Disciplina u učionici – 5 stvari koje nastavnik mora da zna

mart 29 22:32 2018

Odrasli, a posebno deca i tinejdžeri ne vole stege i zbog toga odbijaju da budu poslušni. Da bi se izbegao problem nediscipline na času, neophodno je da se odrede pravila ponašanja u učionici.

Ne postoji nastavnik koji se nije suočio s ovim problemom. Dok jedni relativno lako izlaze na kraj sa nedisciplinom na času,  ostali ulažu veliki napor kako bi stvorili osnovne uslove za rad. To najčešće zavisi od ličnosti samog nastavnika i od njegovog iskustva u radu sa decom.

Neretko se događa da nastavnici, jednostavno, ne mogu da održe red na času. Đaci su nedisciplinovani iz raznoraznih razloga – dosadno im je, žele da privuku pažnju svojih vršnjaka, ili da provere granicu strpljenja svojih nastavnika jer ne vole autoritete.

Nedisciplina nije svojstvena samo jednom određenom uzrastu. Sedamnaestogodišnjaci mogu da budu podjednako bučni i spremni za nestašluke kao i sedmogodišnjaci i da odbijaju svaku vrstu saradnje.

Da bi se uspostavio red i omogućio nesmetan rad, neophodno je da se nastavnici pridržavaju određenih pravila. Saveta ima mnogo – od saveta stručnjaka, kolega pa čak i roditelja, ali najvažnije je, za početak, istrajati u pridržavanju određenih pravila:

Dobra priprema za čas omogućava da nastavnik bude samopouzdan. Učenici vrlo lako osete nesigurnost nastavnika i tako imaju pogodan teren za nestašluke i nepažnju.

Bez podizanja glasa jer nadvikivanje može da doprinese još većoj galami. Miran, staložen glas je mnogo delotvorniji. Nekada je neverbalna reakcija najbolje sredstvo za zaustavljanje buke – kontakt očima sa učenicima koji su nemirni; mimika lica kojom se pokazuje nezadovoljstvo zbog nedoličnog ponašanja; pokret rukom da buka prestane.

Kada su verbalne reakcije u pitanju, najbolje je spustiti ton glasa i obratiti se učeniku koji galami pitanjem koje je vezano za gradivo koje se obrađuje ili obnavlja. Vrlo je važno da kritika bude upućena ponašanju učenika, a ne samom učeniku.

Nepristrasnost je neophodna, mada je vrlo teško pobeći od svojih subjektivnih osećanja. Favorizovanje i izdvajanje pojedinih učenika je nedopustivo. Obavezno opomenuti učenike, koji su inače marljivi i pažljivi, kada to zasluže jer je prirodno da se i njima desi da budu nemirni i bučni.

S druge strane, uvek pohvaliti one nepažljive kada zasluže pohvalu. Deca lako osete nepravdu, a objektivnost nastavnika je osobina koju oni veoma cene. Što više đaci poštuju svoje nastavnike, biće povoljniji uslovi za rad.

Doslednost je povezana sa pravilima ponašanja. Nastavnik ih određuje zajedno sa svojim učenicima na samom početku školske godine. Istrajnost nastavnika u postupcima čini da učenici steknu njegovo poverenje. Ukoliko nastavnik reaguje drugačije u istim situacijama, zbuniće učenike i oni neće znati kako da se ponašaju. Takav nastavnik gubi poverenje i poštovanje svojih đaka, a poštovanje nastavnika je pola odrađenog posla za uspostavljanje discipline.

Motivacija je osnovno oružje za uspostavljanje discipline. Danas je vrlo teško motivisati učenike i nastavnici stalno vodi nepravednu borbu sa savremenim tehnologijama – video igricama i mnogobrojnim TV kanalima koji im nude zabavne, ali jeftine sadržaje. Nastavnici moraju dobro da se potrude i namuče kako bi svoje časove učinili zanimljivim. Dosađivanje na času je jedan od najčešćih razloga nediscipline i zato je vrlo važna česta promena aktivnosti kao i nepredvidivost samog časa. Ocene su oduvek za učenike bile glavni motiv, a na nastavnicima je da pokažu da učenje nije samo obaveza, već da može da pričini zadovoljstvo.

Problem nediscipline  je najveći problem za nastavnike, kada je reč o neposrednom radu sa decom, i iz godine u godinu, postaje sve veći. Nemoguće je ostvariti idealnu atmosferu za rad, ali se uvek može raditi na njenom poboljšanju. Ne postoji jedinstven i jednostavan recept, ali svaki nastavnik ima neki svoj, manje ili više uspešan. Bilo bi lepo razmenjivati one uspešnije.

Autor: Marina Raičević, profesor engleskog jezika, Vuk Karadžić, Bor

napišite komentar

2 komentara

  1. mart 31, 07:59 #1 B

    Postoji nekoliko poslovica koje veoma lepo objašnjavaju šta se događa kada se sa decom ne postupa kako treba. Od kako je počela “silna briga za decu, ciljeve, ishode, demokratiju, prava i sl.”, a potpuno razorena porodica, izbrisan svaki moralni prag, uniženo dostojanstvo i poremećene osnovne društvene vrednosti, nastali su i problemi i iz dana u dan se uvećavaju i nagomilavaju. Povlađivanjem, ulagivanjem, “motivacijom”, servilnošću, parlamentisanjem, digitalisanjem, tabletiranjem, umrežavanjem, “usklađivanjem”, “usavršavanjem”, seminarisanjem, onlajnisanjem i ostalim sličnim metodama koje se ovde sprovode uglavnom populistički i deklarativno, samo se gladi ispucala površina problema, a on i dalje ostaje duboko ukorenjen u mladim generacijama i kako koja dolazi biva sve dublji. Koren problema je uvek tu i ne može se bez njega, ne možemo ga “iščupati” ali se ovde kod nas “reformskim” i gotovo svim ostalim “metodama” njegovog rešavanja on samo produbljuje i širi.
    Ovde birokratija crpe snagu upravo iz tog korena jer da njega nema dobar deo te birokratije ne bi imao šta da radi i morao bi da nestane. Ovako birokratija uspešno umnožava razloge svoga postojanja i širi se zajedno sa korenom problema. Medijski ga svakodnevno “zaliva i hrani”.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • mart 31, 20:45 Ivana

      Slazem se, i, dobar alat u rukama loseg majstora daje uvek lose ishode. Ovde je problm u majstorima ne u alatima

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.