“Деца се васпитавају оним што родитељ јесте, а не оним што говори” – Kарл Густав Јунг
Један од многих разлога зашто је родитељство постао немогућ посао је тај што вам сви дају савете, од којих је већина чиста глупост.
Овде занемарујемо тренд разних анегдота и сујеверја и износимо десет скорашњих психолошких истраживања која би сваки родитељ требало да зна.
1. Родитељи су срећнији од оних који то нису
У последњих неколико година, нека истраживања показала су да туга надјачава задовољство које доноси родитељство.
Али, не закључујте пребрзо. Новија истраживања показују да се родитељи, у просеку, свакодневно осећају боље од неродитеља и да налазе много више задовољства у бризи о својој деци, него у осталим активностима (Нелсон, 2013).
Очеви поготово добијају велики ниво позитивних емоција и среће од своје деце.
2. Вреди стављати дете на прво место
Истичући задовољство родитељства, истраживања налазе да су ставови стављања деце на прво место делотворни.
У свом истраживању Ештон и Џејмс (2013) пронашли су да су родитељи којима је у детињству посвећивано више пажње, касније у животу били срећнији и видели већи смисао живота у деци.
Активна брига о деци повезана је са већом испуњеношћу и смањењем негативних емоција.
Ови налази указују да што више бриге и пажње људи поклањају другима, више среће и смисла они искусе. Из ове перспективе, што су родитељи посвећенији свом детету, толико ће бити срећнији и испуњенији родитељством. (Ештон-Џејмс, 2013)
Тако да, шта је добро за ваше дете, добро је и за вас.
3. Превише брижно родитељство може бити депримирајуће
Kао и са многим стварима у животу, танка је линија између бриге и гушења; посебно када деца одрасту.
Шифрин (2013) је испитивао 297 недипломираних студената о понашању њихових родитеља и о томе како се они осећају поводом тога.
Истраживање је показало везу између превише брижног родитељства и високог нивоа депресије код студената, као и низак ниво самосталности, повезаности и оспособљености за живот.
Родитељи би требало да имају на уму колико је прикладно њихово укључивање с обзиром на године и да науче да прилагоде своје васпитне стилове када деца осете да су увек у близини. (Шифрин, 2013)
4. Избегавајте строгоћу
Око 90% Американаца признаје да је бар једном користило строгу вербалну дисциплину, као што је називање погрдним именима или псовање, уместо да покуша да помогне и смири адолесцента.
Будите свесни да то може само погоршати проблем.
Студија 967 америчких породица показала је да строга вербална дисциплина код тринаестогодишњака само изазива још горе понашање у наредној години (Венг, 2013).
Не помаже ни ако родитељи имају јаку везу са својом децом. Вођа истраживања Минг–Те Венг објашњава: “Заблуда је да је строга дисциплина без последица када постоји јака веза између родитеља и деце, и да ће адолесцент то схватити као „раде то зато што ме воле“. Родитељска љубав не умањује ефекте строге вербалне дисциплине. И чини се да је она штетна у свим околностима.”
5. Регуларно време спавања
Регуларно време спавања је заиста битно за развој дечијег мозга.
Истраживачи су пратили 11000 деце, од њихове 3. до 7. године, како би измерили утицај спавања на когнитивне функције (Kели, 2013) и пронашли су да:
„…неправилно спавање код трогодишњака повезано је са ниским резултатима у читању, математици и просторној орјентацији и код дечака и девојчица, што указује на то да је период треће године осетљив период когнитивног развоја.“
Регуларно време спавање је важно и за дечаке и девојчице и што се ово раније примени то је боље за когнитвне функције.
6. Kућне послове радите заједно
Усрећивање детета је лакше ако однос између родитеља није превише хладан. Честа јабука раздора међу родитељима су кућни послови. Трик за постизање брачног задовољства у кућним пословима је да их радите заједно.
Kада родитељи истовремено раде кућне послове, небитно ко шта ради – обоје су задовољнији поделом рада (Галован, 2013).
7. Ограничите деци гледање телевизије
Америчка педијатријска академија препоручује да деца млађа од три године, не гледају телевизију уопште, а старија од три не више од једног сата дневно.
Ево и зашто: нова студија која је пратила скоро 2000 канадске деце од рођења, пронашла је да је додатни сат гледања телевизије код двоипогодишњака резултирао лошијим постигнућима касније када су кренули у вртић (Пагани, 2013).
Што су више деца премашивала ову препоруку у периоду од 2 и по године, лошији су им били речник, успех из математике и моторне вештине са 5 година.
8. Вежбање побољшава дечји учинак у школи
Деца су све више и више статична, а као што многи често пишу, вежбање је одличан начин да се побољша рад мозга као и много других ствари.
Нова студија једанаестогодишњака показала је да је умерено до енергично вежбање повезано са повећањем школског успеха у језику, математици и природним наукама (Бут, 2013).
Овакав утицај вежбања добијен је такође и у истраживању шеснаестогодишњака.
Занимљиво је да је вежбање код девојчица највише утицало на побољшање у природним наукама.
9. Зашто су браћа и сестре толико различити
Свако ко има више од једног детета приметио је занимљиву ствар: њихове личности се врло често у потпуности разликују.
У ствари, према истраживању Пломина и Данијелса (1987), браћа и сестре имају мање тога заједничког у својим личностима него два потпуна странца. Што је веома чудно, с обзиром да је 50% њихових гена идентично.
Међутим, одговор уопште није у генима, већ у средини у којој дете одраста.
Далеко од истог окружења, дете има:
✤ Другачији однос са родитељима
✤ Другачији однос са братом/сестром
✤ Другачије друштво и искуство у школи итд.
Све ове разлике поприлично доприносе очигледним разликама међу браћом и сестрама – често толиким да, да не личе физички никада не бисте знали да су у сродству.
Све ово значи, да због тога што су њихове личности често толико различите, родитељске стратегије које су користили са једним дететом, неће бити од користи са другим.
Што је само још један изазов родитељства!
Аутор: Џереми Дин
Извор: PsyBlog
Превод и адаптација: Kатарина Младеновић