Душко Радовић: Пада снег и покрива све што је било

Немојте бити много пословни и практични и из тог угла нападати и оговарати снег.

Снег је велика небеска лепота и доброта. Снег треба волети, треба му се радовати, треба га поштовати.

Стари и мудри људи, који много памте и знају, поранили су јутрос, пипају снег, трљају га међу рукама, тепају му… Као да се познају, као да су некад давно већ били заједно, негде где је и њима и снегу било лепше.

И деца се радују снегу. Постоји нека дубока, атавистичка веза између деце и снега. Деца памте оно што су одрасли заборавили: у њиховим генима још је свеже сећање на далеки снежни завичај, у коме смо се родили и први пут проговорили и запевали.

Пада снег и покрива све што је било. Чини нам се да ћемо после овог снега све почети испочетка. И да ће све бити лепше и чистије него што је било.

Ко баш не може а да не буде послован и практичан, нека гледа на снег као на једну од мера за заштиту човекове средине или као на важну агротехничку меру за повећање пољопривредне производње.

Баш нам је жао ако не можете колима на посао!

Узмите своје брачне другарице на кркаче, јер се у оним декоративним италијанским чизмицама заиста не може по оволиком снегу.

Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.