Дечји имунитет се не јача чудотворним лековима

фебруар 01 19:41 2019

Имунитет је одбрамбена снага нашег организма. Његов значај се огледа у борби, одбрани и заштити од микроба, инфекција и оболевања. Имунолошки систем чини скуп биолошких структура и процеса унутар једног организма.

Поводом чињенице да се данас многи родитељи питају како могу на најбољи начин да утичу на развој доброг имунитет детета разговарали смо са Иреном Марковић, струковном медицинском сестром из области медицинских наука, која поседује огромно искуство на пољу дечјег развоја, социјализације, исхране, неге и лечења, не само кроз теорију него и праксу. Ирена на друштвеним мрежама води групу под називом Здрава беба, кроз коју безрезервно и са великом посвећеношћу помаже трудницама и мајкама у свим њиховим недоумицама.

Када почињемо да утичемо на имунитет детета?

Ако бих морала да поставим временску одредницу значајну за имунитет детета, то би сигурно био период трудноће будуће мајке. Током трудноће, плод добија важне материје и антитела од мајке и зато је важно да мајка буде здрава и да се разноврсно храни како њено тело не би трпело, а плод био угрожен. Антитела добијена од мајке током трудноће штите бебу од инфекција у првим месецима од рођења. Заједно са антителима, леукоцитима и осталим факторима заштите организма које дете добија дојењем, антитела добијена у трудноћи чине потпуну и (активну и пасивну) заштиту детета.

Данас имамо сазнања да штетни чиниоци околине и лоше, непожељне навике које има мајка у трудноћи негативно утичу на здравствени статус детета. Ту пре свега спада пушење, излагање штетним, отровним и токсичним материјама, нередовна и једнолична исхрана… Постоје препоруке да жена треба да остави дуван макар 6 месеци пре него што планира трудноћу како би се њено тело ослободило свих штетних састојака цигарете, а то није само дуван.

Шта је прва и основна ствар за будући здрав живот наше деце?

Прва и основна ствар за здрав почетак живота беба и деце и темељ будућег здравственог статуса на најбољи могући начин детету обезбеђујемо дојењем. Први подој и контакт кожом на кожу мајке треба започети у првом сату након порођаја. Ту није у питању само млеко као храна, већ много више од млека које беба добија подојима као што је то колонизација (насељавање) бебиног организма микробима који су нормални становници мајчине коже. За бебу је јако важно да први контакт има са мајком и мајчином кожном микрофлором, а не са медицинским инструментима и особљем. Прво млеко које се ствара у дојкама још током трудноће зове се колострум и има га у јако малој количини након порођаја. Међутим та мала количина од свега 5-10 милилитара по подоју је беби довољна. Састав колострума и састав мајчиног млека касније се јако разликује када су у питању чиниоци важни за имунитет бебе. Слободно могу рећи да млечне формуле не садрже нити је могуће у њих ставити све ове важне имуномодулаторе и заштитне факторе који су јако важни за бебин имунитет те је бебама на вештачкој исхрани ускраћено много тога корисног и доброг за изградњу имунитета и опште отпорности организма. Сама чињеница да млеко истог састава узима беба на рођењу и беба са 6 месеци је довољна.

Колострум је богат имуноглобулинима, посебно серумским ИгА, који је јако важан као прва баријера и делује облагањем, прекривањем интестинума правећи „штит“ за одбрану од инфекција. Организам бебе у првих 4-6 недеља не ствара сопствени ИгА, а не садрже га ни формуле, те је с тога неопходно да га добије из мајчиног млека. ИгА створен у мајчлином млеку штити бебу и од свих оних инфекција и микроба које је мајка успешно “прележала“ или са којима је тренутно у контакту. На тај начин беба је заштићена од инфекција које тренутно мајка има. Тек у другом и трећем месецу живота организам одојчета почиње са производњом властитих антитела, а број антитела добијених од мајке током трудноће се смањује. Све докле год је дојено, дете добија чиниоце важне за јачање имунитета и општег здравља детета. Након годину дана у мајчином млеку се повећавају извесни фактори заштите како би сачували дете од штетног утицаја микроба са којима је сада свакодневно у контакту јер се креће, пузи, хода, пада…

Мајчино млеко је богато белим крвним ћелијама (леукоцитима) које су врста „прве вакцине“ и имају врло важну улогу у заштити бебе од болести и непожељних инфекција. Протеини сурутке, лизозим и лактоферин такође уништавају бактерије, вирусе и гљивице, а други механизам одбране је везивање лактоферина за гвожђе чиме се онемогућава да микроби зависни од гвожђа доспеју и вежу се за гвожђе, расту и множе се. Колострум даље садржи велики проценат протеина, минерала и витамина (А,Е,К) који се растварају у мастима, али и свих других витамина осим витамина К који је потребно додатно уносити од средине првог месеца живота бебе зато што га у првих 15 дана има довољно у колоструму и прелазном млеку мајке. Беба црпи енергију из масти и зато су масти јако важне за здрав и правилан развој бебе. Протеини из мајчиног млека су фантастични и пуно се разликују од протеина животињских млека и протеина садржаних у млечним формулама и по квалитету и по кванититету и по равнотежи аминокиселина. Мајчино млеко је богато је и простагландинима који утичу на варење и сазревање црева и тако доприносе побољшању имунитета. Кравље млеко и млечне формуле садрже лактоалбумин који не постоји у мајчином млеку и код деце узрокује бројне проблеме и алергије, које негативно утичу на имунитет детета. Хумано млеко садржи и бифидус фактор који подстиче раст бифидо лактобацилаа они такође имају улогу у заштити од инфекција. За бебу је јако важно да буде искључиво дојена у првих 6 месеци без додавања воде и друге хране и течности.

Ако је дојење број један доброг имунитета, шта је по важности на другом месту и даље?

Следећа и не мање важна чињеница укоја доприноси побољшању имунитета и општег стања организма детета је свакодневни активни боравак на свежем ваздуху напољу у трајању од најмање сат времена. Изузетак су магловити, ветровити дани и за наше поднебље дани када је температура нижа од минус 10 степени. У зависности од годишњег доба, одабраћемо најпријатнији део дана, па ће то зими бити око поднева, а лети рано ујутру и касно поподне уз адекватну одећу и заштиту од хладноће или сунца (шеширић, скафандер, капа, рукавице…).

Даље су то кућни и спољни хигијенски услови у којима и под којима дете живи. Стерилна, претерано чиста и дезинфикована средина неповољно утиче на имунитет деце. Уколико спречавамо дете да долази у контакт са нормалном микробиолошком средином у којој живоимо и уколико убијемо све бактерије из окружења дезинфицијенсима, дететов организам неће имати прилику да реагује и буде активан већ ће бити успаван. Такав организам бурно реагује на све оно на шта не би требало да реагује па су данас у порасту аутоимуна обољења и алергије, где организам заправо напада сам себе уместо да напада стварну опасност из спољне средине. Дакле, од кад почне да се окреће и пузи, дете треба да борави на поду. Под треба да буде чист, али не и стерилан. Довољно је једном до два пута годишње опрати тепихе, усисавати (минимум три пута седмично) и не улазити у кућу у обући коју носимо споља. Игачке повремено опрати топлом или врелом водом и то је све. У таквим условима, не треба прати варалицу ако падне на под нити спречавати дете да ставља у уста руке и играчке са пода. Напољу треба дозволити детету да се игра са лишћем, дрвећем, камењем, земљом, на трави, да скаче по барицама. Заправо треба само пратити развој детета. Онда када је спремно да се окрећеи пузи, спремно је да се сусретне са подом- спустити га на под. Када се усправи и крене да хода, па падне, није смак света што је испрљао руке. Нема потребе за влажним марамицама и прањем руку одмах.

Адекватно одевање и оптимална температура животног простора су такође важни чиниоци у изградњи имунитета. Сведок сам да се и даље препоручује да беба у соби, на 30 степени треба да носи капу на глави. Овај савет је неоправдан. Када добијем овакво питање, питам родитеље –„А шта ћемо ставити беби на главу на минус десет напољу ако јој на плус 30 ставимо капу?“. Одевајте бебу као и себе. Чак, деца се много више крећу, активнија су, па ће им можда бити претопло иако нама није. Оптимална температура простора у коме борави беба треба да буде око 20 степени (18-21степен) и нешто виша када купамо бебу( 22-26).

Редован и добар сан у проветреном, чистом и мрачном простору у континуираном трајању од 10-14 сати у целом предшколском узрасту је такође добар савезник здравља и имунитета. Током сна се луче хормони који повољно делују на имунитет и здрав организам. Не мање важно је и време када дете одлази у кревет. То треба бити период од 19-21h како би дете устало око 7 до 8h ујутру. Ноћ има незаменљиво повољно дејство на здравље и имунитет, а спавање до поднева или готово до поднева нема повољно десјтво на здравље и имунитет.

Осмех! Будите ведрог расположења и трудите се да обезбедите деци позитивну стимулативну средину за одрастање. Стрес, напетост и незадовољство урушава наш и дечји имунитет. Деца која задржавају своја осећања, која немају отворен однос са родитељима, која су у сталној бризи и страху имају лошији имунитет, лошији успех у школи, неадекватан читав развој. Мазите децу. Приликом стварања позитивних осећања и контакат

Не посежите одмах за антибиотицима и изаберите педијатра који има такав став. Многа стања која прате дечје одрастање могу проћи без употребе антибиотика када за њима нема јасне, доказане потребе.

Када дете почне да једе сву храну као и укућани, које су све то намирнице које су важне за добар имунитет?

За добро опште здравље и имунитет важна је уравнотежена и разноврсна исхрана. Шта то значи? То значи да сви ми, а нарочито деца, свакодневно треба да унесу од сваке групе намирница по мало. Основ дечије исхране су житарице, затим воће и поврће, млеко и млечни производи, месо/риба, јаја, уља и масти. Намирнице треба да буду здраве, нетретиране, свеже, по могућству домаће или органске. Инстант каше, теглице и остале индустријске прерађевине, грицкалице и слаткише не треба користити уопште, а посебно у дечијој исхрани. Уместо тога, скувајте детету житарирце (попара, гриз, палента, качамак, житна каша) и у њих додајте цимет, какао, мед, орашасто воће, свеже воће, млечне производе, поврће…Домаћа пилећа супа, од целог пилета или макар батака и ногица са поврћем, кнедлама, резанцима је одлична храна која треба макар два пута недељно бити заступљена на јеловнику. Уз супу или чорбу дете треба да има најмање три боје поврћа на тањиру и месо/рибу. Сокове не би требало конзумирати, а ако их ипак дајете детету то би морали бити свеже цеђени сокови од воћа и поврћа, али без претеривања. Дете треба да пије воду, а да једе свеже воће и поврће.

Значајну улогу има бели лук као фантастична и фасцинантна намирница којој ни савремена наука не може да доскочи нити открије све бенефите које нам он обезбеђује. Стимулише имуни систем, најбољи је природни антибиотик на свету, има и антитуморска и антиинфективна својства. Најбоље је конзумирати га у свежем облику, али и термички обрађен може да задржи нека корисна својства.

Црни лук има утицај на разградњу секрета у дисајним органима те је у домаћој пилећој супици одличан оброк за јачање имунитета. Повољан утицај на дисајне органе има и насецкан, свеж када се удише.

Деци можемо давати и рибље уље, прополис, ђумбир, мед, у зимским месецима и додавати витамин Д3.

У чему данашњи родитељи највише греше када је реч о изградњи имунитета?

Проблем је што о имунитету размишљамо тек када се дете разболи. Онда ми се јављају маме са питањима шта да купе, који сируп, који чај, шта да дају детету да би што пре оздравило…А то не иде тако.

Грешимо сви. Одговорност је, чини ми се, и појединачна и системска. Чак и у установама дечије заштите, у вртићима, деца проводе читав дан у малом простору, а месецима их не изведу напоље на свеж ваздух. Концентрација вируса у затвореном простору је хиљадама пута већа него напољу, као и време преживљавања вируса. Док напољу вирус преживи у просеку два сата, у затвореном простору преживи и више од 20 сати. Након боравка у вртићу, данашњи родитељ, у недостатку времена и услед убрзаног темпа живота, преузме дете из вртића и поведе га у тржни центар из личних и породичних потреба. Велики је проблем и то што деца немају активан боравак напољу, на свежем ваздуху. Њима је неопходна физичка активност на отвореном како би се правилно развијали.

Када дете испољи симптоме инфекције, родитељ је у стању да даје сирупе, мелеме, прибегава суплементима и приправцима по дискутабилним рецептима… од педијатара захтевају антибиотике. Генерално, данас децу водимо лекару потпуно беспотребно. Углавном су то стања цурење носа, повремени кашаљ, две три ретке столице дневно, пар тачкица по телу, одбијање хране пар дана за време болести… Ништа од овога не захтева посету лекару. И не само да водимо дете лекару, него очекујемо да из ординације изађемо са гомилом папира и рецепата за разне сирупе и суплементе. Све је то наравно, погрешно. Занемарујемо своје инстинкте и сигнале које нам шаље дете, не пратимо дечије потребе и стање детета него се оптерећујемо симптомом или знаком болести.

Пречеста употреба антибиотика која је још увек јако заступљена код нас, има јако неповољан утицај на имунитет. Најпре зато што антибиотик, поред „проблематичних“ побије и здраве и корисне бактерије које су корисне за наш имунитет. А друго зато што већина стања спонтано пролази без употребе антибиотика, а организам чини јачим након оздрављења. У свету не можете доћи до лекара прва 3-5 дана од појаве високе температуре. Једноставно, очекује се од вас као родитеља да се бринете о свом детету и негујете га, а ако висока температура траје дуже од три или пет дана, онда се раде даље анализе…Тек на крају,ко зна ког дана ви се сретнете са педијатром. Код нас је све то обрнуто. Дакле, пратите дете, у првих 24х се јавите лекару само ако видите да је дете угрожено.

Наша деца ће засигурно плаћати цех цивилизације због употреба мобилних телефона, таблета и превише времена проведеног пред телевизором. Не само зато што екрани немају добар утицај на неразвијени дечији мозак, већ и зато што је време проведено пред екранима, пасивно проведено време без икакве корисне активности. Уместо тога, време треба проводити у природи. Нашој деци је природа страна, а и када их поведемо напоље, возимо их у колицима, тако да су неми посматрачи збивања око себе. И то је погрешно. Не само зато што дете није активно него зато што нема кретања, а са недостатком кретања долазе нам развојни проблеми, крива кичма, равна столопала, слаба концентрација и пажња…


Знамо да инстант решења не постоје, али реците нам, који витамини су савезници?

У борби против инфекција савезници су витамин Ц (свеж купус, цитруси, бобичасто воће, свеже паприке), цинк (месо, боранија, спанаћ, грашак, бадем, бразилски орах), здраве масноће (шкарпина, зубатац, орада, бранцин), витамини А,Б,Е, гвожђе, селен. Бета глукан из пекарског квасца, а садржи га и јечам, овас, неке печурке и алге је покретач имуног система тако што подстиче и појачава реакције нашег организма на имуни одговор.

Савезници су и етерична уља за инхалацију и то уље од оригана, еукалиптуса и босиљка и јако повољно делују на дисајне органе. Бифидобактерије су такође корисне, а њих има у пробиотицима и у ферментисаним млечним производима.

Постоје разни сирупи који наводно помажу у јачању имунитета код деце, какво је ваше мишљење о њима?

Синтетски витамини и препарати нису замена за оно што поједемо. Дакле, сви ови додаци исхрани, нису замена за редовну и правилну здраву исхрану. Суплементи нису исто што и лекови и не пролазе контроле које пролазе лекови. Нису укључени у процесе тестирања безбедности на животињама, деци, трудницама и другим осетљивим популационим групама те самим тим до података о безбедности употребе се долази из личних искустава употребе препарата. Често кажем да би сва деца била здрава и доброг имунитета ако би сви ти препарати имали дејство какво им се приписује. Нешто што занемарујемо јесте плацебо односно убеђење родитеља да је након употребе неког препарата дете здравије. Заправо дете дође у одређене године када имунитет буде добро развијен и учесталост инфекција се знатно смањи, а те године се поклопе са узрастом у коме је дозвољено користити те препарате и суплементе.

Каква храна утиче лоше на здравље наше деце?

Храна која садржи адитиве, шећере, нездраве масти, велике количине соли, индустријска, брза и пржена храна лоше утиче на наш и дечији организам зато што не садржи квалитетне састојке који ће организму користити, не помаже у стварању белих крвних ћелија које су важне за добар имунитет и одбрану организма од инфекција и не стимулише тело на имуни одговор. У дечијој исхрани не би требало да се налазе грицкалице, слаткиши, било која брза храна и инстант готови производи. Верујте да дете може здраво одрастати и без инстант каша и плазме. Оне дају само празне калорије и засите дете, а ничега корисног за имунитет и здравље детета.

Међутим, тешко је искоренити рђаве навике код људи на нашим просторима. Некада су баке куповале и давале деци јабуке и воће, а данас су баке прве када је реч о куповини нездраве хране и грицкалица. Као родитељ изражавам дубоко жаљење због тога што баке данас не учествују у стварању здравих навика у исхрани деце. Ретке су баке којима је значај припреме здравих оброка унуцима од важности. Нестале су домаће супе од меса, масноћа из костију, све је ређе на столу домаћих торти и колача, пита и теста за ужину. Уместо тога, купују деци грицкалице. Није то у реду. Организам све памти и треба имати на уму да његово добро функционисање није загарантовано. Враћа нам се оно у шта улажемо.

Приредила: Бојана Крстић

Извор: б92

  1. фебруар 11, 12:02 #1 VITAMIN C D

    Jako dobar tekst i sve pohvale za isti. Možda bi trebalo bi još dodati da je bitno i PRERANO SJEČENJE PUPČANE VRPCE to jest nastojanje da se isječe pupčana vrpca prije vremena: ona uvijek treba da se ostavi dok dijete nekoliko puta ne udahne zrak i dok sva pulsiranja u pupčanoj vrpci ne prestanu.
    U suprotnom, djete će biti mnogo slabije jer dio njegove krvi ostaje u placenti, umjesto da završi u njegovom organizmu”.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.