Draga ličnost mog detinjstva – moja vaspitačica/dadilja (odabrani radovi)

maj 09 22:46 2018

U nastavku se nalazi nekoliko odabranih radova koji su pristigli na naš konkurs na temu „Draga ličnost mog detinjstva”. Ovde izdvajamo one najlepše o vaspitačicama, dadiljama i tetkama.

Draga ličnost mog detinjstva

Zovem se Dušan. Prve četiri godine mog života sam proveo u Senti. Mama je radila svakog dana do uveče. Pre podne sam išao u vrtić, a posle podne me je čuvala žena po imenu Ilona. Moj brat i ja smo je zvali Babika.

Imala je narandžastu kosu i smeđe oči. Niska i mršava, imala je dovoljno snage da trči za nama. Mnogo sam je zavoleo. Ona me je hranila, presvlačila i vodila u šetnju, čitala mi je bajke da lakše zaspim. Ponekad bismo izvadili sve igračke i pravili čudesan svet iz mašte. Kupovala nam je figurice „Gormiti“ koje i danas čuvam. Moji roditelji su govorili da me je razmazila.

Mnogo mi nedostaje Babika. Ona je uspela da mi zameni babe i dede koji nisu živeli blizu i nisam ih često viđao. Još uvek osećam njen miris i sećam se kako sam bio siguran pored nje.

Učenik: Dušan Ivanović, IV/3

OŠ “Sever Đurkić“ Bečej

Učiteljica: Biljana Rajkov

Ličnost mog detinjstva

Ja sam srećno dete, ali jedna je osoba koja je na poseban način obeležila deo mog detinjstva i učinila ga još srećnijim i lepšim. To je moja vaspitačica Vesna.

Vesna je lepa žena, kratke plave kose i smeđih očiju.Sećam se, kad sam je prvi put ugledala izgledala je tako strašno i ljutito. Pomislila sam kako bi bilo lepo da ne idem u vrtić i ne gledam tu nadmenu vaspitačicu. Ipak, to je bio samo prvi utisak. Kasnije mi je Vesna postala najdraža vaspitačica. Bila je dobra prema meni, a i ostaloj deci. Osmeh joj je često bio na lepom licu. Imala je neograničeno mnogo strpljenja za naše nestašluke. Učila nas je kako da budemo svoji i samostalni. Glas joj je bio mek i nežan. Često se šalila sa nama. Volela je kad smo veseli. Tada sam mislila da mene najviše voli, ali sad znam da je podjednako volela svu decu. Uz ljubav se lakše uči. Pored nje, svaki dan u vrtiću, mi je bio kao u bajci. Zbog nje mi nije bilo teško ustajanje u šest sati ujutro.

Vesna nas je učila kroz igru. Najzanimljivije mi je bilo kad sam naučila da razlikujem levu od desne ruke. Šalila se i govorila : „Desna kao česma, a leva kao Vesna“.

Tada nisam obraćala pažnju na njen izgled, pa ne mogu mnogo o tome da kažem. Ne znam da li visoka ili niska, meni je bila lepa i dobra, a to je detetu najvažnije.

Hvala Ti Vesna što postojiš! Ulepšala si mi detinjstvo. Ti si srećna žena, jer samo dobri i plemeniti ljudi mogu biti srećni.

Učenica: Žaklina Jovičić III 3

OŠ „Knez Lazar“ Lazarevac

Učiteljica: Jadranka Šijan

 

Draga ličnost mog detinjstva

Svi smo bili deca ili u mom slučaju mlađi. Tad se roditelji ili neko od bližnjih trude da nam ispune svaku želju. Ali osoba koju ću vam predstaviti nije mogla ni da mi kupuje, ugađa i slično, shvatićete i zašto.

Ja sam se rodio 22.3.2007. godine, moja tetka je ta imala tada samo 10 godina. Svi pričaju da kad su me doneli kući da se nije odvajala od mene. Pošto sam sa roditeljima živeo na Klisi, svaki vikend i raspust dolazila je da pomaže mojoj mami, pod tim mislim da mi je menjala pelene, hranila, uspavljivala i ponekad kupala. Umesto da se družila sa prijateljima čuvala je mene. Kako je vreme prolazilo ja sam počeo da pričam ali nisam znao da kažem tetka već ,,ekić“, zbog toga je i dan danas tako zovem. Pošto je uvek bila odličan učenik dobila je kompjuter, tada sam češće počeo da dolazim kod nje, bake i deke. Često smo gledali filmove, slušali muziku i kad nikog ne bi bilo pojačali muziku i igrali. Ona bi me podigla i vrtela…

Kako je vreme odmicalo, ja sam krenuo u školu. Posle toga, ona je krenula na fakultet i ima mnogo da uči, ali kad god bi imala slobodnog vremena išli bismo u bioskop ili da se družimo. Za mene je moja tetka najbolja tetka na svetu!

Učenik: Milan Bunić, 4. razred

OŠ „Kosta Trifković“ Novi Sad

Učiteljica: Radmila Milić

 

 

Draga ličnost mog detinjstva

Osoba koja je pored mojih roditelja obeležila moje detinjstvo i ostavila veliki trag u mom srcu je moj ujak Dragan.

Moj ujak je visok i krupan. Omiljen je u društvu i uvek spreman za šalu. Kada se tim svog detinjstva, prvo mi padaju na pamet ujakove krupne i nasmejane oči. Uvek se nasmejem kada se setim svojih nestašluka koje je ujak prikrivao od moje mame da me mama ne bi grdila. Ujak je skoro svaki dan dolazio kod nas. Čim bi završio sa poslom, on bi dolazio da me vidi, makar na pola sata. To su bili naši posebni trenuci jer je tada prestajalo sve da postoji osim nas dvojice.

Često bismo trčali po livadi, igrali se žmurke i brali cveće za mamu. Najviše sam voleo da me hrani. Iako je to radio nespretno, radio je iz srca. Uveče pred spavanje uvek mi je pričao neke svoje smešne priče kojima sam se tako smejao da me je na kraju stomak zaboleo. Tek kad bih zaspao, on bi otišao kući. Iako je bio umoran i ujutru išao na posao, ništa mu nije bilo teško da uradi za mene, svog Boćka, kako me on zove. Moj ujak godinama trenira fudbal. Zbog njega sam zavoleo i fudbal i košarku. Svaki dan smo trčali i radili vežbe. Nedostaje mi ono vreme koje smo provodili zajedno. I sada kada ujak dođe kod nas, ja mu uvek potrčim u zagrljaj, stegnem ga jako i ne želim da ga pustim.

Moj ujak je na razne načine obeležio moje detinjstvo i učinio ga još lepšim i zanimljivijim.

Učenik: Bogdan Sinđelić III/1

OŠ „Grabovac”, Grabovac

Učiteljica: Jasmina Jakovljević

Draga ličnost mog detinjstva

Moje detinjstvo je puno voljenih i dragih ljudi. Iako je moja porodica mesto gde sam ja najsrećnija, kao najdražu ličnost mog detinjstva opisaću svoju tetu.

Moja teta se zove Bojana. Kao što joj ime kaže, ona je obojila moje detinjstvo igrom, smehom, šalama i poukama. Kada sam bila mala, moja teta me je svaki dan čuvala, dok su mama i tata bili na poslu. Uz moju tetu sam prohodala, progovorila i naučila mnogo lepih stvari.

Svaki lep dan moja teta i ja smo provodile u parku. Hranile smo ptičice i tražile detelinu sa četiri lista. Uvek smo se dobro zabavljale. To su lepi dani koje nikada neću zaboraviti. Danas smo teta i ja veoma bliske, ona kaže da sam njena mezimica. Pored mene, moja teta sada ima još jednu mezimicu. Teta je rodila devojčicu po imenu Maša. Sada je naše druženje još lepše, jer se sada sve tri zabavljamo. Sigurna sam da će i Maša imati lepe uspomene, kao što ih ja imam.

Svaki put kad vidim lice moje tete, ono me ozari poput sunčevog zraka. Volim svoju tetu, a kada bih napisala sve razloge, trebala bi mi cela sveska da sve nabrojim. Tetke su divne!

Učenica: Lena Ilić III/2

OŠ „Branko Radičević“ Negotin

Učiteljica: Suzana Kostić

napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.