Ево од чега зависи да ли ће дете имати радне навике

Једно од најчешћих питања родитеља је како навести (сада већ довољно одрасло) дете да коначно преузме одговорност за кућне послове и постане самосталније.
Mjesto_za_ucenje
Многим родитељима је већ доста 15-годишњака који не знају да поспреме кревет, који не перу судове, који не позајмљују сами књиге из библиотеке за лектиру већ чекају да све то обаве њихови родитељи. Родитељи, сада већ средовечни људи, који су све то чинили у тих 15 година сада желе мало одмора и времена за себе и сматрају да је ред да њихова деца преузму на себе испуњавање обавеза и одговорност. Али, питање је како?
Не постоји универзални рецепт
Иако би било идеално да доласком код стручњака добијемо рецепт након чије примене ствари функционишу без проблема, то је готово немогуће. Тај „како“ не стане у један савет и једну пилулу коју је довољно једном попити да би дошло до промене. Тај „како“ се гради годинама, много пре него што до проблема уопште дође.
Ако сте икада покушали да промените неку своју навику која постоји већ годинама, сигурно сте приметили да то баш и није једноставно. Ако већ годинама имамо обичај да попијемо кафу пре доручка, требаће нам неко време да се навикнемо на промену где ћемо прво доручковати а тек затим попити каву. Није немогуће, али исто тако је и прилично нереално очекивати да ћемо након првог пута одмах усвојити нови образац.
Навике се усвајају од најранијих година
Из навике радимо много ствари: закључавамо врата по изласку из стана, палимо светла на аутомобилу, затварамо воду када оперемо руке… Али исто тако навика је и поспремити тањир за собом, опрати посуђе, наместити кревет, бринути о својим обавезама. Навика која се усваја од најранијих дана. Како то да онда немају сви 15-годишњаци те навике? Одговор на то питање крију родитељи који тих 15 година све чине уместо деце.
То је разумљиво ако су у питању родитељи који су сами имали тешко детињство и строге родитеље и који су желели да своју децу ослободе обавеза и допусте им да уживају, што они никада нису могли. Разумљиво је ако су у питању родитељи у процесу развода брака или самохрани родитељи који покушавају да смање стрес код дететаи притом чине све како би оно било срећно. Међутим, ако дете годинама није имало обавезе, ако никада није морало да поспреми кревет, опере судове или позајми књигу за лектиру (независно од разлога), зашто би оно одједном то хтело (или умело) касније? Са сигурношћу се може рећи да се ниједно дете неће самоиницијативно ухватити посла у старијем узрасту ако до тада није стекло радне навике и ако су до тада родитељи све радили уместо њега. Године саме по себи не значе ништа ако током њих нисмо ништа научили. Другим речима, саме године не гарантују да ће на пример 20-годишњак знати да опере посуђе а 10-годишњак неће. То зависи од његовог претходног искуства искуства и става родитеља.
Наведите дете да од малена опонаша оно што и ви радите – дајте му минијатурну верзију метле или да слаже мајице у ормар. Уме ли дете од три године да помете под? Не. Је ли то исто дете добро сложило посуђе у машину за прање? Није. Јесу ли мајице у ормару биле добро сложене? Нису. Али то и није поента. Циљ родитеља није да дете одради посао уместо њега; циљ је да дете путем игре и дружење стекне радне навике које није могуће усадити на брзину и одједном. За то је потребан добар пример одраслих, и време.
Никада није касно
Никада није прерано (а ни прекасно) да се бавимо дететом и научимо га све свему што желимо да усвоји. Док ће нам у млађем узрасту бити једноставније (дете ће вероватно са задовољством и поносом учити како се слаже кревет и радовати се малим ритуалима чишћења, кувања и слично), у старијем узрасту се ствари мало компликују. Да би подстакли адолесцента да се осамостали, потребно је ослушкивати шта је њему важно, какав је његов темпо. На примери, ако знамо да је наше дете врло мотивирано да се једног дана одсели од нас, тада му и обавезе као што су кување и поспремање можемо представити као нешто у чему ће једног дана уживати у сопственом дому. Даље, чишћење може да буде и забавно ако дозволимо нашем адолесценту да појача музику и усисава у ритму омиљене песме. Наравно да се ствари неће променити преко ноћи и да их неће прихватити с одушевљењем – али, ништа се не усваја преко ноћи.
Не постоје грешке – само у повратне информације које добијамо од околине. Искористите своју децу и њихове године као повратну информацију која ће им дати одговор на питање на који начин не треба поступати даље.
 
detinjarije.com