Добро се добрим враћа (истинита прича)

Једне олујне ноћи, у ситне сате, један старији брачни пар се склонио од кише у предворје малог филаделфијског хотела, у нади да ће пронаћи собу за ту ноћ. Међутим, на њихово велико разочарење, хотел је био пун.
“У граду су три велика семинара”, рекао им је расположени рецепционар. “Бојим се да су сви хотели пуни.”
AAA
Пар је почео да се окреће према вратима, а рецепционар је наставио: “Али, никако не могу у један сат после поноћи да пошаљем овако сладак пар као што сте ви на ту страшну кишу. Да ли бисте желели да преспавате у мојој соби? Није ништа посебно”, додао је, “али биће вам пријатно за једну ноћ.”
Нису баш желели да прихвате човекову понуду и избаце га из његове сопствене собе, али он није попуштао. “Не брините за мене. Биће ми добро”, рекао је весело, и они су коначно одлучили да остану у хотелу.
Када су се следећег јутра одјављивали, господин је рекао рецепционару: “Ви би требало да будете управник најбољег хотела у САД. Можда вам једног дана и саградим један.” Човек на рецепцији се само насмешио и захвалио.
После две године хотелски службеник је добио писмо од старијег господина. У писму је подсетио рецепционара на ноћ у којој је помогао старијем брачном пару и позивао га да дође и посети их. Била је приложена и повратна карта до Њујорка, као и позамашан износ новца за трошкове. Иако је скоро заборавио на тај догађај, одлучио је да се одазове њиховом позиву.
Дочекали су га на станици и најпре одвели на угао Тридесеттреће улице и Пете авеније.
“Ово је”, рекао је господин показујући огромну нову зграду од црвенкастог камена на углу,” хотел који сам управо саградио и желим да га ви водите”
“Ви се сигурно шалите”, рекао је службеник.
“Уверавам Вас да се не шалим”,рекао је старији човек са осмехом на лицу. Његово име је било Вилијем Валдорф Астор.
Огромна зграда је била оргинални хотел Валдорф Асторија. А млади службеник је био Дзордз С. Болт, први управник хотела, чија слика и данас краси предворје овог објекта, као подсетник свим запосленима да се љубазност исплати када се најмање надате, да никада не знате ко Вас у том моменту посматра и процењује, и да се добро ипак
на неком крају добрим враћа.
 
Извор: .psihologijauspehaplus.com