Ђаци у Србији не умеју да уче

децембар 13 19:13 2014

Способност да разликујемо битно од небитног учи се од малих ногу. Истраживање професора Факултета за специјалну едукацију, спроведено међу ученицима седмог разреда, међутим, показује да већина ђака не уме да селектује информације по значају. Када то изостане, нема суштинског знања, па ни успеха у његовој примен

Да је подвлачење текста најчешћи начин учења, потврђују и ђаци. Дилеме шта истаћи као важно, кажу, немају.

ucenik-uciteljica

Истраживање, међутим, показује, да трећина седмака текст подвлачи неефикасно, односно готово све или потпуно неважне чињенице.

Више од 20 одсто њих има погрешан критеријум – уместо битног, издвајали су оно што им је занимљиво, јасно или познато. Тек девет одсто ђака правилно приступи тексту и уочи суштину. Струцњаци закључују да школи недостаје системско обучавање како се учи.

“Они су се некако сналазили, неко је од њих тражио, неко није. Ја највише верујем да их наставници нису уопште обучавали како се ради на тексту. Читање са разумевањем је једна од најважнијих компетенција која нас оспособљава за будући живот. Не само за будуће учење, већ да као одрасли људи могу да се снађу да доносе одлуке, да умеју да читају новине, да умеју да разликују шта је чињеница, а шта интерпретација”, објашњава Слободанка Антић са Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Преобимно градиво терет је и ђацима и професорима који им, тврде, помажу да одвоје битно од небитног.

“Свакако да има гомила информација које деци уопште не треба у животу и морају да се селектују јер децу управо то одбија. Скраћује се, мора да направи фокус на оно што ће њима бити потребно у животу. Оно што је битно је да записују, воде белешке и на основу бележака имају пресек информација које су им потребне”, истиче професорка историје Госпава Ђурић.

Оно што није стигао наставник у школи, помогне родитељ код куће. Такво олакшавање је медвеђа услуга детету.

“Родитељи често ‘сажвакавају’ градиво и дају га детету као кашицу. Наставник кроз фронталну наставу даје ‘сажвакано знање’. Разликовање битног од небитног се не развија више ни у школи ни код куће. То је велики пропуст”, истиче школски психолог Лидија Максић.

Докле год буде тог савезништва у сврху препричавања градива, ученик ће бити пасиван. У свету обиља информација проблем постаје већи.

“Оно што и видимо како млади људи функционишу, то је да брзо, али површно, обрађују информације. У суштини, то дубинско, озбиљно процесирање информација негде заостаје”, наводи

Што више непознатог текста и самосталног рада на њему – једини је пут ка активном односу, данас према школи и учењу, сутра, тврде струцњаци, према животу – у најсирем смислу те реци.

Припремила Иванка Ристовски

RTS

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.