Фобија од школе није развојни, већ неуротски страх чији узрок лежи у нерашчишћеним породичним односима

јануар 20 00:02 2018

Милош (13) је пре годину дана први пут замолио мајку да не иде у школу јер није био сигуран да се добро спремио за писмени задатак из метематике. Мама се сложила да остане код куће. Онда је Милош након три дана замолио мајку да не иде у школу јер није довољно добро научио историју. Мама је опет дозволила да остане код куће. Потом је тражио да га ослободи часова физичког до краја полугодишта јер му се нека деца ругају и називају га смотанком. Мама је и ову молбу услишила.
После је Милоша почела да боли глава сваког дана кад крене у школу, затим стомак, па опет глава… Викендом је био здрав!

Изостанци су се ређали, а мама је све правдала. Знала је да нешто није у реду, Милош је негирао проблеме, осим здравствених, па се она тешила да ће та фаза брзо проћи. Ко зна докле би све то трајало да разредни старешина није затражио објашњење и припретио лекарском комисијом. Тада је мама себи признала да Милош има проблем који је далеко већи од пуког избегавања школских обавеза. Одвела га је код психолога који је закључио да Милош пати од школске фобије.

Школска фобија је отпор детета према одласку у школу због интензивног страха. Дете наизглед жели да иде у школу, али испољава низ телесних манифестација, најчешће на главобољу и болове у стомаку који родитеље наводе да траже узрок проблема у телесном, а не у психичком стању детета. Да нешто није у реду обично се посумња након констатације да се дете жали на тегобе само радним данима, никада викендом, током празника и распуста.

Фобија од школе није развојни, већ неуротски страх чији узрок лежи у нерашчишћеним породичним односима, особинама и личности детета, амбициозности родитеља, неслагању с вршњацима…Најчешће се јавља у првом, другом и петом разреду основне школе или на почетку првог разреда средње школе, и процењује се да погађа између четири и пет одсто деце и млађих адолесцената.
Школска фобија је излечива, али може да траје месецима, па и годинама, нарочито ако се с терапијом не започне на време.

Први корак у превазилажењу проблема представља отворен и искрен разговор с дететом како би се открили узроци фобије. Уз много стрпљења, разумевања, љубави и подршке родитеља нека деца ће успети да се изборе са фобијом и да наставе да одлазе у школу без отпора, али ако се дете и даље буни, лоше спава, има проблема са исхраном, избегава друштво, делује забринуто или тужно, посетите стручњака.
Нема разлога за стид, љутњу и грдњу, јер без подршке родитеља и њиховог активног учешћа у терапијском процесу лечење може да траје далеко дуже него што би трајало уз пуну сарадњу.

 

Извор: decjisajt.rs

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.