Психолог Јасминка Брлас говори на који начин родитељ да приступи и помогне свом школарцу да се развије у самосталну и одговорну младу особу која ће се лакше прилагодити и школским обавезама.
Школска доб носи изазове за дете и родитеља. Притом је улога родитеља огромна. Родитељ своје дете треба да поштује и подржава, али и да га усмерава и учи одговорностима. С обавезама и притисцима с којима се као родитељи суочавамо то може бити тешко. Често не знамо како да поступимо. Помажемо превише или премало, уплићемо се и контролишемо превише или се се уопште не уплићемо. Дететове оцјене и обавезе доживљавамо као своје, вређамо се и заборављамо како је нама било кад смо били школарци.
Како заузети правилан и здрав став према достигнућима свога детета? Како своја очекивања свести на разумну меру? На чему инсистирати у првим годинама школовања? Шта чинити да детету помогнемо да одрасте у одговорну и самосталну младу особу? Питања су то која смо поставили проф. Јасминки Брлас. Ево које је препоруке Јасминка Брлас дала родитељима.
Дужности родитеља
Дужност сваког родитеља је да научи своје дете обвезама, навикама и преузимању одговорности за своје поступке. Деца која имају развијене радне и животне навике (одласци на спавање у приближно исто време, прање руку након игре или када уђе у кућу, прање зуба ујутру и увече и сл.) много лакше усвајају нове навике, па тако и школске обавезе и правила.
Обавезе детета
Дете треба да има своје обавезе у кући (нпр. скупљање играчака, сређивање собе, бацање смећа, одлазак у продавницу, храњење кућног љубимца, вођење пса у шетњу, намештање кревета, брисање суђа…) које треба да обавља само а не родитељ уместо њега. Тако ће развијати своје радне навике које ће му помоћи у развијању школских радних навика (брига око учења, школског прибора).
Поставите правила о учењу
У договору с дететом одредите простор за рад и учење. Врло је важно да дете има време и простор за рад, учење и писање својих задатака. Такође су важна јасна правила везана за учење и школске обавезе.
Подстичите социо-емоциоанлни развој детета
Од родитеља се очекује да истрајно подстичу социо-емоциоанлни развој детета, самосталност, дисциплину, упорност, спремност на сарадњу, развијање позитивне слике детета о себи. То је процес и од родитеља захтева доследност, упорност и стрпљење.
Љубав према детету не сме бити условљена оценама
Од детета имајте реалистична, ни прениска ни превисока очекивања. Прихватите га онаквим какво јесте, дајте му осећај да је вредно и да имате поверења у његове способности. Најважније је да дате детету до знања да ваша љубав према њему не зависи од његових оцена и школског успеха.
Прихватање неуспеха, право на грешке, стрпљење, најважнији су родитељски квалитети којима ћете детету помоћи у учењу и савладавању школских обавеза. Радујте се сваком његовом успеху. Не упоређујте дете с другом децом, браћом, сестрама. Свако је дете различито, индивидуа за себе и развија се својим темпом.
Не учите уместо детета
Не учите, не читајте и не пишите задатке уместо детета. Стрпљиво и с поверењем подстичите његову самосталност. Самостално дете није дете које је препуштено само себи, већ дете које преузима обавезе и одговорности примерене својој доби. Учите га да је за свако постигнуће потребно уложити време и труд. Охрабрујте дете и подржавајте га у савладавању нових задатака.
Стварајте подстицајно окружење
За развој детета, па тако и за прилагођавање детета на школу, важно је стварати подстицајно окружење у којем се подстиче стицање нових искустава, активности, радозналост, игра и стварање. На тај начин ће дете стећи особине, способности и вештине потребне за успех у школи. Радознала и самосвесна деца лакше уче.
Развијате дететову емоционалну интелигенцију
Важно је код детета развијати емоционалну интелигенцију, способност прилагођавања, самодисциплину, упорност, оптимизам, поштовање других, спремност на сарадњу. Читати, писати, друга знања и вештине учиће и у школи. Похваљујте дете, покажите понос, охрабрите његову знатижељу.
Питајте дете о пријатељима, а не само о оценама
По повратку детета из школе разговарајте с њим, покажите интерес и занимање за то шта говори: како му је било и што су радили у школи, шта је ново научило, шта му се свидело, шта је било лако, шта није, ко су му пријатељи… При томе га активно слушајте.
Разговарајте искрено с дететовим наставником
Успоставите добар однос и сарадњу са школом и имајте поверења у дететову учитељицу/учитеља. То подразумева узајамно поштовање, дељење информација, договарање. Учитељица ваше дете види на другачији начин и у другачијим околности ма од вас. Она му је изузетно важна особа у животу.
Са учитељицом отворено разговарајте о снагама и интересима свога дете та, али и о потешкоћама с којима се сусрећете. Таквим приступом и заједничким деловањем позитивно ћете утицати на развој детета, а тако и на његов успех и задовољство школом. Редовним одласцима на разговор у школу показујете бригу и интерес за дететово учење, али и за дете као особу.