Didaktičke igre kao metod obrazovanja zauzimaju posebno mesto u vaspitno-obrazovnom radu. One omogućavaju da se prošire iskustva dece, bude kod njih dobro raspoloženje i radost i na taj način im pomažu da spontano uče nešto novo. Didaktičke igre kod dece razvijaju kognitivne procese, samostalnost, logičko-matematičko mišljenje i podstiču razvoj govora i socioemocionalni razvoj. Takođe su efikasno sredstvo za formiranje moralnih i voljnih osobina deteta. Zahvaljujući ovim igrama i igračkama, dete razvija nezavisnost i samokontrolu, uči se da sarađuje s drugima i da prihvata pobedu i poraz.
O važnosti didaktičkih igračaka, njihovom uticaju na dečji razvoj i tome kakve igračke deca najviše vole razgovarali smo sa Ljiljanom Reljić, vaspitačem i autorom knjige Didaktičke igračke koje možete napraviti sami (po uzoru na Montesori metod),
Pre mesec dana u izdanju Kreativnog centra objavljen je priručnik Didaktičke igračke koje možete da napravite sami, koji obiluje idejama za izradu igračaka. Kome je knjiga namenjena i kako je koncipirana?
Priručnik je namenjen svima: deci, vaspitačima, roditeljima, medicinskim sestrama, bakama i dekama… Dakle, svima koji žele da obraduju svoju decu i naprave od priručnih i recikliranih materijala korisne igračke. Na početku priručnika navedena su teorijska polazišta za njihov nastanak, a u drugom delu nalazi se veliki broj primera ručno izrađenih didaktičkih igračaka koje su primenjene i proverene u radu s decom. Polazište za rad sa ovim igračkama utemeljen je na metodi Montesori, odnosno principu koji veliku pažnju poklanja igri kao načinu učenja koji je najbliži deci. U priručniku su igre i igračke razvrstane po oblastima: igračke koje stimulišu razvoj fine motorike, razvoj praktičnih veština i logičko-matematičkog mišljenja, didaktičke igračke za početno opismenjavanje, upoznavanje sveta oko nas, bogaćenje dečjeg rečnika, kao i igračke za senzorni i socioemocionalni razvoj.
Izdvajamo iz priručnika:
Šta su to didaktičke igračke i zašto su one toliko važne za razvoj deteta?
Didaktičke igračke su one igračke koje vaspitači ili drugi odrasli prave od priručnih materijala, a sa posebnim ciljem da kod dece razvijaju određene veštine i pojmove. Uz didaktičke igračke znanje se stiče u igri, na zabavan način.
Kako ste i kada počeli da izrađujete didaktičke igračke i koji je vaš savet mladim vaspitačima koji žele da počnu i sami da prave igračke?
Izradom i primenom didaktičkih igračaka bavim se intenzivno od 2012. godine. One su i ranije bile prisutne u mom programu, ali ne u ovolikoj meri. Istraživanjem programa rada u našim predškolskim ustanovama, ali i onim u svetu, uvidela sam bezbrojne mogućnosti koje donosi rad sa ovim tipom igračaka i prepoznala ih kao osnov za stvaranje bogate i podsticajne sredine za učenje. Tako je primena didaktičkih igračaka u radu postala moja želja i moj cilj.
Moj savet mladima, ali i drugima koji se bave vaspitno-obrazovnim radom, jeste da prave i koriste didaktičke igračke. One su važne i neophodne u svakoj vaspitnoj grupi, svakom programu i obliku rada. Od jednostavnih materijala vaspitači mogu napraviti sredstva koja su potrebna za rad s jednim detetom ili više njih, kao i ona koja mogu odgovarati celoj grupi.
Na internetu ima mnogo ideja za realizaciju ovih igračaka, ali u našem priručniku predstavljene su one koje su proverene u praksi. One su objedinjene u grupe u zavisnosti od oblasti rada i prilagođene su potrebama naših programa.
Koja se vrsta igračaka deci najviše dopada, odnosno na šta najbolje reaguju?
Sve zavisi od uzrasta, ali generalno deca vole sve one igračke u kojima se nešto ubacuje kroz otvore, one koje im pružaju mogućnost provere u kutijama (kontrola greške), vole i igračke koje su napravljene od različitih tekstura, prirodnih materijala, ali i igračke s plastičnim čepovima na kojima se nalaze razne aplikacije.
Kao vaspitač, s kojim se problemom u radu s decom najčešće susrećete i da li uspevate da neka ponašanja korigujete upravo učenjem kroz igru?
Pored velikog uticaja na dečji intelektualni razvoj, didaktičke igračke istovremenu podstiču i socioemocionalni razvoj: deca uče da se dogovaraju oko izbora igračke, zajedno se igraju, prenose naučeno vršnjacima, vode računa o mestu odlaganja igračaka.
Izrada didaktičkih igračaka je posao koji zahteva vreme i novac. Kako ste, kao vaspitač, pronalazili ova dva bitna resursa?
Uvek se nađe vreme za ono što volimo da radimo. Uživam dok pravim igračke, u stvari – ja se tada IGRAM. Prednost ovih igračaka upravo je u tome što one ne zahtevaju nikakva posebna ulaganja, reč je o jednostavnim materijalima koji se mogu naći u svakoj kući ili vrtiću: lepak, makaze, papir, karton, plastična i kartonska ambalaža koja je svuda oko nas.
Šta je najlepše, a šta najteže u poslu kojim se bavite?
Ako mislite uopšte na posao vaspitača, najsrećnija sam kada dođem na posao i kada mi deca priđu da se zagrlimo. Kada vidim i osetim da se ona osećaju dobro.
Najteže je ponekad postići sve zahteve i uvažiti sve ono što naš posao nosi sa sobom.
Intervju vodila: A. Cvjetić