Диоген у потрази за човеком
Антички грчки филозоф, Диоген из Синопе, представник киничке школе у античкој филозофији, заступа повратак природи и најједноставнији начин живота. Због начина на који је водио свој живот добио је надимак Пас. Део свог живота провео је живећи у маслиновом бурету-амфори, са псом, и по сваком времену ишао одевен у прљави огртач са упаљеним фењером и усред бела дана говорећи: >. Сматрао је да човек треба да живи што сличније животињама, на пример псима, што и значи назив школе у филозофији, кинизам.
За Диогена је најбољи живот онај који се живи једноставно и у складу са природом. Зато су традиционалне животне потребе безначајне и бесмислене баш као и конвенционална ограничења и правила понашања, јер су потпуно супротне природним нагонима човека.
Диоген сматра да су патње човека само последица његових жудњи, брига и амбиција, тежњи ка испразним задовољствима и робовања богатству и слави. Пошто се људи посвећују безвредним циљевима, троше се узалуд у јаловим и плитким настојањима да их остваре, а сваки пут када доживе неуспех, осећају огорченост и незадовољство. У таквом животу, људи зависе од других, ухваћени су у замку дуговања, стално су напети, осуђени на разочарења, рањиви и зависни од свега што им доноси непредвидива судбина на коју је немогуће утицати. Човек је најсрећнији када му ништа не треба, а то се може постићи ако своје потребе смањи на минимум, а затим и то мало даље сужава.
За духовни мир су, по Диогену потребна три суштински важна услова: аутархија, апатија и слобода. Под аутархијом он подразумева управљање самим собом и самодовољност; под апатијом подразумева равнодушност и необазирање на све оно што спољни свет човеку може да учини, а под слободом подразумева независност од било ког другог појединца и одустајање од поседовања материјалних добара. За овакав живот су узор животиње, које живе од онога и у складу са оним што им свет нуди, а у свему осталом су потпуно слободне. “Не осећати потребу ни за чим привилегија је самих богова”, истиче Диоген, “а повластица боговима блиског човека је да има потребу за врло мало тога.”