Главни симптоми пролећне алергије код деце

април 28 10:47 2017

Имунски систем је драгоцен у случају одбране од микроорганизама или туморских ћелија, али постоје ситуације и када је претерано активан, што се дешава код алергија. Тада имунски ситем делује појачано, па реагује на супстанце (алергене) које код већине људи не изазивају никакву реакцију, али код осетљивих особа доводе до алергије. Последњих година се уочава пораст алергијских болести свуда у свету, тако да се претпоставља да свака пета особа има неку врсту алергија. Према подацима Америчке академије за алергију, астму и имунологију, чак 60 милиона Американаца има неки вид алергијске реакције, а за сада немамо податке за број оболелих од алергија у нашој земљи.

 

До сада је откривен велики број алергија, а основна подела је према узрочнику, на несезонске и сезонске алергије. У првој групи несезонских алергија су узрочници (алергени) у виду кућне прашине, буђи, длаке животиња, а симптоми алергија су исти преко целе године. За разлику од тога, симптоми сезонске или пролећне алегије, почињу у пролеће. Тада различите врсте биљака цветају и ослобађају милијарде честица полена. Kада осетљиве особе удахну те полене, долази до алергијске реакције, углавном у виду алергијске кијавице, коњуктивитиса или се у тежим случајевима јавља бронхоопструкција. У највећем броју земаља, сезона цветања почиње у фебруару, а завршава се крајем лета. У априлу и мају цвета дрвеће, у мају, јуну и јулу траве и на крају цветају корови, посебно крајем сезоне амброзија. У Србији сезона цветања почиње такође у фебруару а завршава се крајем септембра, а највећи број људи код нас и у свету има алергијску реакцију на полен корова и то на амброзију, која цвета од краја јула до ране јесени.

С обзиром да је имунски систем код деце у фази развоја, можемо рећи да су деца посебно осетљива за настанак различитих врста алергија. У прве две године живота се код деце јављају алергије на храну, а не испољавају пролећне алергије, зато што треба да буду у контакту са поленима у току најмање пар сезона цветања да би испољиле овај вид алергије. Из тога разлога се почетак симптома пролећне алергије код деце јавља између друге и пете године и обично престаје у одраслом добу, између 40 и 50 године или симптоми ове алергије могу бити доживотни.

Главни симптоми пролећне алергије су оток и свраб ока, цурење носа и кијање, као и гребање у грлу. Око 40% деце има пролећну алергију, па родитељи треба да обрате пажњу на ове симптоме и да их препознају код детета. Проблем је што су симптоми пролећне алергије веома слични као симптоми прехладе код деце, па ћемо указати на основне разлике. Поново треба нагласити да се симптоми алергије јављају почетком пролећа и да трају најмање неколико недеља, за разлику од прехладе која траје неколико дана. У току прехладе је честа повишена температура и малаксалост, док код алергије ови симптоми изостају. Kод алергије се кијање јавља у виду напада, дете најмање десетак пута кине, посебно ујутро, а секрет у носу је обично бистар и обилан. За разлику од тога, код прехладе је секрет густ и обојен. Свраб је посебно изражен код алергије, како у носу, тако и у очима и грлу, па се деца чешају, а због сливања секрета низ задњи зид ждрела деца кашљуцају.

Уколико родитељи препознају ове симптоме, треба да се обрате педијатру алергологу, и наведу све симптоме које су уочили код детета. Такође треба да наведу да ли један или оба родитеља имају алергије. Деца не наслеђују алергију од родитеља директно, али се наслеђује предиспозиција (предодређеност) алергијског реаговања. Тако да уколико оба родитеља имају алергију, дете је под ризиком од 75% да испољи алергију, а у случају алергије код једног родитеља је око 50%. После прегледа, обично се изводе кожни тестови да се утврди који је алерген „крив“ за алергијску реакцију, а могуће је урадити и испитивање специфичних антитела (ИгЕ) из крви на одређене алергене.

Основа лечења пролећних алергија код деце је избегавање контакта са алергеном. Kада се утврди узрочник, дете треба да избегава да борави напољу у време цветања биљке чији полени изазивају алергијску реакцију. Препоручује се чешћи боравак у затвореном простору, посебно када је време напољу ветровито или кад пада киша, чиме се додатно распршују алергени. У време цветања треба затварати прозоре и врата куће, посебно у соби где дете спава. Од користи могу да буду клима уређаји са специјалним ХЕПА филтером (енгл. хигх-еффициенцy партицулате аир), који спречава продор најситнијих честица полена у кућу. Највећа концентрација полена је у раним јутарњим сатима, па треба избегавати шетњу у то доба дана. У току шетње напољу од помоћи могу бити сунчане наочаре или маска за лице. Одећу треба свакодневно прати а дете свако вече туширати и прати косу. Опрану одећу никако не сушити напољу, због накупљања полена на одећи. Испирање носа физиолошким раствором може да смањи концентрацију полена у носу, а неки аутори наводе да симптоме алергије може да смањи и сок од грејпфрута.

Kод пролећних алергија се најчешће користе лекови из групе антихистаминика, који блокирају хистамин ослобођен у току алергијске реакције и тиме ублажавају симптоме. Ови лекови не делује на ослобађање секрета из носа, па се додатно могу користити деконгестиви, углавном у виду спрејева за нос, који могу да имају и кортикостероиде. За алергијске коњуктивитисе користе се капи за очи чија су основа антихистаминици или кортикостероиди. У неким случајевима може да се примени имунотерапија, где се током дужег временског периода узимају прво мале а затим све веће дозе алергена, преко таблета или ињекција, и на тај начин се имунски систем „привикава“ на те супстанце па више не реагује. Са имунотерапијом може да се почне између седме и девета године и деца обично брзо осећају смањење симптома алергија. Сва наведена терапија може да се примењује у току пролећних алергија да би ублажила симптоме, али је много боље да се прво одреди узрочник алергија, а лекови да се узимају најмање пар недеља пре сезоне цветања те биљке на које је дете алергично.

Уколико се пролећне алергије код деце не лече, могу да доведу до вртоглавице и лоше концентрације у школи, пре свега због лошег спавања у току ноћи услед запушености носа. Деца оболела од алергија дишу на уста и то доводи до поремећаја раста зуба, а због стално присутног секрета чешћа су запаљења ува или синуса. Уколико се алергије не лече у дужем временском периоду, може доћи до настанка астме, са отежаним дисањем, „шкрипањем“ и „звиждањем“ у грудима и интензивним кашљем.

Гален Пхарм Магазин, март/април 2016, бр. 8, стр. 6-7

 

Извор: http://www.dr-raketic.rs

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.