nisu bile oduševljene tetrisom). A što se tiče humora, ja u satiričnom delima nisam naišla na žaljenje, to bi im umanilo vrednost koju imaju. Ovo je komentar i za tekst i za komentare koje pročitah.

        Одговорите на овај коментар
  10. март 06, 19:21 #10 Doris

    Gospođo draga, ogorčena sam na takve kao što ste Vi. Ja svoj posao volim, posvećena sam mu, ali očekujem i da bude poštovan i vrednovan dostojno. Ovo meni nije hobi, mora se od nečega i živeti. Profesija jeste humana, ali da li je i društvo prema nama humani? Ni zdravstvo ne radi samo iz humanosti. Uostalom, imam osećaj da komentare pišu ministrovi botovi.

    Одговорите на овај коментар
  11. март 06, 20:23 #11 Lea

    hahahahahahhah – kakvi komentari! Svaka li se ”sosa” i ”sorta” u prosvetarski posao razume dok ispija kafe zavaljena u udobnu fotelju. Kanda je svaka filozofski fakultet završila! I ručak zgotovila. I dete pameti naučila.
    Znam ja takve što su se za posao otimale (isti ovaj koji je prosvetaru mrzak), a onda kad isti dobile, brzom brzinom na sva usta zakukale, rame uz rame sa kolegama. Brzo im taj dinar omaleo i još brže posao dosadio jer se muke iz fotelje na vreme ne spoznaše. Teško koži da sve izdrži. A o mozgu da i ne pričamo! A plata ode i pre nego što dođe. Pa se još i skupila ko da se u veš mašini iskuvavala. Ni ruba,nit poruba.Sve zgužvano i prosjačko da nema kud. I još ih stid da kažu da u prosveti rade jer to više častan posao nije. Ispljuvale same sebe pa im sada đavo kriv.
    E nema tog sečiva do ”sosinog” jezika! Bruka!

    Одговорите на овај коментар
  12. март 06, 21:14 #12 Анонимни

    Gospodjo “Doris”, Vi me ne poznajete, nista ne znate o mom zivotu i nije u redu zaista da tako pricate. To vec nije do mene. Iznela sam svoj stav i osecanja povodom profesije, mog dozivljaja iste i od toga ne odustajem. Svi znamo kakvo nam je drustvo, ja o tome nisam pricala, vec o profesorskom poslu. Pa ja sam prva ogorcena na to drustvo koje mi ne dozvoljava da radim ono sto volim da bih ga bas ja idealizovala. Pricala sam o ljubavi prema poslu i deci, posvecenosti i tome kako sam bila srecna dok sam radila, nisam se zalila ni na sta. Eeee, kakvi smo, neko iskreno kaze nesto lepo u ovom vremenu i odmah mu se ne veruje… Zalim sto nas je stanje u drzavi na to nateralo…

    Одговорите на овај коментар
  13. март 07, 08:34 #13 anoniman

    Uhhh…sve je na zalost tako.. i ne samo prosvetnim radnicima, vec uopste svim fakultetski obrazovanim ljudima…a zasto? Evo zasto…zato sto se znalo nekad ko ide na fakultet i ko ga zavrsava…ucenik koji je za primer bio na svim oblastima u zivotu… A ko danas ide, ide 80% ucenika iz svakog razreda..cak i oni koji su padali na polugodistu…jer je sistem obrazovanja pao na tako niske granice, da je za sesticu potrebno da napises seminar koji naravno ne pise taj ko studira vec ga kupi i da polozi neki test na kojem se profesor pravi da nije ni vidio sta se desava i ne zanima ga…Ili ima diplomu zavrsenog privatnog fakulteta, sto mu je tata kupio a naravno taj ce i da ima sve moguce uslove za rad i usavrsavanje… CAST IZUZECIMA iako ih je malo upravo zbog ovih prethodnih sto sam napisala svrstavaju se u isti kos, jer poslodavac ne gleda na znanje, vec gleda da ti sto vise posla da radis za sto manje para…NAZALOST 🙁

    Одговорите на овај коментар
  14. март 07, 09:37 #14 Mилана

    Нисам хтела да коментаришем, али морам. Дипломирала сам пре две године и још нема посла. На факултет сам кренула пуна ентузијазма и лажних представа о овој професији, али су ми године и пракса отвориле очи. Схватам шта је ауторка желела да каже, и да је на шаљив је изнела своје виђење професорског је л те заната. Са много чиме се слажем што је изнела. Ипак, чињеница јесте да би многи радили тај посао певајући, само да им се пружи прилика и за мању плату. Време је ужасно, сви знамо да се не цени диплома и знање, али људи раде са факултетом и за 15 000 и не добијају плату. Што се тиче љубави према овом послу, то је систем убио код професора. Дозволио је ђацима и родитељима да га уређују, а професоре срозао на најнижу могућу лествицу. Каква љубав? Но, има и горих послова, и то је срж мог коментара, бити занатлија није исто што и бити професор. Занатлија ради у каквим условима, и не зна да ли ће данас бити плаћен. Професор је на државним јаслама и шта год било за њега се мора имати плата, здравствено, одмор… Зато се не слажем са госпођиним коментаром да је боље бити фризерска. Схватићу ту опаску као Ваше непознавање овог заната. Уколико је боље бити фризерка, него профсорка, Ви јесте залутали.

    Одговорите на овај коментар
    • март 08, 00:14 Sasa

      Jel to Vama, Milana, dobro, ili nije? Ili meni treba da bude dobro jer su me pustili da radim a Vas nisu? Ili nije dobro ni Vama ni meni? A samo se ja bunim! Ima ko radi,mozda mnogo manje nego prosvetni radnik, nije učio skolu, a plaćen je kao da radi njih 50 s fakultetom. Ne zanima ga kako je Vama, ja mu smetam jer se bunim, a Vi mu pomažete jer se bunite protiv mene. Ko je ovde lud?

      Одговорите на овај коментар
  15. март 07, 17:53 #15 kiki

    Ova “profesorka” koja je pisala komentar Za sve entuzijaste evidentno ne treba ni da radi posao koji ne voli a cim ga ne voli radi ga lose.Moja poruka -daj otkaz pa trazi nesto placenije. Verovatno je sama zavrsila dopisni fakultet ali je uocila da se zeznula jer je ocekivala veeelike pare. U tome je osnovni problem, vise nema skromnosti… Nekad je profesorski poziv bio cenjen ali profesorima nije najvaznija bila zarada…Misljenja sam da na pocetku svake godine profesori prolaze psiho testove pa da neko nadlezan vidi jesu li sposobni za rad sa decom.. A ujedno im uvesti beneficiran radni staz jer ga zasluzuju ali ne svi. Prvo unistiti korov uposljen preko veze, ostaviti samo najbolje u svakom pa psiho-fizickom smislu. Jer poziv nastavnika obavlja mnogo njih nazalost nedoraslih tom pozivu.

    Одговорите на овај коментар
    • март 07, 22:17 Saša

      Bas Vam hvala na proceni mog obrazovanja i stručnosti. Nemam ni najmanju želju da pred takvima mašem diplomom. Oduvala bih Vas na prvi zamah, verujte. Pa Vi ni najjednostavniji tekst ne umete da razumete, a našli ste se pozvani da komentarišete nečiju psihološku spremnost i obrazovanje. Za Vašu informaciju, posao neću da menjam, a mogu. Volim ga, iako sam očekivala da će mi doneti i malo jednostavniji život od ovog svakodnevnog presabiranja. Sposobna sam i vredna, i imam čemu da naučim decu. Zemlju takodje neću da menjam, a mogu. Nikada nisam zamišljala da će joj se desiti ovakav fijasko. Ono što želim da promenim je to da nedovršeni, poput Vas, bez posledica gaze po entuzijastama, vrednim, obrazovanim i hrabrim ljudima,u želji da im objasne kako treba biti zadovoljan i slep. Nedorasli ste Vi i sav poslušni korov, koji se obmotao oko guše ostalima i vuče nas u provaliju. Ne mogu da verujem da to radite još i sa osmehom na licu. Zadovoljnim osmehom. Pozdravljam Vas, u nadi da ćete umeti zaćutati. Budite skromni u svojoj gluposti. Sami ste rekli, to je vrlina.

      Одговорите на овај коментар
  16. март 09, 15:24 #16 kiki

    Vi evidentno niste procitali ceo moj komentar, vec pisete napamet, ko da pevate pesmicu. Lose mi je jooooj, lose mi je joooj. Vi profesori svakodnevno sami degradirate svoj poziv, srozavate se odaaavno a ocekujete podrsku gradjana odnosno roditelja, djaka pa i kolega… A ne moze ne biva. Vidite ne moze profesor da dodje pijan na nastavu i da ocekuje da ga sutradan razred postuje, u malom mestu za to odmah cuje ceo grad, zatim ne moze da ima cenovnik za svoje ocene i da ocekuje postovanje-NE BIVA. Dobre rec daleko se cuje a ona lose….Jos dalje…Greska onih na mestu profesora je zato sto cute na te pojave u svojim redovima a samim tim spadaju u isti kos. I onda narodu prekipi pa osudjuje strajk prosvetara i sve zalopojke. Posao prosvetnog radnika treba da obavljaju samo najbolji pa onda i mogu necem boljem da se nadaju, sve dok se kukolj iz zita prosvete ne ocisti nema poboljsanja.

    Одговорите на овај коментар
  17. март 15, 03:38 #17 Leo

    Postovana Sasa, zeleo sam da Vam se zahvalim na osvezujucem i britkom tekstu, za koji (ja, eto, optimista) verujem da je imao za cilj da prosto na trenutak spoji Vase kolege koji ce ga procitati u zajednickoj realnosti, ali i pokaze vec pomenutu britkost i humor koji izvlace makar pomalo kiseli osmeh i sijaju kroz maglu, pokazujuci da se duh jos nije predao 🙂

    Neizmerno mi je zao sto ste, kao reakciju na njega, dobili vecinom ovakve izgubljene komentare – ne dozvolite da Vam to umanji zadovoljstvo koje ste imali pisuci tekst i budite uvereni da ima ljudi koji su ga doziveli onako kako je zamisljeno 🙂

    Sve najlepse i: “fortis et constantis animi est, non perturbari in rebus asperis” 🙂

    Одговорите на овај коментар
  18. март 16, 07:04 #18 Dušan

    Ne bih da vas zadržavam…sjajan tekst!
    Iz svakog reda upravo izbija ljubav prema poslu.
    Jer samo prema onom što voliš možeš biti satiričan.

    Одговорите на овај коментар
  19. март 08, 22:26 #19 Maja

    Veoma zanimljiv tekst sa kojim se slazem. Ti koji bi volontirali degradiraju, prvonsebe, a potom i profesiju kojom se bave. Onaj ko hoce da posao ucitelja/profesora na pravi nacin, zaista ima mnogo obaveza oko svih stvari koje prate taj jedan radni dan, od cetiri ili vise casova. Ali, najtuznije je sto po skolama sede oni koji ne rade nista i nisu u stanju da ucenicima prenesu apsolutno nista. I, onda kada dodje u kolektiv neko novi, koji zeli da radi i usavrsava se, eee taj bude izopsten. Kao da je kukolj u zitu on, a ne oni. A, slazem se i sa tim da treba kontrolisati i testirati profesore na svakih par godina, jer trutova je previse. Hvala za tekst, postovana koleginice i lavinu raznoraznih komentara koje ste izazvali.

    Одговорите на овај коментар
  20. март 09, 09:27 #20 Minja

    Tekst iz koga izbija ogorčenost, promašenost i skrivena zavist. Način i rečnik na koji autorka odgovara svima koji na njen tekst nemaju pozitivan komentar samo potvrdjuje moje mišljenje koje sam stekla čitajući ovo što je pisala a to je da su jadni djaci kojima je ona profesor.

    Одговорите на овај коментар
    • март 09, 11:42 Sasa

      Minja, kad neko nosi ogorcenost u sebi, on i kaze ponesto vredno slusanja i citanja. Kad je neko supalj on ne ume ni da procita. Moji djaci vas pozdravljaju. Ucim ih da preskacu sendvice. Dovrsite vas. Hvala.

      Одговорите на овај коментар
  21. март 09, 17:48 #21 Milan

    Одличан текст. Скоро сам почео да радим као наставник, ентузиајазам и жеља да другима преносим знање је на 100%, али, нажалост, опада.

    Преоптерећеност непотребним обавезама и папирологијом је затупљујућа у најмању руку. Деца су неваспитана и презађтићена у свом неваспитању и несавести, и јако је тешко радити са њима.

    Пре неки дан ми се, док сам био окренут леђима ка ђацима, и био 100% концентрисан на таблу и објашњавање мало тежег задатка једној одличној ученици, један ученик затрчао за гумицом којом га је неко гађао, и пуном брзином ми улетео рукама и главом међу ноге са леђа.

    Збуњен, у афекту, реаговао сам како сам реаговао, и рефлексно га клепио дневником по глави. Не јако. Могао сам направити корак назад, стати му на шаку, и здробити је. Могао сам му сести на руку или на врат, и сломити их. Могао сам пасти преко њега и сломити нешто своје.

    Вероватно ћу награбати што сам га ударио, и треба, нисам то смео урадити, савршено сам свестан тога, и не тражим никакво оправдање. Огорчен сам што немам средство и механизам којим бих такво понашање могао казнити.

    Цитираћу једну препаметну колегиницу, која је на мој коментар да ми није јасно шта се то дешава, и зашто неко оваквим програмом и системом очихледно прави дебиле од деце, одговорила: “То је зато што њима не требају академици већ јефтина радна снага.” На то бих додао: “И ботови, колегинице. И ботови”.

    Одговорите на овај коментар
  22. март 09, 16:58 #22 Olafur

    Kod gospođe profesorke na fejsu samo sevaju slike sa odmora na inostranim destinacijama, kao i one iz skupog noćnog provoda. Izgleda da joj ipak ne ide tako loše. A ako uopšte jeste nastavnik, izabrala je pogrešne motive za bavljenje tim poslom. Sve joj smeta.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.