Добро и зло трче заједно

новембар 23 10:56 2017

Лековите, поучне и једноставне – такве су поуке академика Владете Јеротића. Због тога и не чуди што је здање Народне библиотеке Србије било пуно као кошница јер је овде уприличена промоција нове књиге Јеротићевих есеја „Добро и зло трче заједно” у издању Задужбине Владете Јеротића и куће „Арс либри”.

Иако је Јеротић, поздрављајући посетиоце који су, могло се осетити према изузетној атмосфери, поштоваоци његовог дела, рекао „Ви сте дошли због наслова књиге?”, маса од готово хиљаду људи топло се насмејала и хорски узвратила да је ова посећеност знак дубоког поштовања према њему.

Ходници храма књиге били су пуни суграђана, седело се на степеницама, па и на поду. Захваљујући одличном озвучењу, све што су Јеротић и његов гост проф. др Жарко Требјешанин тумачили и о чему се разговарало, а разговор је питањима, укључујући и она из публике, усмеравала др Милена Ђорђијевић, уредник књижевних и трибинских програма у НБС-у, чуло се и на платоу испред Библиотеке.

Јеротић се овога пута позабавио кључним појмовима који одређују смисао постојања сваког појединца и друштва у целини.

– Сматрам да сви људи на свету имају у себи неку представу о добру и злу – почео је академик разматрање о овим појмовима, уводећи тако и читаоце у тему свог дела сабраног на 160 страна и 19 поглавља. Од тога је издвојио оно што говори о усавршавању које је одредио и као „човек путник”. То објашњава чињеницом да човек увек тежи да некуда иде, напред, даље, да истражује. То ради и дете, али кад се нађе у непознатом простору брзо се враћа тражећи заштиту мајке. И многи људи држе се сигурног, ишли би напред где им је можда и боље, али им је сигурније да остану у сигурном окружењу иако се ту можда неће потпуно остварити.

Пажњу је привукло и његово запажање о положају жене. Оне данас много више него мушкарци раде у одговорним, тешким и лепим професијама као што су медицина, педагогија… али нису за то плаћене иако се говори о равноправности, али се то, како запажа академик, само поштује у Немачкој и нигде друго у Европи. Разлог се може наћи и у томе да мушкарци напуштају професије које не доносе зараду, а жене освајају тај простор и боре се.

Јеротић се осврнуо и на проблем данашње породице и човека у време кризе. Поручио је да онај ко има материјалну сигурност ваља да нађе духовну испуњеност, а онај ко није материјално опскрбљен требало би да на томе поради и поправи свој положај или бар има двоје-троје деце јер је и то благо.

Тема је била и замка о усавршавању човека. Причало се и о сновима. Јеротић је указао на значај памћења, па чак и записивања снова.

– Није добро ако се човек хвали како никада ништа не сања. Сви сањамо, само заборављамо. Ако два-три месеца не памтимо шта сањамо, онда је то знак да избегавамо да се суочимо са оним негативним у нама што би требало да поправљамо – казао је он.

На крају овог рекло би се пријатељског дружења академик Јеротић је инсистирао: – Немојте ми пљескати. Без обзира на животна искушења, запамтите добро: важно је кад се падне да се устане – одмах.

Аутор: Александра Куртеш

Извор: Политика

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.