Екстерна кастрација, пардон, евалуација

септембар 13 11:03 2014

 

Пише: Ljubinka-Boba Nedić

 
Драга Комисијо за екстерну евалуацију, гледај на ово као на литерарни рад, док ми у октобру не дођеш у школу.
А тада?
Иххх… Ко зна шта ће бити тада 😉

2666906-numeral-or-number-5-forms-pink-daisy-color

Дан први

Сутра нам долази екстерна евалуација.
Теткицама је најгоре. Рибају и кваке.
Ужурбано се каче неки панои по зидовима. Цела се школа раздрагано шарени. Ученици рецкавим маказама секу папир у боји, у облику цветића, сунца и облака. Нема везе што је школа средња. И у средњој школи на улазу треба Сунце да нас огреје. Колеге убрзано увежбавају са децом питања и одговоре, за сваки случај – можда баш њихов час посете. Штета што нећемо моћи то да искористимо за неку приредбу. Мислим, баш муштрају децу.

У школској библиотеци хаос. Ужурбано пописују и расходују књиге. Колегиница чита наглас План рада библиотеке, и чудом се чуди шта се све у њему налази. Не сећа се да га је лично преписала однекуд.

Једна приправница преживљава напад панике. Гледа припреме скинуте са сајта издавача, и схвата да она сутра то не може да реализује, а сигурна је да ће јој доћи на час.

Старија колегиница плачним гласом телефоном објашњава фризеру да сутра мора да је прими пре 8, никако после!

Намрштени директор корацима мери ходнике, зборницу, своју канцеларију, педагогову канцеларију, ходнике, па онда броји степенике. Педагог је на ивици нервног слома. Моли се богу да штампач не цркне, јер су ови из ШУ тражили да све буде у папирном облику.

Двоје колега је искусно отворило боловање. Синуси су у питању. Шта ће људи, не могу слинави пред екстерну.

За то време, колега у ћошку ладно прелистава новине.

Дан други и дан трећи

Екстерна евалуација је у школи.
Са оближњег градилишта смо позајмили неколико ручних колица, и њима превозимо личну документацију. Око поднева ће нам стићи и виљушкар, који ће пренети Школски развојни план, Школски програм и План рада школе, из канцеларије педагога, у канцеларију директора, где је комисија за сада смештена.

Поподне тог дана и сутрадан, комисија се размилела по учионицама. У локалним апотекама је тренутно несташица лекова против високог притиска, и оних за смирење. Деца се кидају од смеха гледајући своје наставнике како дрхте. Дижу екстерну у небеса! Једна колегиница је видно усплахирена. Не може да се сети да ли је онима што знају градиво рекла да седе у клупама лево гледајући од табле, или лево гледајући од дна учионице. Зна да онај што зна седи лево, а онај што не зна поред њега десно, али да л’ је њено лево или њихово – не мож’ се сети, па Бог!

Информатичар је све од документације понео на флешу. Неће њега нико да тера у 19. век! Јок, море! Након краћег цеђења кроз зубе помахниталог директора, трчи ко помаман по школи и тражи слободан штампач.

Дан четврти

Екстерна евалуација је отишла.
У зборници кува. Њих десеторо се надвикује шта је све требало јуче да им саспу у лице. Колега им псује матер безобразну, крсти се и куне оног што им је дао посао. Колегиница надахнуто држи слово о томе на шта све нису имали право. Али, она им је ипак и то припремила, заинат, па нек се пуше од муке што је имала све папире на гомили. “Само да се разумемо”, каже, “нису имали права то да нам траже!”.

Колега из ћошка их мирно гледа преко новина.

Дан пети

У Школској управи, негде у унутрашњости, колеге надзорници расположено воде разговор:
“Лепо сам ти рекла да не бринеш ништа, а ти запео како ћеш, па како ћеш!”
“Хехе… Ја и даље не могу да верујем! Је л’ си видела ону кад сам јој тражио план табле за припрему за час одељењског старешине – Али, господине, па нисам користила таблу тог дана – Буахахахааа…”
“Обожавам да идем у њихову школу. Кад год ме неко изнервира – начелник, муж, деца, банкарска службеница – ја најавим кратку посету тој школи. Одмах се орасположим! Дођу ми ко психотерапија, и то не само бесплатна, него још и дневницу добијем!”
“Па шта мислиш да им дамо? Четворку? Баш су се јадни трудили. Имали су све што треба, и трипут више непотребног материјала. Оног што смо се кладили да ли ће да га спреме.”
“Каква четворка?! После ће да се осиле и да умисле да су неки битни фактор. Двојка за сада, па нек се још мало зноје до тројке.”
“Него, виде ли ти оног лика што седи у ћошку зборнице и за време одмора листа новине?”
“Да… Требало је ти да му идеш на час, беше?”
“Јесте. Кренем с њим до учионице, а он се окрене ка мени и каже – У фармеркама? Плашим се да неће моћи. – и затвори ми врата пред носом.”
“Аууу… Тако су и мене једном зезнули, на часу моје фах-колегинице. Ладно пред пуном учионицом рекла – А сада ће вам ову лекцију испредавати саветница, пошто познаје градиво, а сигурно боље од мене уме да предаје. Хееееј, кад је нисам згромила!!! Нисам више крочила у ту школу! Па, шта ћемо сад с оним из ћошка?”
“Ма, ништа. Код њега више нећу ићи. Него, јеси видела ону мученицу што је…

 

http://ljubinkabobanedic.blogspot.com

 

  Categories:
  1. септембар 13, 21:04 #1 NADA PALFI

    Sta sve nece smisliti da jos vise ponize, vec ponizene!http://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif

    Одговорите на овај коментар
  2. септембар 13, 21:05 #2 NADA PALFI

    Sta sve nece smisliti da ponize vec ponizene !

    Одговорите на овај коментар
  3. септембар 14, 20:40 #4 Snežana Jovanović

    Slatko sam se ismejala!!! 😀 😀 😀 😀

    Одговорите на овај коментар
  4. јануар 12, 17:54 #6 alex

    Krajnje je vreme za novu verziju filma “Majstori,majstori”.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.