Једна мама, рођена Земунка, стицајем животних околности за пар година се више пута селила. Своје прво дете добила је на Малти и после мало више од годину дана, посао их је одвео на север, у далеку Финску. Иако су, како каже, људи помало хладни, као и сама држава, за педијатре и домове здравља има само речи хвале. Решила је да нам напише како све тамо функционише и изгледа. Наш је утисак да смо, осим по стручности лекара и њиховој преданости, ми ипак веома далеко од Европе.
Посебни стационари у којима се у Финској деца воде на редовне и ванредне прегледе или где родитељи одлазе ако имају било каква питање или недоумице, зову се Неувола. Долази се тако што се претходно закаже телефоном, нема никаквих редова нити чекања. Ту се обављају редовни прегледи и вакцинације, а у случају да се дете разболи, може се одвести на преглед ту, или у дом здравља. Ако сте преглед заказали, два дана пре прегледа вам шаљу поруку да вас подсете.
У случају да родитељ има било какво питање – како хранити дете, како га учити на ношу, шта ако се ноћу пречесто буди… врата су му у Неуволи отворена и разговор са сестрама и докторима траје онолико колико родитељи желе. Ова мама је са супругом пре него што је дете примило ММР вакцину била на разговору који је трајао сат и по времена, како би јој одговорили на сва питања и недоумице.
Неувола је често у склопу вртића. У самим ординацијама и чекаоници налазе се дечје играонице како би за децу преглед био што мањи стрес. Прегршт играчака, књига и осталих занимација. За родитеље часописи и едукативни памфлети о дозирању лекова, вакцинама итд. Постоји и посебан део за дојиље са јастуцима за дојење и цео ред столова за пресвлачење.
Познато је да Европљани генерално не воле да троше новац на одећу, обућу и сличне ствари, те да се труде да увек све максимално искористе. Зато у Неуволи постоји и место где родитељи остављају ствари које су њихова деца прерасла и други родитељи могу да се послуже и понесу кући шта им треба.
Како је мама Ана тек седам месеци у Финској и не зна језик, у Неуволи се својски труде да пронађу неког ко би јој преводио не би ли били сигурни да су се све разумели. Кад јој на кућну адресу шаљу упуте, то је такође преведено. Медицинска сестра која је задужена за њих јој је дала свој приватни број телефона, за случај да им било шта треба а не могу да добију дом здравља.
А овако изгледају здравствене књижице за децу. Заједно са докторком, девојчица је лепила цветиће, а у књижици се налазе и утисци доктора о детету.
Ако се дете не води у Неуволу, него у дом здравља, може се заказати телефоном, лично или путем интернета. Ту се деца воде кад су болесна, осим ако родитељи желе да преглед обаве у приватној ординацији. Ако желе, одлазе код приватника, и највећи део трошка рефундира Кела (државно социјално осигурање). Уколико је потребан одлазак код лекара специјалисте, у дому здравља или Неуволи се добија ваучер и листа приватних специјалиста код којих се дете може одвести. Ваучер покрива готово цео преглед.
Мама Ана каже да је до сад ишла већ десетак пута, што у Неуволу, што у дом здравља и није имала ниједну замерку. Лекари питају родитеље све детаљно, пажљиво слушају све што родитељ има да каже. Пре сваке вакцине коју дете прима (вакцинација није обавезна) одлази се на разговор са лекаром како би одговорио на сва питања и евентуалне сумње.
Намера овог текста није да омаловажи наше здравство, посебно не када су у питању лекари и особље. Само желимо да укажемо на неке ствари којима би требало да у будућности тежимо и које би требало да тражимо од оних који су за то одговорни. Наша деца заслужују много више од домова здравља и болница у којима је мемла и влага, где лекова нема довољно, а маме које желе да остану уз своју децу, морају да спавају на столицама. Маме породиље такође заслужују више од саламе и белог хлеба за први оброк после порођаја.
Али, на концу, није битно шта заслужујемо, јер ћемо увек добити само оно за шта се сами изборимо.
Хвала мами Ани Вулетић на информацијама за текст.
А. Ц.