Гостујући у Јутарњем програму телевизије Happy, професор доктор Бранимир Несторовић разбио је неколико митова у које смо готово сви веровали, а тичу се слабог имунитета код деце, уноса течности и бактерија којих се сви толико плашимо.
Говорећи о имунитету код деце, доктор је рекао да, по неким америчким статистикама деца до 6. године живота имају респираторне инфекције 6 до 8 пута чешће од старијих. Они су из разних разлога предиспонирани да често буду болесни. Ипак, каже доктор, то није разлог за бригу. Оно што је најважније да пратите није топломер, већ то како дете изгледа.
„Постоје ти неки енглески водичи који кажу да температуру треба скидати кад је висока, они тврде преко 39,5 и кад дете изгледа лоше. Ако вам дете има температуру и скаче, игра се, то није болесно дете.”, каже доктор и додаје:
„Многи не верују да је чак 95, а по неким истраживањима 98% инфекција код деце заправо вирусно. Само обични вируси који дођу и прођу. А оно што је интересантно јесте да она деца за коју кажемо да су килава јер се сваки час разбољевају, касније у животу буду невероватно здрава.”
Прошле године завршено је једно истраживање које је показало да деца која као мала ретко имају температуре, касније у животу чешће обољевају од рака. То је зато што је имуни систем као војска. Он мора да тренира. Ако не тренира (а тренирају га цревне бактерије, разни вируси), он ће се улењити.
Доктор каже да је нормално да деца буду стално болесна и да не треба томе придавати неки значај.
„Као што сам већ рекао у већини случајева су то само вирусне инфекција, у свега пар процената су бактеријске, оне које се лече антибиотицима. Деца која имају бактеријску инфекцију се препознају, другачије изгледају, нешто су дехидрирани, успавани, одбијају оброке…”
Говорећи о уносу течности који је сад постао попут моде јер сви носе неке флашице са водом где год да крену, доктор Несторовић каже да је то једна велика манија.
„Воду треба да пијете кад сте жедни. Како животиње знају кад треба да пију воду, а нико им није рекао колико литара морају да унесу? Америчке препоруке кажу 2,8 литара за жене, а 3,2 за мушкарце, а кафа се ту не рачуна. Ја у то ништа не верујем. Наш организам је фино баждарен и воду треба да пијете кад сте жедни. Пазите, ви кад сте жедни, ви попијете одређену количину воде, онолико колико вам прија и ви истог момента више нисте жедни иако та вода још није нигде мрднула из желуца. Желудац има метар којим измери колико вам треба воде, то је просто невероватно.”
У Енглеској су радили студију на тему уноса течности. У једној групи су наливали људе чајем и разним течностима, а у другој су просто људи пили воду кад су жедни. Ови у првој групи су имали 73% више тегоба него у другој.
Кандида није безазлена
„Кад пореметимо флору антибиотицима, онда кандида дивља, а она лучи најмање три протеина који изазивају рак.
Најједноставнији лек за кандиду је мајчина душица, а може да се користи са уљем од оригана које је један од најјачих природних антибиотика.” – саветује доктор Несторовић
Сви кажу да антибиотике не треба узимати баш олако, а знамо да има лекара који их олако дају.
„Антибиотици се дају кад постоји бактеријска инфекција која је потврђена брисом, рецимо упала грла. Многи доктори тврде да бактеријску гнојну ангину могу да препознају голим оком, али то једноставно није тачно. Има једна студија коју су у Аустралији спровели. Окупили су 50 најбољих педијатара и довели им гомилу деце са гнојном ангином да прегледају и утврде да ли је ангина бактеријска или вирусна. У само 30% случајева су доктори дали исправну дијагнозу, а још интересантније од тога је што су им исто дете доводили по два пута и они су у само 22% случајева оба пута дали исту дијагнозу. Што значи да је у већини случајева истом детету исти доктор дао различите дијагнозе.” – објашњава доктор.
„Дакле, мој савет, кад дете има високу температуру дуже време – брис, крвна слика, ЦРП.” – закључује професор Несторовић