Ја сам васпитач. Ујутру када обучем своју униформу и кломпе претварам се у супер јунака спремног на све изазове тог дана. Да бисте били васпитач морате имати неке посебне моћи, а то је ускакање и искакање из једне улоге у другу када год је то потребно, а често истовремено треба бити у више улога. У исто време могу бити саиграч и посматрач, вођа и учитељ, медицинска сестра и судија.
Свакодневно дизајнирам играчке. Иако немам диплому за то често сам психолог, логопед, рехабилитатор па и саветник родитељства. Сваки дан учим, читам, пишем и истражујем.
Неки дан један ми је родитељ рекао да би се и он на послу играо. Драги родитељу, позивам те да један дан дођеш и одрадиш уместо мене. Верујем да ћеш након пола смене одустати. Моја група тренутно има 24 деце узраста од 3 до 4 године. Многе моје колегинице раде и с 30 деце у групи, а све чешће у свакој групи има барем једно дете с посебним потребама. У посебне потребе убрајају се деца с поремећајима аутизма, деца у колицима, глувонема деца, деца с проблемима у социјализацији и говору…
Наш радни дан никад није исти, ми немамо исписану руту коју морамо одрадити, наши планови често се не остваре јер су нас деца одвела у другом смеру. Нама се никада не догађа да на послу немамо посла. Увек треба некоме пелену пресвући, некога обући, носић обрисати, измерити температуру, решити сукоб, утешити, сликати, цртати, бојити, мотивисати и подстицати. Деци треба сервирати неколико оброка на дан, при томе их мотивисати и нахранити, научити их шта је кашика, а шта виљушка. Некад је сасвим јасно да поједине четворогодишњаке још увек родитељи хране.
А родитељи…
Да те сад видим, родитељу који би се играо. Занима ме како би се снашао у овој ситуацији. Ту ми бацаш неке форе на вратима које су само теби смешне, а до јуче си свом трогодишњаку куповао кашице и толико си способан да га ниси научио ни жвакати. Свака ти част.
Често чујем родитеље које се жале да деца нису научила да певају, плешу, цртају, пишу, читају, а најдраже су ми изјаве као „ма туче се зато што је васпитачица стално на боловању“. Као прво, нису сва деца за песму и плес, нису сви за књигу и слова, неку децу потребно је више подстицати и гурати. А понекад би и ви драги родитељи требало да се укључите, то су пре свега ваша деца, огледало вас. Ми васпитачи увек смо спремни да вам помогнемо да дођете до најбољег могућег решења и на крају до успеха. А као друго, васпитачи нису роботи, они су људи од крви и меса, са својим потребама и правима.
Вртић
Ја сам васпитач. Моје срца велико је као кућа. У мој загрљај стане хиљаду малих душа. Моја деца моји су пријатељи, сваки њихов успех и мој је. Сваки пут кад се дигну након пада знам да сам успела. Свако шарање за мене је уметничко дело, а сваки залогај велики корак напред.
Драге моје колегице и колеге васпитачи, хвала вам што свакодневно делите љубав сваком детету без предрасуда, што од ничега направите све, што се смете и плешете и кад нисте срећне. Хвала вам за љубав и срећу коју делите.
Ја сам васпитач, чаробњак, суперјунак, пријатељ, судија, посматрач, доктор, психолог, логопед, рехабилитатор, дизајнер, творац, диригент. То сам све ја.
Аутор: Сања Хајсек
Извор: klokanica.24sata.h