Драга личност мог детињства – састави о мами (одабрани радови)

јун 01 19:53 2018

У наставку се налазе писмени састави о мами пристигли на наш конкурс Драга личност мог детињства, а које смо издвојили.

 

Драга личност мог детињства

 

Свако на свету има омиљену личност. Моја омиљена личност је моја мама. Моја мама се зове Биљана. Има смеђу дугу косу, браон очи и средњег је раста.

Духовита је, радо прихвата шалу. Снаге има и енергично се труди да ме изведе на прави пут. За мене и мог старијег брата Андреја учинила би све. Моја мама је вредна и радна. Она верује у мене, жели да постанем неко и нешто, за њу ништа није немогуће. Бодри ме и помаже ми у свему. Воли спортски да се облачи као и ја. Мојој мами ништа не замерам, поносна сам на њу. Понекад се наљути на мене, али ми брзо опрости. Помаже ми увек. Волим је и она воли мене. Она је наискренија особа.

Моја мама је моје највеће благо, уз њу ми је детињство лепше.

Николина Ћировић, I/1

Учитељица Данијела Ђорђевић

Драга личност мог детињства

 

Живим са бабом, дедом, татом, мамом и сестром. Све њих волим и они воле мене, али моја омиљена личност је мама. Моја мама је средње висине, смеђе косе и браон очију. Руке су јој меке и топле. Срце јој је пуно љубави. Иако пуно ради увек има времена да ме саслуша. Учи ме да будем радна, педантна и да се дружим. Ту је да ме подржи и да ме научи лепим понашањем и да ми помогне око домаћег задатка. Зато што је увек ту за мене, што ме сваког јутра са осмехом испраћа у школу и пожели ми срећу. Волим је највише на свету.

Сара Радоичић, I/1

Учитељица Данијела Ђорђевић

Драга личност мог детињства

 

Најдраже биће на свету за мене је моја мама. Њу волим највише.

Моја мама се зове Цеца. Тетке и рођаци је зову Дада. Има кратку смеђу косу, браон очи и лепе, нежне усне. Срце моје мајке је пуно љубави и разумевања за мене и моје „лудости“, како она често каже. Понекад је она љута, али ведрим осмехом скрива то од мене. Када сам тужна, увек ме нежно милује по коси и покушава лепим речима да ме орасположи. Тада ми каже: „Анђелице, ти си моје срце… мамин цветић… мамина душа…!“ Моја мама има топле, нежне и меке руке којима ме мази. Када дође касно са посла, уђе у моју собу, пољуби ме, помилује по коси и тихо каже: „Спавај душо, мама је!“ да се не бих уплашила.

Ако пуно ради, моја мама увек има времена да ми помогне око домаћих задатака, да ме саслуша, да одгледамо заједно неки филм. Хвала ти, мама што си ме научила да будем вредна, да волим и дружим се са другарима. Хвала ти што ме топлим пољупцима свако јутро будиш за школу. Хвала ти што ти ништа није тешко, увек за све нађеш времена и решења за проблеме. Хвала тишто си ме родила! Хвала ти за толику љубв!

Анђела Анђелковић IV-2

Основна школа „Нада Пурић“ Ваљево

Учитељица Мирјана Беговић

Драга личност мог детињства

 

Мама. Прва реч сваког детета. Реч кратка, али свима јасна. Једна, али за све нас вредна.

Моја мама се зове Биљана. Ниског је раста црне косе и браон очију. По занимању је професор математике. Она воли децу, мада зна да буде и врло строга. Према мени и мојој сестри је нежна и брижна. Помаже ми у свему. Када нешто не знам она је ту да ми објасни. Мама ради, а и у кући има пуно посла. Ја јој често помажем. Средим своју собу, а понекад оперем и судове.

Највише волим када ми мама каже: „Браво, сунце моје, видиш како можеш да будеш добар.“ Често знам да направим неки несташлук, а знам да претерам у томе. Она се наљути на мене, али њена љутња кратко траје. Зна да ме казни, али да опрости. Реченица: „Извини, мамице!“, је врло чаробна.

Онда све прође и на мамином лицу опет заблиста осмех. Она воли да се дружи и има пуно другарица. Са некима се виђа, а са некима често чује телефоном. Ја волим своју маму такву каква јесте. Желим да је она срећна и да је што дуже уз мене. Уз њу ја сам срећнији, а и сигурнији. Један писац је рекао „Чувајте своје маме да би вам што дуже трајале.“

Мама је реч која означава нежност, љубав, бригу и сигурност. Она је искрени пријатељ који не тражи ништа за узврат.

Страхиња Вучић 4/3

ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево

Учитељица Снежана Гарић

Личност мог детињства

 

Око мене има много добрих особа, али једна ми је најдража. То је моја мама. Она се зове Марија.

Она је лепа. Очи су јој боје кестена, а коса мало светлија, као боја јесењег лишћа. Осмех јој је весео, а руке топле и нежне. По занимању је учитељица. Воли свој посао и ужива у раду са децом. Паметна је и веома вешта особа. Све послове стиже брзо да обави. Племенита је и воли да помаже другима. Добра је према мени. Обожава да чита књиге, слуша музику, гледа интересантне серије и да се дружи са својим другарицама. Мама воли да вози бицикл, као и ја. У слободно време заједно идемо у вожњу. Мама и ја се увек добро слажемо и забављамо.

Често ме води у град и увек ми купи нешто ново и лепо.

Мени је моја мама најдража јер она чини све за мене и увек је ту када ми је потребна.

Лазар Станојевић III/2

Учитељ Бранка Вујиновић

 

Личност мог детињства

 

У мом животу има много драгих особа, али бих посебно издвојила моју маму.

Моја мама се зове Бригита. Она има дугу црну косу и очи боје кестена. Спољашњи изглед није једино што краси најдражу особу мог живота. Мама је и изнутра лепа. Њено племенито срце може сваког да разуме. Духовита је и радо прихвата шале. Увек се из све снаге труди да ме орасположи када сам тужна. Мама је вредна и радна, увек устаје рано ујутру и није јој тешко да направи укусан доручак за целу породицу. Мојој мами ништа не замерам. Поносна сам на њу. Понекад, када добијем лошију оцену, мало буде љута, али ми брзо опрости.

Много сам срећна што је ова лепа и драга жена, баш моја мајка.

Лара Дробина, IV-3

ОШ “Север Ђуркић“ Бечеј

Учитељица Биљана Рајков

Личност мог детињства

 

Свако јутро које сване кажем мајци хвала што ме чува, што ме воли. Она сву топлоту, нежност и љубав пружа свом детету.

Велика је реч МАЈКА. Њој се свако диви. Љубав моје мајке је већа од плавог неба. Моја мајка је сунце које сија, које греје, она је насликана пастелним бојама. Осмех краси њено лице. Кад ме њене руке грле, мазе, у срцу ми љубав цвета. За њен празник, она је уз брата у болници који чека операцију. Има вредне руке које по цео дан нешто раде. Када јој спазим у очима тугу, ја је загрлим и кажем да је она део срца мог. Са нама је увек, она је све што пожели наша машта.

Мајка је друг који те никад неће оставити. Мајка је стабло сваке породице. Волим је и кад је љута, јер она злата вреди.

Она је мој најбољи пријатељ. Мајка је прекрасна вила, предивна и чудесна бајка.

Срећна да ми буде осмог марта и свих будућих дана.

Андрија Гајић IV/2

О.Ш „Живомир Савковић”

11409 Ковачевац

 

Драга личност мог детињства

 

У детињству сам срела много драгих, добрих и племенитих особа, али свако има изузетак. Некима је то брат, тата, сестра или бака, а у мом целом животу је то моја мама.

Моја мама, односно јунакиња мог детињства, зове се Мерима. Она има браон очи, прћаст носић као и ја и дугу, свилену косу. Када се шетам са баком у нашем крају, сви помисле да сам ја Мерима јер невероватно личимо. На нашем фрижидеру постоји њена слика из детињства, а ја увек помислим да сам то ја! Моја мама је веома забавна и увек зна да ме насмеје, нарочито када ме голица. Поред игре са мном, мама много воли цвеће, те сам је ја учила да га сади јер је и мене бака претходно научила. Када правимо колаче, мама умеси тесто, а ја га оклагијом развијам па то сви слатко поједемо са укућанима. Мама ми је пружила највећи дар у животу, а то је рођење мог брата Луке! Након великог догађаја за све нас, мислила сам да ће ме мама заборавити и запоставити, али ме она од тада још више и снажније воли. Она ме увек саветује, љуби ме, грли, мази и управо због тога је она најдража особа мог детињства. Увек се поноси са мном, подржава ме и бодри да будем још боља у школи и на тренинзима.

Изабрала сам да пишем о мојој мами јер је она звездица која најјаче сија у мом срцу. Мама Мерима је најдража особа мог детињства јер ме неизмерно воли, чува и брани. Због свих племенитих особина које поседује, волећу је заувек и увек ћемо бити сложна породица!

Мила Вељовић, III-4

ОШ „Гаврило Принцип”, Земун

Учитељице: Бранкица Чолић и Јелена Радичанин

 

Драга личност мог детињства

 

Многи драги људи учинили су моје детињство богатијим и срећнијим. Свако од њих заузима посебно место у мом срцу, али ипак моја мама је та која заузима најважније место.

Моја мама се зове Лидија. Има четрдесет година и по занимању је учитељица. Средњег је раста и витка је. Коса јој је црна и равна, дужине до рамена. Очи су јој топле смеђе боје, има дугачке трепавице и танке обрве.

Усне су јој румене, а зуби крупни и бели. Моја мама је веома пажљива и брижна. Много тога зна и жели све да ме научи. Помаже ми око домаћег задатка, води ме на енглески и на тенис. Купује ми књиге и слаткише. Када сам болестан даје ми лекове и кува чај. Прича ми приче и кува јела која волим па ми одмах буде боље. Још стигне да се игра са мном и мојим млађим братом. Слободног времена има јако мало, а тада воли да чита књиге и сади цвеће. Када је уморна, скувам јој најбољу кафу на свету и на лицу јој заблиста осмех. Трудим се да јој љубав коју ми пружа узвратим добрим оценама и лепим понашањем.

За мене је моја мама супермама. Волим је највише на свету и желим да увек буде срећна, насмејана и поносна на мене.

Урош Лукач, III/2

ОШ „Аврам Мразовић” Сомбор

Учитељ Петар Першић

 

Драга личност мог детињства

 

Постоји много драгих личност из мог детињства али ипак је једна најважнија. То је моја мајка.

Она ми кроз пољупце и загрљаје од раног детињства пружа сигурност. Моја мама је та која је увек била ту када сам болесна и тужна. Помагала ми је око свих обавеза. Сваки мој рођендан је припремала са пуно љубави. Са њом сам направила прве кораке и изговорила прве речи. Била је ту када сам први пут ишла код фризера, научила да возим бицикл и кад сам кренула у вртић. Када сам први пут наступала са фолклором била је поносна на мене. Гледала је приредбу за Осми март иако је била болесна. Водила ме је на сваку Врбицу у цркву и спремала ме за сваки рођендан на који сам ишла. Сваког јутра ме водила у школу и чекала после часова.

Зато што је увек ту, моја мајка је за мене најдража личност из мог детињства.

Милица Шукунда, III разред

ОШ „Сава Жебељан“ из Црепаје

Рад шаље Јелена Косовац

  1. октобар 12, 22:33 #1 Koviljka Petrović

    Sastavi su divni. Prosto mi je neshvatljivo da su učenici prvog razreda umeli napisati obakve sastave
    Ako su ih samostalno pisali onda su za desetku!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.