Деца, родитељи и професори – уместо да сарађују, ратују

децембар 26 09:19 2014

Драги родитељи, сећате ли се како је некада изгледала настава, какав је био однос ученика и родитеља према професорима? Да ли су вам ваше баке и деке причали како је у њихово време то изгледало? Размислите, подсетите се, распитајте се. Укратко, професори су били поштовани, а родитељи нису ратовали против њих него су били на истој страни – заједно су се трудили да деца несто науче.ucionica1+

Данас изгледа овако:

Донети су разни глупи и штетни закони Професорима свезали руке, нпр. професор не сме да избаци са часа ученика који омета наставу (без обзира што он омета све остале ученике – професору је најлакше да га игнорише, окрене се према табли и исприча шта има, али шта да раде остали ученици) чак ни када је пијан или дрогиран. Ако ученик има “проблем са учењем” (читај – ако је ученик лењ и неће да научи ни основне ствари које се траже за двојку), праве се такозвани ИОП-и којима се ученик званично проглашава неспособним и испод просечним, али родитељима то углавном не смета – они се обрадују што онда професор сигурно не може да му да јединицу, па су они решени муке да, не дај Боже, уче са дететом. Професор нема никакав начин да смири ученика који омета час – не сме да га грди, не сме да га изведе на таблу да одговара, не сме да му да јединицу. Од психолога и педагога нема никакве вајде – они углавном кажу да је тај ученик сирот и да њега други ученици малтретирају, па да он зато тако реагује. Верујте, блиско ми је познат случај када је ученик (понављач), пошто је старији од друге деце у одељењу две године, физички малтретирао остале на одморима, а на часовима ометао наставу, а педагог га је бранио како су други ученици криви (а заиста нису били). Што се тиче обима и квалитета градива за то не кривите Професоре, јер њих нико ни не пита. Зашто се то тако ради – не знам. Иако звучи као теорија завере, чињеница је да је наш просветни систем у распаду , захваљујући разним нестручним лицима која су се њиме бавила, а не бих рекла да ће бити бољи у скорије време.

Облачење једног дела ученика је срамотно. Имате децу од дванаест, тринаест година (углавном девојчица) које долазе полуголе у школу. Како су родитељи уопште могли да их пусте да тако изађу из куће? Пустите те форе – па тако се сад деца облаче. Подсетите се оног питања: “Ако други скоче са моста, зар ћеш и ти?”. Прво, школа није никакав кафић нити дискотека нити било шта слично. Као што ви морате да будете пристојно обучени када идете у банке или суд, тако се и од ваше деце очекује да буду пристојно обучени када долазе у школу. На жалост, професори немају права да избаце дете са часа, нити да га пошаљу кући да се пристојно обуче, јер “не смеју да му ускраћују право на образовање”.

Понашање једног дела ученика је катастрофално. Драги родитељи, колико год ваша деца била дивна, ако се Професори жале на њихово понашање, то сигурно није без разлога! Прво, ви не можете да знате како се деца понашају када нисте присутни – замислите, умеју да вас слажу. Пре неки дан, моја мама је чула у аутобусу како се две ученице жале како је њихов професор страшно строг: не да им да користе мобилне телефоне на часу! Зар је то нека строгоћа? Ваљда је то један нормалан захтев! Ученици су апсолутно незаинтересовани за градиво, али већи проблем је што им фали основно кућно васпитање и осећај стида (част изузецима). И ми кад смо ишли у школу нисмо нешто горели од жеље за учењем, али смо знали да морамо и ту је био крај приче. Што се тиче понашања, ево шта све ученици сада раде: свађају се са наставницима, вређају их, чак и физички насрћу на њих; ометају часове на све могуће начине (причом, свађањем, смејањем, употребом мобилних телефона); лажу родитеље како баш њих Професор мрзи, како су све научили а Професор им је намерно дао лошу оцену; јааако мало уче (то је њихов избор и имају право на то), али не пристају на оцене које одговарају њиховом знању него покушавају да лажу, преписују и на све друге неморалне начине стекну високе оцене (пре се бар знало – ако преписују, преписују за двојку, а сад сви хоће да имају петице – зато вуковци и јесу обезвређени); беже масовно са часова и сада им је кууул бити пробисвет (дрзак, безобразан, груб, насилан, пргав, размажен, полуписмен) – ученици који су вредни, радни и културни често су предмет спрдње и вређања (штребери итд)… Свашта би се још могло додати, на жалост.

Родитељи ратују са Професорима уместо да сарађују са њима. Прво, морате да схватите да Професорима уопште није циљ да ваше дете има што лошије оцене нити они мрзе ваше дете нити ће му дати мању оцену него што је заслужило. Битно је да схватите да не могу сви да имају петице – иначе не би ни постојале друге оцене. Прихватите да ваше дете можда и није толики геније каквим га сматрате и да стварно не разуме и не познаје то градиво у толикој мери у којој ви мислите. Професори су обучени (плус, постоји правилник за сваки предмет у ком пише шта се за коју оцену очекује да ученик зна) да правилно оцењују ученике, а ви нисте и немате никакав начин да процените ниво знања вашег детета. Просто ми је невероватно колико често се дешава да родитељи тврде како је њихово дете све научило, а они га лично преслушали, а зли Професор дао детету неку слабију оцену. Ко је ту луд и ко ту кога лаже? Прво, како уопште знате шта Професор тражи за одређену оцену – да ли вам је то рекло дете или Професор? Ако је ваше дете научило неку лекцију напамет, не значи да је стварно разумело ту лекцију и да заслужује петицу. Такође, на усменим и писменим испитивањима дешава им се и да се збуне (поготово кад се учи напамет), да прескоче неки задатак (превиде га), да погреше итд… Даље, када ваше дете бежи са часова, не треба да их правдате! Тиме му показујете да је ок бити лењ и избегавати своје обавезе, уместо да га натерате да трпи казне. У крајњем случају, ако ви грешите у васпитавању свог детета (то је ваше право), зашто очекујете да и Професори наставе да то раде. Они нису ту да ваше дете тетоше, него да га нечему науче (што иде много теже када га родитељи нису научили ни основним правилима понашања).

Утицајни родитељи. Овим родитељима сам морала посветити посебан пасус. Моје лично мишљење је такво да га не смем овде ни написати. Зашто мислите да сте ви и ваша деца изнад осталих родитеља и ученика? Зашто сва друга деца морају да поштују школска правила, да уче, да се пристојно понашају, долазе на часове редовно, а ваша не? Одакле вам право да тражите да се вашој деци поклањају оцене (и то, по правилу, петице)? Имам неколико веома потресних искустава блиских пријатеља са оваквим родитељима. Један чика-попа је у свом селу тражио да се његовом сину подигне оцена из владања (закључена му је била четворка, а и она је била поклоњена) да би му синчић могао уписати Богословију. Када му је разредни старешина рекао да је то немогуће, јер су седнице већ прошле и књижице су ученицима већ подељене, драги чика-попа је дигао дреку и звао председника општине, а овај је звао заменика директора који је, наравно, противно здравом разуму и сваком закону, променио оцену у петицу! Професори сколе су били згрозени и забезекнути, али потпуно немоћни, јер када стигне наређење “одозго” њих нико ни не пита – једноставно, немају коме да се жале. Још један занимљив случај је родитељ чија ћерка скоро никад и не долази у школу. Када је имала контролни и покушала да препише, Професорица јој је одузела пушкице (али јој је допустила да настави да ради). Када се час завршио а Професорица кренула у зборницу, родитељ (који је очигледно седео испред школе) је са пиштољем насрнуо на њу и кренуо да јој прети (и пре тога је претио али усменим путем или путем телефона). Професорица се онесвестила и два дана провела у болници (нервни слом), а на боловању неколико месеци. Дакле, ако сте један од оваквих или сличних родитеља, стидите се! Што се тиче осталих родитеља, ово је битно да знате јер често кривите Професоре како се појединим ученицима оцене поклањају преко везе. Вазно је да знате да се то јако често дешава против воље Професора и да су они немоћни у таквим случајевима.

Бити Професор није лако. Било је много коментара у задње време како је Професорима лако – раде два-три часа дневно, имају шест месеци годишњих одмора и сличне глупости које су апсолутно НЕТАЧНЕ, а при том имају огромне плате. Што се тиче броја часова, ако неко има два или три часа дневно, он сигурно нема пуну норму, што значи да му је плата мизерна – између двадесет и тридесет хиљада (ближе доњој граници). Јесте тачно да Професори не раде у три смене него две, али они су се за то и школовали. Верујте, завршити студије математике или физике је стварно тешко – онај ко то успе, заслужује свако поштовање. То не значи да ви можда нисте завршили неки тежак факултет или радите тежак посао (психички или физички), али ни вама нико није бранио да одаберете ту професију (ако вам се више свидја професорско радно време). Битна ствар (коју родитељи и ученици не виде) је колико времена оде на: састављање планова, прављење припрема за час (за сваки час и свако одељење – он мора да буде толико детаљан да садржи сваку реч коју Професор изговори на часу и сваки могући коментар или питање ученика; још ако предајете нпр. математику, физику, хемију или неки сличан предмет јааако пуно времена вам оде само на уношење силних формула и свега осталог у рачунара, па вам вештина брзог куцања скоро ништа неће помоћи у томе), прегледање писмених, контролних, домаћих задатака, свески, састава, реферата итд. Када додјете са посла, ви о њему више не размишљате, а Професори тада имају још пууууно обавеза! ПРОФЕСОРИ СУ ЉУДИ , немојте то заборавити. И њима некад буде тешко, имају проблеме код куће итд, није лако све то оставити испред врата учионице у свакој ситуацији (побачаји, смртни случајеви, свађе, озбиљнији финансијски проблеми, разводи, болести), ставите се у њихову ситуацију. Сигурно и ви некад не знате како да изађете на крај са својом децом, а замислите како је Професорима – постоје одељења школа са 40 ученика! Мислите ли да им је лако одржавати ред и дисциплину, покушати допрети до сваког ученика, стићи изложити градиво које мора итд? Није! Неки од Вас ће можда рећи: “Па? Нек дају отказ.” Није то поента, они само желе мало разумевања. Они нису непријатељи вас и ваше деце – само се труде да их нечему науче у ово лудо доба када су младима узори Станија и неке певаљке уместо Тесла и Пупин.

Ништа што се научи није беспотребно. Морате ово схватати пре свега! Свако знање је благо ! Што више знате, више се развијате духовно и интелектуално – немојте то заборавити. Нико није умро од превише знања и учења, па неће ни ваша деца. Немојте им учење представљати као казну или нешто беспотребно. Немојте деци говорити да џабе уче и да свеједно неће имати посао. Када чујем родитеље који кажу да није битно што њихово дете има лоше оцене и слабо знање, јер им ионако неће требати (да ли зато што имају неки породични посао или зато што је узалуд, по њиховом мишљењу) додје ми да почнем да плачем. Зар живимо у праисторији? Шта уопште очекивати од тог сиротог детета, кад има таквог родитеља? (Не постоји џабе она изрека: од зла оца и још горе мајке.) Уместо тога, посаветујте их да упишу одговарајуће школе са којима ће врло лако наћи посао. Знање вас штити од превара и манипулисања, омогућава вам да имате потребне информације да доносите праве одлуке у животу, штити вас од разног полуписменог света који искаче из новина и телевизије. Људи су се (кроз историју) борили да би стекли право образовања за све слојеве друштва и оба пола, а данас, када то све већ постоји, родитељи се жале што њихова деца морају да уче. Тужно је ако не схватате значај знања! У крајњем случају, гледајте то овако: сигурно је боље и корисније да ваше дете зна како се зове главни град неке малецне државе у Африци него да зна све о разним звездама, звездицама, старлетама, певаљкама итд.

Постоје лоши професори. Нико од тога не бежи и не крије – има их лењих, уображених, грубих, неспособних, подмитљивих… На жалост, родитељи се скоро никад не жале на овакве професоре, јер они (углавном) оцене дају олако (да се не би малтретирали), а деца из њихових предмета не науче ништа. Зашто се нико не буни – зато што су деца и родитељи задовољни оценама, а никог не занима ЗНАЊЕ!

Не очекујте да Професори васпитавају вашу децу. Из неког разлога, често наилазим на форумима коментаре у којима се професори криве са васпитање деце и не могу да се начудим одакле неком такав начин размишљања. Дете се васпитава од првог дана свог живота – учи да ће плакањем добити оно што жели (што је у реду за бебу, која не може другачије да изрази своје потребе, али не и за дете од три године) итд. Ви васпитавате своје дете, немојте то пребацивати на Васпитаче, Професоре или, не дај Боже, на медије. Није криво друштво ако се ваше дете понаша на овај или онај начин, него искључиво ви. Пре него што уопште може да чита или да схвати шта то пише у новинама или шта причају на телевизији, дете учи од вас – будите му пример. Немојте очекивати да неко други васпитава ваше дете, јер ви имате НАЈВЕЋИ утицај. Деца у школу долазе формиране личности са својим навикама, интересовањима, ставовима и начином размишљања. Добар Професор то може донекле развити и усавршити, али само ако код детета постоји жеља за тим, иначе је све без успеха. Моја баба има изреку: Навика је једна мука, а одука две, односно ако дете има неке лоше навике немојте очекивати да то у школи неко успе да исправи, јер за то НЕМА ДОВОЉНО ВРЕМЕНА, а друго, Ваш је посао да васпитавате своје дете !

Имала бих још свашта да пишем, али и ово је већ пуно. Бити Професор је једно од најлепших занимања на овом свету и добар Професор, упркос многим потешкоћама, може учинити чуда са вашим дететом, али само ако сарађујете са њим.

www.najboljamamanasvetu.com/mame

  Categories:
  1. децембар 26, 12:21 #1 m

    dodajmo da i nastavnikaima svakakvih koji decu koja nisu pripadnici nacionalne vecine maltretiraju, omalovazavaju, uskracuju im mogucnost objasnjavanja gradiva

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 26, 20:58 #2 MILAN VUCINIC

    Ima dosta istine u ovom clanku o profilu profesora uz manje izuzetke..kao i u drugim profesijama..Trebalo bi da ovo procita vecina roditelja ida se malo zamisle nad buducnoscu svoje dece ..Nista nije bolje stanje ni kod mladjih uzrasta i njihovog odnosa prema nastavnicima i uciteljima..prema nastavi i vaspitanju..cast malobrojnim izuzecima..

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 27, 09:51 #3 mirjana krstic

    od naseg divnog skolskog sistema demokratija i zapad zele da naprave skolu za debile nikome ne treba jedan pametan narod nego poslusan i glup profesore mazu a politacare niko ne dotice kao crveno slovo u kalendaru sa svim njihovim blagostanjem u bivsoj divnoj zemlji jugoslaviji 90 posto zive u bedi gladuju a 10 posto su rokfeleri i glodju nam kosti pojeli su titiove fabrike drzavu jos da uniste skolstvo svemu su kumovali policari zajedno sa eu trazimo referndum da se narod izjasni da li je za eu nikad nije kasno da sacuvamo ovo malo duse i malo lepote od nase divne zemlje koja porodica zivi od 25ooodin jede pije i placa dazbine prosvetni radnik u penziji

    Одговорите на овај коментар
  4. април 02, 17:58 #4 lili

    svaka cast kolege

    Одговорите на овај коментар
  5. јул 18, 20:41 #5 Aleksandra

    Oduševio me tekst!!! Sve tačno od A do Š!!!!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.