Dan kada je moj sin odustao od mene

avgust 13 13:51 2015

Od prvog dana kada su moji sinovi počeli da dele sobu, njihova večernja rutina se nije posebno menjala. Kupanje, pidžama, pranje zuba, čitanje priče, maženje. I svake večeri kad napustim sobu, Eli kaže: „Ne zaboravi da se vratiš, da se još malo mazimo i da nam doneseš vodu!”

Pročitjte i Kako pokazati ljubav, a ne postati popustljiv roditelj

Dok to izgovara, ja već silazim niz stepenice i kroz glavu mi prolaze svi poslovi koje treba da obavim pre nego što i ja legnem. Odgovaram sinu: „Ok!” iako znam da su šanse da se vratim gore gotovo nikakve. Dan je dug, taman toliko da uspem da se premorim i kratak, jer ne stignem da obavim sve što bi treblo. Posao, večera, veš, sudovi, priprema doručka za ujutru, sve me to čeka iako sam već na ivici da se onesvestim.

mom playing with toddler son

Ponekad ni ne stignu da me ponovo dozovu već sami zbog umora potonu u san. Ali, ponekad, posle par minuta čekanja da se mama ponovo vrati, dozivanje počinje. Iako u početku tiho, postaje sve glasnije i češće: „Mama, mamaaa, maaamaaaa, MAAAAAAMAAAAAAA!”

Već dovoljno umorna i iznervirana, stanem pored stepenica i viknem ljutito: „Molim??!!”

„Možeš li da doneseš vodu?”

„Dolazim za par minuta.”

Pročitajte i Šta sve nauče deca u vrtiću, a ne mogu naučiti kod kuće .

Završavam započeti posao, punim dve čaše vodom i nevoljno ih nosim gore, iznervirana što su me prekinuli u poslu. Brzo im predajem vodu, poljubim ih, pa izjurim napolje govoreći sebi da je mojoj deci sad potreban san. Ja samo radim ono što je najbolje za njih.

Već dve godine, ovaj scenario ponavlja se gotovo svake večeri, zbog čega je još čudnije da ja uopšte nisam primetila kad se sve promenilo.

Jednog popodneva sam se igrala sa starijim sinom i prisluškivala o čemu razgovara moj suprug s mlađim detetom. Nisam mogla dobro da ih čujem, ali su reči „mama” i „gunđanje” sigurno bile izgovorene. Bacila sam se preko kreveta i počela da ga golicam u šali pitajući: „Ma, za koga ti to kažeš da je gunđalo?”

Nedugo zatim, deca su otišla u sobu po igračke, a ja sam sela pored muža. „Jesi li čula šta je Eli rekao?”, upitao me je. „Mama uvek gunđa kad je pred spavanje pozovem gore da se vrati, da se još malo mazimo. Zato sam ja prestao da tražim.”

Kao da je najveća stena sačinjena od kajanja i krivice tog trenutka pala na moja leđa. I nikako nisam mogla da je pomerim. Ustala sam, pošla uz stepenice i otišla u njihovu sobu. Eli je ležao na krevetu i dremao. Kad sam legla pored njega, okrenuo se a ja sam mu šapnula: „Nema ničeg na svetu što više volim od maženja s tobom.”

Nešto je promrmljao, obavio ruke oko mog vrata i prislonio svoje lice na moje onako kako uvek radi. I sve je bilo oprošteno.

Pročitajte i 24 poklona koje vaše dete nikad neće zaboraviti

Ali, dok sam ležala pored njega, istinska težina njegovih reči pala je još jednom na moja ramena.

“Zato sam prestao da tražim.”

Nikad nisam previše pažnje pridavala tome kako moja deca doživljavaju naš večernji ritual, uvek pretpostavljajući da moje reči neće imati neke naročite posledice. Ali, moja deca su osetila tu moju žurbu i potrebu da budem na drugom mestu, umesto pored njih. I u nekom trenutku odlučili da više nije vredno truda pitati, kad svaki put budu odbijeni.

A onda sam u trenutku shvatila i zapitala se: „Ko zna od čega je sve odustao, bežeći od mojih nervoznih odbijanja?!”

„Mama, hoćeš li da mi čitaš?”
„Mama, hoćeš li da se igraš sa mnom?”
„Mama, slušaj šta je danas bilo u vrtiću!”
„Mama, gledaj šta sam naučio!”
„Mama, šta misliš o onoj devojčici?”
„Mama, možemo li o nečemu da pričamo?”

A šta je (neretko) bio moj odgovor? Kakav je bio moj stav?

„Evo, za minut.” A to posle bude pet, deset, 20 minuta, pola sata…
„Nemam sad vremena.” odgovaram, a da nisam ni čula pitanje.
„To ćemo kasnije.” A kula prekršenih obećanja raste iz dana u dan.

Moji izgovori su možda validni, pa ponekad i neophodni. Znam ja da deca moraju da se nauče strpljenju i da moraju da razumeju da ne mogu biti prioritet u svakom trenutku. Ali, moje reči, u kombinaciji s mojim stavom, nedelja za nedeljom, mesec za mesecom, godina za godinom… Jednog dana će možda želeti da me pita nešto zaista važno, nešto životno, bitnije od čaše vode i malo maženja, ali će odustati jer „mama sad verovatno nema vremena”.

Pročitajte i Roditeljski sukob oko vaspitanja

U poslednje vreme, grlimo se dugo i svake večeri, a kad kažem „za minut”, to zaista bude za minut.

Moj sin je odustao od mene, ali ja sam to na vreme shvatila i uspela da popravim. Ne želim da mislim kako bi sve bilo drugačije – naš odnos i njegov život, da sam ja ovu lekciju naučila nekoliko godina kasnije.

Mazite svoju decu, pa makar pod bio prljav, sudovi zaprljani, igračke rasturene. Jednog dana, oni se neće sećati pune sudopere, već beskrajnih maženja koja će ih uvek grejati kad im je teško.

Priredila: A.C.

Izvor: Huffingtonpost

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. decembar 30, 23:36 #1 Sanja

    Upravo ovo ja radim. Sin je prestao u nekom trenutku da se mazi sa mnom,ali i dalje zeli da pogledamo neki film ili ogramo drustvenu igru. Ali ne stizem. Dosla je beba,sve obaveze su na meni,od rucka za nas,preko cele kuce,do brige o psu,koga je suprug doveo u dvoriste i na tome se prica zavrsila. Jednostavno ne postizem….

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.