Више од половине анкетираних грађана нема поверења у тржишну инспекцију (59 одсто), судство и парламент (56 одсто), а сваки други (55 одсто) не верује општинској и градској управи ни царини. Више од половине њих нема поверења ни у медије (61 одсто), ни у невладине организације (58 одсто).
Када је реч о поверењу у полицију, оно је порасло за два одсто у односу на прошлу годину. Нешто више од половине (54 одсто) грађана изјаснило се да верује МУП-у, док њих 44 одсто нема поверења у ову институцију.
Проблем је, кажу у Београдском центру, што и даље две трећине испитаника сматра да у полицији постоји корупција, нарочито у саобраћајној и граничној. Упркос томе, још нису спремни да је пријаве, али четвртина њих сматра да унутрашња контрола пре свих других треба да се бори против ове пошасти.
Наши грађани доживљавају полицајце на различите начине, у зависности од пола: полицајке су им лепе, а полицајци – корумпирани.
Резултати истраживања такође показују како грађани верују да је утицај политике на рад МУП велики и да се у полицију најчешће улази посредством пријатеља и родбине. Они је и даље недовољно доживљавају као сервис грађана.
Истраживање је урађено и у остатку региона: у Албанији, БиХ, Црној Гори и Македонији.
СЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ У РЕГИОНУ
ГРАЂАНИ на западном Балкану генерално имају висок ниво поверења у образовни и здравствени систем и полицију. Полицији просечно верује 58 одсто људи, али и даље значајан број њих сматра да на њу не може да се ослони. Најмање поверења грађани имају у парламент, правосуђе, тужилаштво и медије. Као најкорумпиранији делови полиције у овим земљама истакнути су, поред граничне и саобраћајне полиције, блиски (политички) сарадници министара унутрашњих послова.