Дечија храна премасна, преслатка и пресланаУ храни за децу превише је масноћа, соли и шећера, кажу педијатри и чланови Удружења за заштиту потрошача.
На Европском првенству у фудбалу снажно се рекламира управо та нездрава храна, огорчени су политичари Зелених.
Зелени су произвођаче дечије хране оптужили за тзв. тактику којом маме децу и крше пропис по којем се не смеју рекламирати производи за децу млађу од 12 година.
По мишљењу Bärbel Höhn, заменице шефа клуба посланика странке Зелених у Бундестагу, многи омиљени производи за децу су праве калоричне бомбе. Недавно су Зелени, у сарадњи са шефом Педијатријске клинике у Потсдаму, Мицхаелом Радкеом, тестирали производе, који се рекламирају на Европском првенству у фудбалу, као што су слаткиши, безалкохолна пића и грицкалице.
Половина тестираних производа, садржавала је више од 500 калорија на сваких 100 грама. У студији се посебно критикује што се на производима, осим што је утиснут лого Европског првенства у фудбалу, налазе и фигуре из стрипова, фудбалски татуи, сличице играча и играчкице, које привлаче децу. Скупљањем слика и њиховим лепљењем у каталог деца се вежу за производ.
За педијатра Мицхаела Радкеа је најважније у студији што она показује да натписи на слаткишима не указују јасно на њихов састав. Ако бака и деда желе нешто да купе својим унуцима, без лупе они немају шанси да прочитају шта стоји на паковању. А чак и ако то могу прочитати, опет им није јасно шта је све у саставу те намирнице.”
Нејасне табеле састојака и реклама за преслатке и премасне производе одавно су предмет критика. Организација “Food Watch” је почетком године под лупу узела 1.500 артикала из асортимана храна за децу. Резултат: Скоро трећина производа садржавала је састојке, пре свега маст и шећер, који се по препоруци Министарства здравља у Берлину смеју конзумирати само у малим количинама. Закључак: Индустријска понуда хране за децу је таква да практично онемогућава здраву и избалансирану исхрану
Од здравих производа са воћем и поврћем нема зараде
Разлог томе је, по мишљењу организације “Foodwatch”, што се воћем и поврћем не може остварити велики профит. Једноставно се не исплати продавати здраву храну за децу. “Док са воћем и поврћем остварују маржу од 5%, са слаткишима, снековима и безалкохолним пићима имају маржу од 15%. Већ сада произвођачи морају навести све састојке, по тзв. ГДА табели ((“Guideline Daily Amount”). То је табела на којој стоји колико шећера, масноћа, засићених масних киселина и соли садржи једна порција од најчешће 100 грама. Но, потрошачи најчешће конзумирају пуно више од 100 грама.
Чипс пун соли
Педијатар Радке стога се залаже за тзв. здравствени семафор. “Реч је о једноставној и лако разумљивој декларацији, утиснутој на производу, на којој, када је зелено светло на семафору, значи да је производ добар, а црвено да му је састав лош. Свако зна да пуно соли у храни, поготово за децу није добро. Стога чипс добија црвено светло. А те најједноставније ствари нису регулисане и то је оно што ми критикујемо”, каже Радке.
Он додаје како је велики проблем што фудбалске звезде, репрезентативци врбују за рецимо здрав доручак уз ” “Kelloggs-Cornflakes”. То, с обзиром на огроман удео шећера, више није здрава намирница за доручак, већ слаткиш. А последице су гојазност код деце, дијабетис и болести срца и крвотока. А што је најгоре овако нездраве производе рекламирају управо спортисти, који “пуцају” од снаге и здравља.