Фактори успешног учења

јануар 13 21:27 2016

Фактори успешног учења

На учење утичу многи чиниоци. Сваки од њих, на свој начин, мање или више утичи на процес учења и усвајања знања.
Најчешће се наводе следећих седам:

ucen
1. Физиолошко стање

За успешно учење изузетно је важно ваше здравствено стање, начин на који се храните, боравак на ваздуху, физичка активност, довољно сна…

2. Мотивација

Одуговлачите почетак учења, досадно вам је док седите изнад књиге, читате, али памтите врло мало, говорите себи како морате да учите, а ипак не учите, кињите себе због тога…
Ово све значи да нисте мотивисани за учење.

Како да пробудите мотивацију?

Главни подстицај учењу јесу позитиван став и воља, угодне мисли, позитивна очекивања. Готово 50% успеха зависи од тога колико имате позитивно гледиште на све око себе. Исход често зависи од очекивања.
Још једна добра техника је да уредите простор за учење. Уредност је пола учења (мисли се на план, радну торбу, сто…). Направите оптималну температуру, нека просторија у којој учите буде осветљена, не мењајте место за учење (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење).
Слушање музике је такође добра стратегија. Музика јача ум, ослобађа креативне способности, чини тело здравим. У књизи „Моцартов ефект” Дон Кампбел наводи да угодна, ненаметљива и тиха музика и до пет пута олакшава учење и мотивише ученика.

3. Рад на часу

Ово подразумева активно присуство на часу (учешће у дискусијама, постављање питања…), записивање белешки, праћење наставе са пуном концентрацијом…

4. Планирање учења

Планирање је јако важно јер повећава ефикасност учења. Врло је битно да направите план учења на дневном и недељном нивоу. Код креирања дневног плана водите рачуна колико предмета ћете учити данас, како ћете их распоредити, направите да план буде реалан и изводљив, да између
сваког предмета постоји одмор, да одмор садржи и неку угодну активност (Интернет, одлазак у биоскоп, на пиће и сл).
Прављење недељног плана учења је неопходно јер ви имате и свој приватни живот, интересе и жеље. Креирање недељног плана помоћи ће вам да стекнете радне навике и омогућити контролу над вашим активностима.
Ево једног предлога како би требало да изгледа дневни и недељни план учења:

 

5. Сналажење у материји која се учи
Када учите, врло је важно да разликујете битно од небитнога, да сажимате градиво у облику властитих белешки, да уочите кључне речи и појмове, да садржај препричате својим речима тј. да избегнете дословно цитирање и учење напамет.

6. Понављање и увежбавање градива
Веома је битно да понављате градиво које сте прешли као и да знате колико пута то треба учинити. Да би се градиво добро научило, треба да га понављате и након што сте га први пут тачно препричали. Овакав начин учења ће вам помоћи да превазиђете страх на испиту и да течно и разложно одговорите на испитно питање.

 

Савети за ефикасно учење

САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ

  1. Направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду.
  2. Учи сваког дана у планираном термину!
  3. Направи план учења: где ћеш учити, шта и којим редоследом.
  4. Најбоље је учити за столом, јер одржава будност.
  5. Поред себе држи само предмете неопходне за учење.
  6. Увек учи у истом радном простору или кутку, добро осветљеном и проветреном.
  7. Обезбеди што мирније услове за учење  – без музике и телефонских позива.
  8. Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш!
  9. Ако ти је „кондиција“ за учење слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш.
  10. Прво, док си одморан, учи градиво које је теже.
  11. Пре учења новог градива, подсети се шта си претходно учио из тог предмета.
  12. Немој да учиш сродне наставне предмете један за другим, да ти се не би све побркало!
  13. Прави паузе између учења различитих градива, тако смањујеш вероватноћу да се претходно учено градиво заборави или побрка са новим.
  14. Немој да учиш ноћу! Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење, па ће ти бити много теже да запамтиш градиво.
  15. Немој да планираш учење одмах после ручка!
  16. Доказано је да је најефикасније време за учење од 8-11h и поподне од 16-19h.
  17. Ако нешто не разумеш – питај некога да ти објасни!!!

ЈОШ НЕКОЛИКО КОРИСНИХ САВЕТА ЗА УСПЕШНИЈЕ УЧЕЊЕ

  1. Кад год осетиш физички умор или да почињеш да се кочиш од седења, устани, протегни се, уради неколико чучњева, дотакни прсте на ногама без савијања колена…Можеш повремено и да одеш на трчање, тако да ти кисеоник „проструји“ телом и мозгом.
  2. Узимај мање оброке, узимај их често ако си гладан, немој да се изгладњујеш, али не треба ни да се преједеш.
  3. Намирнице „добре за мозак“: риба, овсене пахуљице, мусли, банана, авокадо, прокељ, зелена салата, диња, кикирики, чај од нане.
  4. Свеж ваздух помаже да будеш концентрисан, зато често луфтирај просторију у којој учиш.
  5. Редовно довољно спавај – кад се физички не осећаш добро, кад си неиспаван, ни мозак тада не функционише најбоље.

 СТЕПЕНИЦЕ УСПЕШНОГ УЧЕЊА

Седам различитих начина усвајања знања који су међусобно повезани и од чије усклађености зависи успех у учењу. Они се могу применити у већини наставних предмета и ко их поштује може у краћем времену научити више, боље разумети, дуже памтити и теже заборављати!

  1. СЛУШАЊЕ – онога што наставник предаје на часу.
  2. ЧИТАЊЕ – истог дана код куће прочитати оно што је наставник тог дана испредавао:
  • најпре, прочитати градиво у целини
  • затим, поделити целину у неколико мањих логичких целина
  • на крају, све целине објединити и поново прочитати најтеже делове
  1. ПОДВЛАЧЕЊЕ – у сваком пасусу подвући најважнију информацију, фиксирати и запамтити оно што чини костур једне лекције.
  1. БЕЛЕЖЕЊЕ – прављење личних бележака о прочитаном градиву, „упаковати“ оно што је основно и око чега се окупљају остали подаци.
  1. ПРЕСЛИШАВАЊЕ – помаже нам да запазимо делове које нисмо разумели или запамтили. Прво преслишавање може бити наглас, уз гледање бележака или подвучених места у уџбенику, а друго преслишавање се врши у себи, са затвореном књигом и без теза.
  1. ДИСКУСИЈА – заједничко учење и преслишавање са друговима, следи после индивидуалног учења.
  1. РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА – највиши ниво активности, уједно и провера да ли научено знање умемо да применимо.

ШТА НИКАКО НЕ РАДИТИ У ТОКУ УЧЕЊА

  1. Не заборавити да свакодневно постоје провере учења, оне тебе вребају и када не мислиш о њима.
  2. Не размишљај о страху од одговарања или теста знања током учења!!!
  3. Не постављај себи превелике дневне захтеве и неоствариве циљеве.
  4. Не прекидај учење чим нешто не разумеш, мозгај или неког питај – то није срамота!
  5. Не буди малодушан због тежине градива или заборављања, све се може научити и сви заборављају.
  6. Не брзај само напред у градиву, ништа без активног понављања.
  7. Не одустај од учења због забаве или других послова, најпре учење, па онда награда.
  8. Не ослањај се превише на туђе белешке, оне могу бити успутни продукт туђег учења.
  9. Не веруј својим другарима да врло мало уче, сви волимо да се хвалимо!
  10. Не одбијај помоћ и савете!
  11. Немој да правиш паузе током првог сата учења, као ни превише дугачке паузе!

Три стила учења која можете користити

 

Да бисте уклонили недостатке који се јављају приликом учења и да би тај процес био што квалитетнији и продуктивнији, важно је да знате свој стил учења.
Било да сте средњошколац, студент или сте завршили факултет, али желите да наставите да се усавршавате, сигурно сте код себе развили одређени начин на који усвајате знање и који вам олакшава учење.
Приликом учења можете користити више стилова, с тим да ће један вероватно бити доминантнији од другог. Који стил учења ћете изабрати, зависи од ситуације, односно знања која усвајате?
Постоје различити приступи и начини на који можете приступити учењу.
Најраширенија и наједноставнија подела типова учења је она која подразумева три типа учења, а то су:

  •   визуелни,
  •  аудитивни и
  •  тактилини.

Визуелни тип учења је карактеристичан за оне људе који најлакше усвајају градиво када су информације презентоване визуелно, у облику текста и слика.

Ако имате изражен овај стил учења, онда вероватно често размишљате у сликама. Најбоље учите када су садржаји презентовани визуелним техникама попут Поуер Поинт презентација, флип чарта, дијаграма и другог писаног материјала.
Карактерише вас и то да најчешће користите информације из уџбеника и бележака и да, углавном, преферирате самостално учење, док током предавања пратите професорову невербалну комуникацију.

Аудитивни тип учења карактерише оне студенте и ученике који најлакше уче:

·         » слушањем предавања,

·         » учешћем у дискусијама,

·         » разменом идеја.

Ако имате изражен овај стил учења, значи да се добро сналазите у раду у групи или пару.
За вас је писана информација од мањег значаја. Садржаје лакше учите и памтите ако их чујете или читате наглас.
Своје учење унапређујете читајући текст наглас или користећи снимљени материјал.

Ако током процеса учења хватате белешке, цртате слике и дијаграме како бисте лакше запамтили информације, онда вас краси тактилни тип учења.

Најбоље учите кроз покрет, додир или конкретну радњу. Активно истражујете физички свет око себе.
Карактерише вас то да не можете мирно да седите дужи период времена. Вашу пажњу омета потреба за активношћу и истраживањем.
Када откријете који стил учења користите, моћи ћете да значајно унапредите своје учење, као и да примените одговарајуће методе и технике учења.

Izvor: annakopunovic.wordpress.com

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.