Граматика „црногорског језика“: фрулашица, бушачица…

 Иако још нико у Црној Гори није видео свештеницу, у Регистру занимања, звања и титула жена у овој држави нашла се и она. Министарство за људска и мањинска права припремило је измене Закона о родној равноправности, а у случају његовог кршења предвиђене су папрене новчане казне у износу од 500 до 20.000 евра!

67137

Ако овај акт прође гласање у Скупштини, репресију ће осетити и предузетници у случају да у свом раду не користе родно-сензитивни језик. Предвиђено је да се он стриктно примењује у документима о заснивању радног односа, уговорима о раду, актима о избору, именовању и постављењу, у називима свих радних места, занимања, звања и функција.

Уз свештеницу су се у Регистру нашла и друга занимања и звања (женског рода): уролошкиња или урологица, стаклорезачица, падобранка, мајорица или мајорка, водница, молерка, фрулашица, џокејка, бушачица у руднику, пилоткиња, водичкиња, рачуновоткиња, суткиња…

„Данас је, нарочито у медијима, присутна својеврсна најезда „родно-сензитивног језика“ који нема упоришта у језику већ у изванјезичким, социолошким, психолошким факторима, а у име тзв. родне равноправности разних феминистичких покрета. За језичке стручњаке проблем практично не постоји, будући да системска лингвистика казује следеће: називи типа доцент, стручњак, граматичар, уредник, спикер, историчар, социолог… нису маркирани, неутрални су у погледу пола и не могу као такви бити потврда језичке дискриминације. Они имају генеричку функцију, имплицирају и мушко и женско у исто време“, каже за „Новости“ проф. др Драга Бојовић, сарадник за лингвистичку групу предмета на Студијском програму за српски језик и јужнословенске књижевности Универзитета Црне Горе.

Она подсећа да се у циљу „родне равноправности“ заборавља мушка форма која системски гледано, не постоји, јер у сфери именовања звања, занимања и титула, постоји велики број именица које су граматички гледано, мушког рода, али нису полно маркиране.

„Оне су напросто име неког звања и занимања, и за особе мушког, и за особе женског пола. Управо употреба именица граматичког женског рода указује на дискриминацију. С те стране, употреба тј. (зло)употреба језика у циљу остваривања неких измишљених права представља својеврсно насиље и над језиком и над правом. При томе се заборавља на једно изворно, примарно право, а то је само право језика и његовог природног развоја“, каже она.

„Може се, наравно, одржати избор за најбољу глумицу, или за најбољу учитељицу, али је тада избор сужен на особе женског пола. Једино избор најбољег глумца и најбољег учитеља обухвата све актере такмичења недиференциране у погледу пола.“

Нејасно, неразговетно

„Неке „родно сензитивне“ именице звуче као неологизми: боркиња, стручњакиња… „, каже др Бојовић.

„Друге садрже сугласничке групе тешке за изговор (архитекткиња), а употреба трећих доводи до појаве хомонимије:говорница (место са којег се говори, а и особа женског пола која говори).“

В. Кадић / Новости

  Categories:

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.