Дечји неуролог оштро упозорио: 5 година гледам како сами стварате аутизам код деце!

фебруар 27 00:03 2017

Већ пет година се по правилу сусрећем са истим проблемом – децом која у просеку са три године практично не говоре.


Одавно већ намеравам да поделим с вама своја запажања о могућим последицама интензивног коришћења у најранијем узрасту разних уређаја с екранима: телевизора, компјутера, таблета, смартфона. Одмах да се оградим и кажем да овде износим само своја запажања на основу искуства. Може се то разумети као застрашивање из незнања – и то сам имао прилике да чујем. Ипак, чини ми се да се све уклапа и полако долази на своје место…

Посао ми налаже да се свакодневно сусрећем са децом са мањим или већим сметњама у развоју. Већ пет година се по правилу сусрећем са истим проблемом – децом која у просеку са три године практично не говоре. Понашање те деце слично је понашању деце с аутизмом. Заједничко им је то што су им, када су имала око годину дана, дати смартфони односно таблети. Та деца практично све слободно време проводе с тим уређајима, буквално живе у њима. Од тога страда фацијална експресија (мимика лица), усмеравање погледа (контакт очима), и емотивна сфера. Покушај да од детета узмете уређај, код њега изазива крајње негодовање и агресију. Говор се по правилу није развио или је рудиментаран. Комуникација с околином, с реалним светом очигледно је лоша… Знајући колико је лако помешати узрок и последицу, не искључујем да су нека од те деце начелно аутистична, а да је преокупација геџетима једноставно једна од варијанти стереотипног понашања… Ипак, следи једна од кратких прича.

Девојчица, 1 година и 3 месеца, живи у Њујорку. Пажњу је привукло то што се не одазива и не реагује на вербалне захтеве. Нема развијену адекватну мимику и гестикулацију. Неколико месеци раније није било тако лоше. Дете је тапшало, махало па-па. Специјалисти су посумњали на поремећај из аутистичног спектра… Добио сам велики број видео-снимака с епизодама из живота детета. Све је почело око 7-8. месеца када је дете почело да једе у столици за храњење, испред укљученог телевизора. Идемо даље: са годину дана, девојчица је практично све слободно време проводила испред некаквог екрана. Родитељи су послушали мој савет и све геџете су склонили од детета. Очекивано, првих дана приметили су код девојчице раздражљивост, хистеричност и агресивност, било ју је тешко нахранити. Али… вратили су се контакт очима и показивање руком! Кренули су на терапију. Разумем дакако колебљивост и субјективност процене дате на даљину… Но свеједно не престајем да се питам: да ли је могуће да се у „спектру“ наиђе на ситуације с механизмом који би се могао окарактерисати као „псеудоаутизам“? (Нисам сигуран да је термин исправан, наишао сам на њега код Чарлса Њокиктјиена…)

Аутор: Олег Корењ, дечји неуролог из Новосибирска

Одабрала и превела: Весна Смиљанић Рангелов

Извор: Детињарије

  Categories:
  1. март 02, 10:55 #1 jovanka jankovic

    Nas klinac je prvi razred. Nakon oko 2 do 3 meseca od polaska u skolu imali smo roditeljski sastanak. Uciteljica nam je iznela svoja zapazanja koja su bila pozitivna, ali je primetila veoma cudnu pojavu, a to je da joj se deca ne odazivaju ukoliko im se obrati imenom. Uciteljica ima 23 godine iskustva I nije znala o cemu se radi. Morala je dodje od deteta ga potapse po ramenu da bi dete odreagovalo. Smatra da su deca lepo vaspitana, pa nije shvatala o cemu se radi. Posavetovala se sa koleginicama I psihologom. I zakljucak je bio, da deca nove generacije ne reguju ukoliko im se informacija ne servira vizuelno. Ovaj clanak samo dokazuje da se isti problem javlja, samo jos u ranijem razvojnom periodu dece. Veoma zabrinjavajuce!!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.