Дефектолог: Предлог активности за стимулацију – развој графомоторике

август 25 20:56 2017

Писање је сложена активност у којој учествује велики број мишића руке, шаке и прстију, којом управља мозак. Развојем визуо-моторне перцепције која се временом аутоматизује, писање постаје аутоматска радња.

Развој графомоторне способности почиње у узрасту од 18 месеци али најчешће се сметње у њеном развоју, ако постоје, уочавају са поласком у школу. Фина моторика је од суштинског значаја за писање тако да је важно стимулисати њен развој у кућним условима много пре поласка у школу.

Дете у узрасту од годину дана држи оловку и њоме опонаша шарање по папиру, а у узрасту од 18 месеци почиње са активностима шарања, шкрабања по папиру, да би са две године почело да држи оловку палцем, кажипрстом и средњим прстом и опонаша повлачење вертикалне линије. Са две и по године радо се игра оловком и папиром, повлачи вертикалне и хоризонталне линије, до треће године требало би да уме да прецрта круг.

Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке све остало што дете ради рукама доприноси развоју фине моторике и графомоторике.

када-дете-поциње-да-црта-и-писе-развој-графомоторике-предлог-активности-за-стимулацију-цланак-2

Да би дете развило све функције шаке потребно је да има и одговарајућу стимулацију путем игре и играчака. Да би игра имала пуни ефекат потребно је стимулисати дете да се игра у различитим положајима, на леђима, потрбушке, на боку, у седећем, четвороножном, клечећем и стојећем положају.

Неке од тих активности су следеће:

– хватање звечке;
– држање коцке, премештање из руке у руку;
– хватање различитих облика који су окачени изнад главе;
– листање сликовница;
– мажење лутке,меде;
– котрљање,бацање и хватање лопте;
– убацивање различитих облика у одговарајуће отворе;
– убацивање играчака у кутију;
– показивање на себи а касније на мами, лутки, меди око, нос, уста, уши, косу, руке, ноге, пупак…;
– држање кашике и покушај самосталног храњења;
– повлачење играчке на узици;
– шарање оловком по папиру;
– самостално држање чаше из које пије воду;
– свлачење и облачење одеће и обуће;
– стављање поклопца на кутију;
– отварање и затварање флаше;
– навијање играчке;
– стављање ситних предмета(зрна пасуља,кукуруза,пиринча)у флашицу уз опрез и обавезно присуство одраслих;
– низање перли,макарона,разнобојних исечених сламки;
– цепкање папира;
– мешање теста, пластелина;
– слагање боцкалица уз опрез;
– откопчавање и закопчавање дугмића;
– игрице за диференцијацију прстића тапкањем уз одређене песмице.

Поред тога што ове активности доприносе развоју грубе и фине моторике, развоју визуо-моторне координације, оријентације у простору, усвајање телесне шеме оне доприносе и развоју усмеравања и одржавања пажње и концентрације детета.

Зато је неопходно да се родитељи обуче правилној стимулацији детета, да му омогуће да само испроба своје могућности а да му помогну само у ономе што оно самостално не може да изведе.

Имитирањем и увежбавањем вештина, дете повећава самосталност у игри и реалним ситуацијама што повећава његово самопоуздање.

Изостанак неких од вештина или непотпуна развијеност грубе и фине моторике врло често је узрок проблема у писању детета које је пошло у школу. Свакодневна, вишечасовна употреба рачунара деци ускраћује развој пуног потенцијала руке и шаке, оно све мање пише и црта руком, поред физичке неактивности и неправилног држања дете касније може имати сметње у писању.

 

ДАНИЈЕЛА МАРЈАНОВИЋ
Мастер Дефектолог-Соматопед

Извор: Трудноћаиздравље

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.