Драги родитељу, мислите да се васпитачи на послу „само играју”?

јануар 17 20:54 2018

Ја сам васпитач. Ујутру када обучем своју униформу и кломпе претварам се у супер јунака спремног на све изазове тог дана. Да бисте били васпитач морате имати неке посебне моћи, а то је ускакање и искакање из једне улоге у другу када год је то потребно, а често истовремено треба бити у више улога. У исто време могу бити саиграч и посматрач, вођа и учитељ, медицинска сестра и судија.

Свакодневно дизајнирам играчке. Иако немам диплому за то често сам психолог, логопед, рехабилитатор па и саветник родитељства. Сваки дан учим, читам, пишем и истражујем.

Неки дан један ми је родитељ рекао да би се и он на послу играо. Драги родитељу, позивам те да један дан дођеш и одрадиш уместо мене. Верујем да ћеш након пола смене одустати. Моја група тренутно има 24 деце узраста од 3 до 4 године. Многе моје колегинице раде и с 30 деце у групи, а све чешће у свакој групи има барем једно дете с посебним потребама. У посебне потребе убрајају се деца с поремећајима аутизма, деца у колицима, глувонема деца, деца с проблемима у социјализацији и говору…

Наш радни дан никад није исти, ми немамо исписану руту коју морамо одрадити, наши планови често се не остваре јер су нас деца одвела у другом смеру. Нама се никада не догађа да на послу немамо посла. Увек треба некоме пелену пресвући, некога обући, носић обрисати, измерити температуру, решити сукоб, утешити, сликати, цртати, бојити, мотивисати и подстицати. Деци треба сервирати неколико оброка на дан, при томе их мотивисати и нахранити, научити их шта је кашика, а шта виљушка. Некад је сасвим јасно да поједине четворогодишњаке још увек родитељи хране.

А родитељи…

Да те сад видим, родитељу који би се играо. Занима ме како би се снашао у овој ситуацији. Ту ми бацаш неке форе на вратима које су само теби смешне, а до јуче си свом трогодишњаку куповао Хипове кашице и толико си способан да га ниси научио ни жвакати. Свака ти част.

Често чујем родитеље које се жале да деца нису научила да певају, плешу, цртају, пишу, читају, а најдраже су ми изјаве као „ма туче се зато што је васпитачица стално на боловању“. Као прво, нису сва деца за песму и плес, нису сви за књигу и слова, неку децу потребно је више подстицати и гурати. А понекад би и ви драги родитељи требало да се укључите, то су пре свега ваша деца, огледало вас. Ми васпитачи увек смо спремни да вам помогнемо да дођете до најбољег могућег решења и на крају до успеха. А као друго, васпитачи нису роботи, они су људи од крви и меса, са својим потребама и правима.

Вртић

Ја сам васпитач. Моје срца велико је као кућа. У мој загрљај стане хиљаду малих душа. Моја деца моји су пријатељи, сваки њихов успех и мој је. Сваки пут кад се дигну након пада знам да сам успела. Свако шарање за мене је уметничко дело, а сваки залогај велики корак напред.

Драге моје колегице и колеге васпитачи, хвала вам што свакодневно делите љубав сваком детету без предрасуда, што од ничега направите све, што се смете и плешете и кад нисте срећне. Хвала вам за љубав и срећу коју делите.

Ја сам васпитач, чаробњак, суперјунак, пријатељ, судија, посматрач, доктор, психолог, логопед, рехабилитатор, дизајнер, творац, диригент. То сам све ја.

Аутор: Сања Хајсек

Извор: klokanica.24sata.h

  Categories:
  1. јануар 26, 18:48 #1 Gricko

    Bravo draga, pa TO je vaš posao. Dobro ste rekli a sve i ja to sve vidim u opisu posla vaspitača, posla za koji ste se opredelili deluje mi sa ljubavlju. Svaki je posao težak na svoj način. Nema LAKOG posla bez obzira da li smo ga birali ili ga radimo nekim životnim trenutkom u kojem smo se našli. Ja sam na primer službenik u kancelariji za računarom. Uh, “bog bogova” i neko bi rekao milina. A samo ja znam kako mi je – a nije lako. Tako je i lekaru, poštaru, prodavcu, ugostitelju, učiteju, poljoprivredniku, policajcu, vojniku……

    Одговорите на овај коментар
    • јануар 13, 22:26 Draga

      U pravu ste! Najgori su ljudi koji tuđe profesije nipodaštavaju, a od sebe prave junake i žrtve. Nebitno je da li fizikališete kod privatnika pa mislite da vaspitačima i nastavnicima teče med i mleko jer oni, eto, ne rade u rudniku, ili ste u kancelariji, pa mislite da je fizikalcu lako, jer nema on, zaboga, toliko odgovornosti i stresa, važno je ceniti svačiju struku, jer zamislite samo šta bi bilo da tih ljudi nema. Svi mi radimo u službi društva, a posao vaspitača smatram jednim od najodgovornijih i najtežih, daleko je to od igre i bezbrižnosti- moj lični utisak.

      Одговорите на овај коментар
  2. јануар 14, 00:53 #2 Milica

    Za većinu smo samo dadilje kod koje ostave decu dok su na poslu…nažalost

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.